Nove knjige

SLUČAJNI UZORAK

Vitomir Teofilović
Gea, Beograd - 2005.

DO KATASTROFE I NAZAD

Vitomir Teofilović, i sam satiričar, po drugi put se ogleda u ulozi priređivača zbornika aforizama. Teofilovićev prvenac "Vrag i šala" (2000, 2001, rusko izdanje "Čert i šutka", Moskva 2003), pored toga što je bio obiman i sveobuhvatan, izazvao je i dosta interesovanja - a kada vrag odnese šalu, potreba za smehom, makar on bio i gorak, prerasta u vapaj. Stoga zbornik "Slučajni uzorak" predstavlja logičan nastavak započetog i predstavlja unekoliko drugačiji prikaz domaće aforistike - zastupljeni su samo oni autori koji su aktivni protagonisti aforističke scene. Namera priređivača ovog puta bila je da predstavi više od stotinu autora, sa po deset aforizama i kratkom biografijom - i autora i vremena u kojem su stvarali.

A kako svako vreme nosi svoje breme, tako se ni ovaj zbornik nije mogao izdići ili barem izmaći bremnu nasleđenom a potom i sticanom u vremenu sadašnjem, podjednako sumornom i tragičnom. Veliki broj autora stvarajući pod onim, obreo se i pod ovim novim, pomalo umivenim i našminkanim, čija karikaturalna stvarnost tvori jedinstveni teatar apsurda. Poremećena skala vrednosti klizeći sleva nadesno i natrag, izazivala je tektonske poremećaje koji čak i temelje državnosti učiniše ništavnim, ruglu izvrgnutim.

U tom svetlu, kao pravi erudita i beskompromisni borac za čvrstu i jezgrovitu misao čija snaga premašuje vulgarnost iskaza, Vitomir Teofilović ne tretira "Slučajni uzorak" kao usputnu pojavu koja nam se tek slučajno dogodila. Materiji prisupa namerno, temeljno i sasvim precizno. Slučajni uzorak može se možda prepoznati u napisu, naročito stoga što slučajevi upravljaju tako bitnim segmentima našeg življenja, ili barem pokušaja onog što se u civilizovanom svetu naziva pristojan život. Toga ovde nema i štaviše, kao da je sa ovim promenama utrnulo i ono malo svetla u tunelu, pa tumaramo besciljno sudarajući se sa neopipljivim silama podzemlja.

Kad vanredne okolnosti postanu stanje redovno, borci krivodrinske divizije, kako je svojevremeno aforističare nazvao Vuk Gligorijević, stupaju u akciju, naoružani najrafiniranijim oružjem u istoriji čovečanstva - duhom! Pred takvom "silom" najčešće ne padaju moćnici, ali joj je teško odoleti. Šarm koji isijava i najmračnije trenutke može na momenat učiniti zanimljivim, simpatičnim, veselim, smešnim do suza - dok katarzično dejstvo ne usahne.

Lucidnim, duhovitim, katkad ciničnim i sarkastičnim, poslednjih godina često i crnohumornim tonovima ispisivali su satirične dnevnike poput vodiča kroz politički lavirint čijim hodnicima promiču likovi i ličnosti, kreatori i kreature, političari i politikanti, bosovi i bosi... sa svim pratećim elementima koji čine i oblikuju njihove naravi i htenja. Tu neslavnu paradu pratila je parada duha, snažnog i beskompromisnog, ali nažalost, na glupost otpornog. O čemu svedoči i ovaj "Slučajni uzorak".

Vesna Denčić

_________________
Iz recenzije za knjigu "Slučajni uzorak",
Vitomir Teofilović; Gea, Beograd - 2005.
karikatura - Novica Kocić

SLUČAJNI UZORAK

(izbor)

Dragan Šušić
(1932)
Bili smo odsutni u nekim važnim istorijskim trenucima.
Nismo bili pri sebi.

Miljenko Žuborski
(1938)
U igri žandara i lopova niko nije hteo da bude lopov,
ali tada smo bili deca.

Ranko Guzina
(1939)
Ako je čovek dovoljno nekritičan,
dorastao je svakoj funkciji.

Dejan Lopičić
(1939)
Ako je čovek izgubljen a dokumenta su tu,
još uvek je sve u redu.

Rade Jovanović
(1939)
Na našoj strani nema mnogo poginulih.
Srbi se uglavnom vode kao izgubljeni.

Pavle Kovačević
(1940)
Napredne ideje su štetne
jer ne odgovaraju sadašnjim uslovima.

Ilija Marković
(1940)
Slava udara u glavu.
Zna gde je otpor najmanji.

Slobodan Dučić
(1941)
Narod trpi do određene granice,
a preko granice trpi drugi narod.

Dejan Pataković
(1941)
Mi jesmo nebeski narod,
ali tek u podzemlju smo kao kod svoje kuće.

Rastko Zakić
(1942)
Ludaci koji nisu u ludnicama
obično ostvare svoje fiks-ideje.

Dragutin Minić Karlo
(1942)
Veliku pažnju smo posvetili kriminalu
i - rezultati nisu izostali!

Srba Pavlović
(1942)
Mi smo jako pametan narod
- kod nas čak i genije smatraju budalama!

Vitomir Teofilović
(1943)
Mir je stigao u pravo vreme.
Više se nije znalo ko koga pobeđuje.

Danica Mašić
(1944)
Svitanje počinje buđenjem naroda.

Ilija Lakušić
(1947)
Utakmica je završena.
Sjutra dođite po rezultate!

Raša Papeš
(1947)
Izbeglice će se vratiti na svoja ognjišta.
Biće to njihov povratak u svet.

Duško M. Petrović
(1948)
O Kosovu se različito piše.
Svet piše latinicom, a mi pišemo ćirilicom.

Mitar Tucović
(1948)
Minut po minut ćutanja,
prolazi i ova poslovna godina.

Radivoje Bojičić
(1949)
Naše pobede ušle su u istoriju
i tu im se gubi svaki trag.

Dušan Puača
(1949)
Naš politički trenutak
uspešno odoleva protoku vremena.

Miroslav Dimitrijević
(1950)
Sa demokratijom samo gubimo vreme,
već smo mogli da budemo u feudalizmu.

Milovan Vržina
(1951)
Sve smo postigli dobrovoljno.
Drugačije se nije moglo.

Milan Todorov
(1951)
Taj čovek je političar, kriminalac i biznismen.
Rodila ga majka za sve.

Milan Beštić
(1952)
Stari režim je mrtav,
ali je novom zaveštao organe.

Iva Mažuranić
(1952)
Patriotizam: usta puna zemlje.

Milenko Pajović
(1953)
Mi smo tragičan narod,
ali to ne umanjuje našu komediju!

Aleksandar Baljak
(1954)
Demokratija je uvedena.
Narod je ostao napolju.

Radmilo Mićković
(1954)
Preživećemo!
To je ono što zabrinjava!

Zoran T. Popović
(1957)
Ko laže, taj i krade.
A ko krade, taj i ima.

Jovo Nikolić
(1958)
Narod je zatečen višestranačkom demokratijom.
Ne poznaje sve borilačke vještine.

Dejan Milojević
(1959)
Batina ima dva kraja.
Srećom, na obe strane su naši ljudi.

Đorđe Otašević
(1959)
Studentima je mesto u amfiteatru, a ne na ulici!
Tu će biti tek kad diplomiraju.

Milan R. Simić
(1959)
Pričam sam sa sobom.
Zidovi će preneti dalje.

Dragan Rajičić
(1960)
Niko ne zna za šta smo ginuli.
U tome je tajna naše pobede.

Momčilo Mihajlović
(1961)
Teško je birati između dva zla.
Mi smo navikli na veću ponudu.

Vesna Denčić
(1963)
Lanac kriminala je presečen.
Jedna polovina je u zatvoru, druga na vlasti.

Slobodan Simić
(1963)
Atentator je od ranije dobro poznat policiji,
jer joj je komandovao.

Ninus Nestorović
(1965)
Skinite obešenog.
Dosta mu je za danas.

Zvezdana Stanković
(1965)
Sreća prati hrabre.
Čak do gubilišta.

Aleksandar Čotrić
(1966)
Istina je da živimo sve teže,
ali nam se zato perspektive poboljšavaju.

Aleksandar Mijalković
(1968)
Demokratija je u temeljima naše državnosti.
Živa zazidana.

Zoran S. Stanojević
(1970)
Ubica se vraća na mesto zločina.
Da obavi uviđaj.

Bojan Ljubenović
(1972)
Ako su vas opljačkali danas, ne znači da neće i sutra.
To je dokaz da kod nas ne postoji organizovani kriminal!

Aleksandar Novaković
(1975)
Čovek se kuje dok se ne ohladi.

Tomislav Marković
(1976)
Genocid se ne može predvideti.
To je stvar nadahnuća.

Saša Milovanović
(1976)
U ovoj zemlji ima i poštenih građana,
ali to je njihov problem.

Nenad Nikolić
(1976)
Trebalo je vratiti raspoloženje u narodu.
Zato smo izabrali klovnove.

- 7 -