Rialiti šou

Radivoje Bojičić
Ošišani jež, Beograd - 2005.

Najnoviji roman Radivoja Bojičića, Rialiti šou (među srbljem i med snom), je svojevrsna parodija na sve popularnije TV emisije u kojima se gledaocima, zabave radi, serviraju sva- kojake stupidarije, koje ne samo što vređaju inteligenciju, nego idu i korak napred: ispiranjem mozga dobija se čisto zrno gluposti. Od neverovatne brutalnosti tih tzv. živih emisija, neverovatnije je to što protagonisti istih, dobro- voljno pristaju na javna poniženja, šikanu i blamažu. A da zlo bude veće, čitav taj civilizacijski apsurd baca senku na vremena u kojima su najveću zabavu predstavljale borbe u arenama, kada se u borbi sa beslovesnim katkad moglo izaći i kao pobednik. Prevaliti toliki civilizacijski put a ne odmaći od čeljusti aždaja, ovog puta u ljudskom obliku, više je nego dobar razlog za sprdnju i podsmeh - sveta ponirućeg, na čijim se razvalinama gradi okosnica budućnosti, što je Radivoje Bojičić efektno i nadasve duhovito koristio u konstrukciji ovog romana.

I da bi sve bilo u trendu tako su i za ovaj rialiti šou, u pisanom obliku, kao glavne protagoniste, odabrana najzvučnija svetska imena: Klint Istvud, Šeron Stoun, Robert De Niro, Džulija Roberts i Dastin Hofman. Sjajna glumačka postava koja je pre(t)plaćena da pruža dobar provod, ni ovog puta nije izneverila očekivanja. Samo ih je trebalo dovesti u pravo vreme na pravo mesto i rezultat nije mogao izostati. Dovodeći tu sjajnu ekipu u nemoguće uslove života – u Srbiju sadašnju, Bojičić parodira vreme bombardovanja – kada se zločinačkoj armadi pesmom po trgovima i mostovima uterivao strah u kosti – sučeljavanjem junaka suprotnih i suprotstavljenih hemisfera i njihove vere u ispravnost ubeđenja:

"Na pitanja šta znače ovakvi koncerti, dokle će ovo da traje i koliko još možemo da izdržimo, odgovorili smo im da ovi koncerti znače naš odgovor neprijateljskom napadu, da će trajati sve do naše konačne pobede i da možemo da izdržimo koliko hoćeš. Za razliku od njih koje održava visok standard, nas je pesma održala".

Folklornost podneblja, mentalitet i običaji, u formi poslovica, fraza, idioma, doprinosi živosti i vrcavosti stila, ali i rasponu kojim obuhvata sve segmente ovovremene kulturne (za)ostavštine, tako da se niko ne može požaliti da je nepravedno zapostavljen, pa čak ni kolege satiričari.

Igra rečima u funkciji dramatizovanja, iako češće izvrgavanja ruglu, čak i kad navodi na neobične zaključke, ne narušava suštinu logike. Svet satkan od besprizornih scena, kao ogledalo sadašnjosti, raslojava se unutar već prepoznaljivih pojmova koji od celine grabe samo najupečatljivije delove. Duhovitim opaskama Bojičić boji (a šta bi drugo), bezvremenu opštost u kojoj obitavaju moćni i uniženi, sa svim pratećim art-efektima savremene civilizacije. Civilizacije? Ili je reč o sudaru svetova, čije stratosferske razlike daju podjednako poguban rezultat - stradanje. Razlika se ogleda samo u konkretnoj akciji: onih koji rade sebi o glavi i onih koji to rade drugima. Sve ostalo odvija se po vekovima utabanom scenariju čija prozaičnost ne odmiče od kisele bljutavosti. Perspektive u kojoj se rađaju i stasavaju nasuprot vremenu ne dobijaju, nego, naprotiv, gube patinu, sklone procesu raspada i sveopšte truleži, premeću se tako u hvale vredna dostignuća. Dovoljno je samo pritisnuti dugme...

Vesna Denčić