Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Aleksandar Novaković

PAPPARAZZO

Drama

Dramatis personae:
Lazar Raškić, poslanik, sredovečan
Lellaa, estradna umetnica, 30 godina
Miroslav-Miki, paparaco, 35 godina
Zvonko Aničić, vkv zgubidan, 35 godina
Pitković, advokat, američki - srpskog porekla, 60 godina

Vreme i mesto:
Sad i ovde

Scena prva

(Prigušeno svetlo - prava atmosfera. U vodenom krevetu Raškić i Lella, golišavi, pokušavaju da se spoje imitirajući lažni koitus. Fotografiše ih Miroslav, tačnije pokušava to da uradi. Of: "Paparaco", Rambo Amadeus)

M: Polako, polako! Čekaj!
R: Gde da čekam, Miroslave?
L: Tu, odmah iza ugla, pored trafike. Čekaj kad ti čovek lepo kaže.
M: Jesi li legao na nju? Jesi!
R: Evo, ležim preko nje.
M: A gde ti je penis čoveče?
R: Molim?
M: Kako da napravim porno-fotke bez uzdignutog spolovila? Bez vidljivog spolovila, da budem precizniji.
R: Šta indiciraš?
R: Izvini, našao mi se malo, van fokusa.
L: Fokusiraj ga, Lazare!
M: Bi on, ali šta?
(Raškić se naglo skloni sa Lelle i sedne na ugao francuskog kreveta, sklizne na dupe)
R: Sad i ovo. Divno.
M: Slušaj, Raškiću, ja tebe potpuno razumem. Lellaa i ti ste ovo radili već sto puta i tebi je kao malo dosadno. Okej, jasno mi je. Ali, zamisli da je prvi put, seti se prvog puta.
R: Bilo je traumatično, sa nekom prostittutkom.
M: Dobro, onda sledećeg, boljeg puta.
R: Pokušaću.

(Pauza)

M: Jesi li se setio?
R: Jesam. Studentski kamp u Žanjicama, Violeta, zagrebačka dekla.
L: Ona ti je bolja od mene? Vidi šta je srbijansko selo dalo!
R: Bolje da ne gledam. Ćuti. I šta onda?
M: Blou ap!
L: Blou džab?
M: Uvećaj ga! Zumiraj ga, brate! zumiraj ga.
R. Zumiram, zumiram.
L: Dušice, jesi li progutao?
R: Daj, nemoj sad o tome, Lelice.
L: Lepo sam mu rekla da je to neophodno za ovaj posao. Da ti se nije skupio od treme?
R: Rekao sam: nemoj!
L: Da ti ga malo razlabavim?
M: Čekaj, čekaj, polako! Ja ću s njim. Ne u tom smislu naravno. Raškiću, jesi li okej?
R: Ne, nisam okej.

(M. krene da ga potapše utehe radi pa se predomisli. Pauza)

M: E, nemoj da se nerviraš.
R: Šta hoćeš da kažeš s tim?
M: Dešava se svima. I najboljima.
R: A ti si najbolji pa kao znaš?!
L: Raške!
R: Ćuti tamo! Tebi je lako, ti si žensko, dovoljno je samo da legneš, naguziš se, malo: "Ah, ah, ah!" i gotovo.
L: A tako? A misliš da je meni svejedno pod koga ću leći?
R: Ovo je retoričko pitanje, jel’ tako?
L: Muškarci! Mislite samo kako da legnete preko žene i da ga uvalite a kako se pri tome ponašate bole vas ćoše - Lelllaaa, Lelllaa, šta ti je sve ovo trebalo!? Bolje da si ostala u svom selu da gajiš kukuruz i postala lezbača k'o i svaka prava baba-devojka!
(M. Daje znak za "brejk". Oni nastavljaju da se raspravljaju)
R: To što mi ti nabijaš na nos znaš gde možeš da nabiješ!
L: Hajde reci, hajde!
R: Ja sam fin, ja to ne radim!
L: A da kradeš to možeš?
R: To su bedne insinuacije nedostojne komentara!
L: Čoveče, čuješ li ti nekad sebe? Otpevao si svoje!
M: Okej, ja idem!!!
(M. krene prema vratima)
R: Čekaj, Miroslave, Miki, čekaj malo!
M: Nisam čuo magičnu reč!
R: Uuuufggfff!
M: Ja mogu da progovorim o ovome! O lažnosti svega ovoga!
R: Nemoj, Miki nemoj! Oprosti starom pokvarenjaku! I meni, starom pokvarenjaku i ovde prisutnoj kurvi!
L: Ja se bar ne karam sa celim narodom za besplatnu klopu u skupštinskom restoranu!
M: Dosta, dosta! Čuli smo dosta! Ovo nije ni Skupština ni poselo i zato ne želim da čujem ni "A" od vas! Ni "a"! Ovo je ozbiljan posao koji traži celog čoveka!
L: Ili bar neke njegove delove!
(R. Skoči i jurne na L.)
R: Ubiću je! Ubiti!
M: Čekaj, polako, snimamo porno-priču a ne crnu hroniku!
R: U čemu je razlika? Ljudi pare oči i na jedno i na drugo!
M: Uf, da preskočimo tu temu?
R: Zato što se tiče tvoje prljave profesije?
M: Ne zato što se tiče moje prljave profesije već zato što niste u poziciji da mi morališete, pogotovo u tim kožnim gaćicama-uvlakačicama, gospodine poslaniče!
L: I neka si mu rekao!
M: To isto može da važi i za vas, gospođice Lela sa dva "l".
L: Što za mene? I dva "a"!
M: Okej, Le-l-l-a-a! Jel' sad u redu?
L: Nije u redu.
(M. Duboko uzdahne i zgrabi R. za ruku i dovuče ga do L. na krevet. Oni pokušavaju, bezuspešno, da se odmaknu jedno od drugog)
M: Džabe vam posao! Ili ćete lepo uraditi kako vam ja kažem ili ništa od cele priče!
R: Ništa od TVOJE priče, hoćeš reći!
M: Da, da, da, ništa od moje priče! I, Lellaa, šta se stalno vrpoljiš? Smiri se, mislim, nije ovo Mala Vojlovica, jebi ga!
L: Ne diraj mi zavičaj!
R: Ovo je Beograd, prestonica nove, integrisane Srbije.
M: Bravo, jeste! Pet iz geografije, jedan iz poznavanja geopolitike! Sedi dole!
L: Ja neću da mu radim ono, znaš?
R: I nemoj! Imaš zube ko kanadski dabar!
M: A sad vas molim za apsolutnu pažnju end pozornost, jel' se razumemo?
R&L: Da.
M: Dakle, ovako ćemo. Prvo da rezimiramo za i protiv.
R: Pro et kontra.
M: Znamo i latinski.
R: To je latinski?
M: Dakle, tebi opada rejting.
L: Nije to jedino što njemu opada.
R: Miki, ja sad prolazim kroz tranziciju a ona…
L: Što se seksa tiče ti si još u Slobinom vremenu!
R: Ovaj svet će uskoro ostati bez jednog antisluhiste!
L: Joj, što se patim s tobom. Bolje da sam uzela onog malog slatkog odbojkaša on bi me do sada triput ispreskak'o! E, to ja zovem Pravo Muško!
M: Zaveži! Jeste, tebi sam se obraćao Lelllaaaa! Dakle, tebi opada rejting a njemu se jel' smeška titula najpoželjnijeg neženje u zemlji.
R: Tako kažu a ja gajim iskrene nade da će se to u najskorije vreme i realizovati!
M: Ali nisi još siguran pa želiš da uradiš nešto skandalozno što će te prikazati onakvim kakav zaista jesi - to jest homo balkanikusom, mačom sa muškošću odavde do večnosti, u žestokom hardkor klinču sa prisutnim uzorom ženske lepote istočno od Ljubljane.
L: Hvala. Valjda.
M: Trebaju nam i negativ i pozitiv vaše veze. Dakle, vi samo treba da uradite ono što ste radili i pre ali pred fotografom.
R: Paparacom.
M: Bez lažnog moralisanja, moliću. Ja sam, ipak, profesionalac. Dakle, vi ste tu goli, pred najvećim, vrhunskim fotografom ove grane profesije, čovekom koji vas garantovano podiže u zvezde. Za ovaj dil niko, normalno, neće znati. Svi srećni i zadovoljni a vi odradite svoje.
L: Ja bih, ali njemu ne ide.
R: Kad ti ja pokažem…
(R. Skoči na nju, preko M. i uskoro se tri tela nađu u klinču na krevetu)
M: Hej, polako, polako, za grupnjak se dodatno plaća! Čekaj! Dosta ili ništa od snimanja! Mirni, mirni, pući će mi tri hiljade evra!
R: Smiri se, Miroslave! Kupiću ti bolji, veći!
M: Većeg ima - boljeg nema.
L: Jel' te to teši, Lazare?
R: Šta to?
L: To da nije sve u veličini!
R: Sad ću te stvarno zadaviti!
M: Kažem: dosta ili ništa od snimanja!!!
(Odmah se umire)
M: Dakle, gde sam ono stao? Ah, da: vas dvoje ćete lepo to obaviti ja ću vas još lepše slikati, nemate ništa da brinete. Vaše sise, guzice, mladeži, polni organi, sve ću to srediti u "Fotošopu". Ne bi bili prvi koji su kod mene istopili ili nadogradili koji centimetar. Neka pitanja?
L: I, šta ćemo sad?
M: Uf, kakvo pitanjee! Nema veze. Dakle ovako: kad momak ili devojčica dođe u određene godine onda njihovi donji delovi tela počinju da se čudno ponašaju. Naime, ti organi vlaže, rastu, svrbe, boluckaju pri pomisli na drugi pol…
R: Ovo je krajnje degradirajuće! Ja više neću trpeti ovakvu opstrukciju!
L: Šta si rekao?
M: Rekao sam da sam vaš guru, da se opustite u mom prisustvu kao da nisam tu a rekao sam i to da treba da nađete način da se napalite. Eto, to sam rekao.
L: Ne, šta je on rekao?
R: Da smo sad u Skupštini ja bih dao prigovor, oštar prigovor. I tražio bih da sve što ste rekli od reči do reči uđe u zapisnik!
L: Uf, što me pali politika! Hoću reč!
(L. diže dva prsta)
R: Ne možete pričati kako vam se prohte i to još van pravilnika!
L: Ja kao šef poslasničke grupe…
R: Sledeći je poslanik Milorad Vlaškalić. Nakon njega - Tutimir Gojzić.
L: Replika!
R: Već ste iskoristili svoje pravo!
L: Ne možete vi tako sa mnom!
R: Mogu i to upravo i radim!
L: Ili ćete mi dati reč ili ću oboriti vladu!
R: Ne dam vam reč te ne dam! Nema pregovora sa opozicijom!
(M. pogleda u pravcu R. međunožja)
M: Da mi je neko pričao ne bih mu verovao. Samo u Srbiji!
R: Ne dam vam mikrofon!
L: A ako ja otmem "mikrofon"?
R: Nemoguće, čvrsto je uzemljen.
L: To da je čvrst može da se vidi iz druge zgrade.
(L. ga zgrabi između nogu i hitro povuče na sebe. R. naskoči na nju)
L: Navali, brale! 'Oću da mi igraš horizontalni "čoček"!
R: Snimaj, sad snimaj!
(Odjednom R. stane)
L: O, ne, šta ti je sad?
R: Nešto mi se vrti u glavi!
M: Prva posledica uzimanja vijagre.
L: To je od napaljenosti! Ajde, navali, more, šta čekaš?
R: I znojim se! Kao svinja!
M: Znoj. Drugi nusproizvod plave pilulice. Najverovatnije količina od 100 miligrama.
L: Nema seksa bez znojenja, hajde, kreni! Zapni, napni.
(peva) "Ti si afrodizijak u mojoj duši,
U meni sve se rušiiii"
R: I to treba da me motiviše?
L: Jok, al' ti udri svejedno!
R: Nije mi sad do toga.
L: Daj bre, biće ti dragi! Biće, biće!
R: Joj, boli!
L: Da promenim repertoar? (peva) "Neka boli, i trebada boli!"
R: Hteo sam domaću pevaljku a dobio Širli Templ! Grozno!
(Malo krvi kapne iz R. nosa na L.)
R: Krvarim. Iz nosa.
M: Krvarenje iz nosa - treća nuspojava!
L: Fuj!
R: Izvinite, samo momenat! Moram u kupatilo!
(R. odjuri levo. M. klone na patos, L. ustaje sa kreveta. Briše krv sa lica)
M: Ima i četvrta kontraindikacija.
L: A to je?
M: Bol u srcu.
L: Au!
M: Ne boj se. Neće njemu biti ništa. Jak je kao bik.
L: Da, ali na pogrešnim mestima.
M: Uf, ponekad se pitam zašto ovo radim.
L: Znam kako ti je. Šta je meni trebalo da odem u pevaljke?
M: Slava, lova… pa onda popularnost, pare, pa da, to je uglavnom to.
L: A šta je tebi trebalo da odeš u paparace?
M: E, to je priča za sebe. Nekad je to bilo izazov - hteli su da ti razbiju nos, da te ubiju a danas te vuku za rukav da ih slikaš. Nekad sam bio provokator a danas sam mali trećerazredni fotograf! Mali prljavi pornograf!
(L. ga potapše po ramenu)
L: Nikad ti nisi bio Miroslave više od onoga što si sada! Ja da ti kažem!
M: I to treba da me uteši?
L: Kakva uteha? Jel' slušaš ti mene nekad?
M: Jok ja.
L: Pa ja samo naričem o tome kako nema nade, sreće, ljubavi (peva, narodnjački)
"Ničeg nema dečko moj,
samo samo tuga i horor tvoj!"

(Pauza)

M: Bolje da danas nisam ni skidao blendu!

(Pauza)

L: Slušaj, Miroslave, ti si pametan dečko ali nisi ništa uradio do kraja, ko što i ovaj moj ne može da uradi do kraja.
M: Otkud ti to?
L: Ma, ja to onako meteorološki.
M: Metaforički.
L: Razlika je jedino što si ti napola u karijeri a on napola u krevetu a meni treba potpun tip.
M: Ko kaže da sam potpun u krevetu?
L: A da proverimo, a?
(Ulazi, sav mokar, R.)
R: Država je u opasnosti.
M: Molim?
R: Država je u opasnosti.
L: Da neće ponovo da nas bombarduju?
R: Država je u opasnosti. Mislim da me boli srce.

(Mrak)

Scena druga

(Bar. Sa razglasa bije neka popastična mediteranska jebada. Za šankom sedi M. i pije. Pored njega je fotoaparat. Pripit je. Uzme fotoaparat i okrene ga prema publici. Klikće kao da puca. Pauza. Stavlja blendu na aparat a zatim iškljoca nekih tridesetak puta)

M: Nema više.
(M. nastavlja da pije. S njegove strane pulta "izroni" Zvonko)
Z (peva): "Paparaco, paparaco, bi l' mi malo
Objektiv izglanco!?"

(Pauza. M. zauzme stav kao da će da se bije a onda se nasmeje)

M: Zvonko Bogdan! Gde si care!?
Z: Samo Zvonko. Aničić, Zvonko Aničić.
M: Bond, Džejms Bond! Gde si, bre, ti čoveče? Vidim ostao si isti.
Z: Što se za tebe ne može reći.
M: Daj, čoveče, ne zajebavaj.
Z: Ne, ne zajebavam. Stvarno to mislim.

(Pauza. Obojica se cerekaju)

M: Za šta si?
Z: Viski?
(Miki se nagne preko šanka napred i izvuče, viseći, dok mu maramice i sića ispadaju iz džepova, flašu)
Z: Čekaj, sad će kelner.
M: Ma, pusti kelnera, batice! Ja ovde pijem na crtu već godinama.
Z: Otkud znaju?
M: Ovo je moja flaša. Za ovu nedelju. Ili dan.

(Miki im sipa alkohol, nazdravljaju, piju. Pauza. Smeškaju se kao da jedan drugome žele da kažu da je sve u redu)

Z: Mnogo piješ.
M (kroz šalu): I zato si došao, drkadžijo? Da mi spasavaš jetru?
Z: Nisam došao zbog toga nego zbog svoje žedne jetre.
M: Pa šta onda sereš?
Z: Onako. Reda radi. Sjeban sam.
M: I ja isto.

(Pauza)

M: Pa, ko će prvi da priča o sjebavanju?
Z: Evo recimo ti.
M: A što ja?
Z: Ti mi izgledaš kao teži slučaj.
M: Uvek si bio pun sebe, još u srednjoj. Ko da su ti nabili bananu u dupe.
Z: Znam, a to su mi još i najbolje osobine.

(Smeju se. Pauza)

Z: Ajde, kreni sa samosažaljevanjem. Pretvorio sam se u uvo. Devedeset posto, to jest.
M: A šta je onih 10%?
Z: Banana u mom dupetu. Pričaj!
M: Fotografišem zvezde koje se trpaju, pijem kao smuk, nemam devojku - spavam sa kurvama. Ne planiram da se ženim a već imam trideset pet.
Z: Što to?
M: Vezivanje, njakanje, kukanje, deljenje mizerije i zajebavanje oko toga ko je spustio dasku u klozetu.
Z: Sigurno se može naći nešto.
M: Nešto? Kućni ljubimac? Dvospolac? Šta nešto? Jebote, živim u jednosobnom memljivom stanu koji mi je ostavio moj otac, takođe alkoholičar plus kockar koji je zapalio za Ameriku i vratiti se neće nikad….
Z: Teta Nata, tvoja majka?
M: Pre deset godina. Srce. Bilo je preveliko. Jebi ga.
Z: Žao mi je.
M: Pričaj mi o tome. E, pazi ovo.
(M. naskoči zadnjicom na bar i zatim elegantno sklizne pa se okrene, zgrabi flašu, spusti čep, zarotira je u vazduhu par puta a onda im sipa piće)
M: A, šta kažeš? "Koktel" batice! Idemo, vuuuu!
Z: To ti je dobro ali mogao si nešto da sjebeš.
M: Nešto da sjebem? Misliš ovako?
(Miki skoči na šank zatrči se i doskoči na drugi kraj sobe a onda se vrati, naskoči i, klizeći na kolenima, stigne do Zvonka)
M: I, jesam li nešto sjebao?
Z: Nisi. Impresioniran sam.
(M. ustane, i, stojeći na šanku, velikodušno se nakloni, po viteški)
M: Drago mi je da sam vas zabavio gospodine.
Z: "Glumci su stigli, sire".
M: Je li, a gde?
Z: Ma ne, to ti je iz…
M: Znam da je iz "Hamleta", genije. Jebote, jel' ti stvarno misliš da sam ja glup?
Z: Mislim da si veoma inteligentan.
M: Ali ne i pametan.
(M. skoči na tle. Sipa još jednu i popije je na eks. M. primeti kako se Z. osvrće)
Z: Izgleda da nas ljudi gledaju. Da promenimo lokal?
M: Ko, oni? Ma jok, ja tako ovde svake noći! Navikli su. A i ti ćeš. Šta ima kod tebe? Ne, nemoj ništa da kažeš! Hoću da te zapamtim takvog! Ostani moj svetli uzor!
Z: Ja tebi svetli uzor?
M: A što da ne? Pa jesi li ti svestan da si ostvario prastari školski ideal i kresnuo matematičarku na strunjačama u sali za fizičko?
Z: Znači, još se priča?
M: A o čemu da se priča? O drugoj ženi domara Bore Limuna koja je još ružnija od prve?
Z: Nemoguće!
M: Moguće!

(Pauza)

Z: A direktor se naljutio i poslao me kući za kaznu! Kaže: Mali, navuci gaće, pomozi profesorki da zakopča grudnjak i - tutanj kući da te nisam video!
M: Ma, da! Matori jarac ostao da nastavi tvoj posao!
Z: Posle mene nema šta da se nastavlja!

(Pauza. M. ga potapše)

M: Vidi ga! Legendo! Jesi li ti prvi počeo da piješ u školi?
Z: I ti sa mnom.
M: Ti si me naučio. I vidi me sad!
(Smeju se)
M: I, šta radiš još?
Z: Završio sam faks.
M: Stvarno?
Z: Aha. Juče sam to sanjao.
M: Nisi završio?
Z: Nisam ni počeo.
M: Bar se nisi mnogo trudio. Ali si radio nešto do sada?
Z: Radio u pet kioska, tri kafića, dve mrtvačnica, jednoj javnoj kući…
M: Ti? Kao žigolo? Svodnik takoreći makro?
Z: Ne, vozač. Četiri picerije, osam tezgi na Bulevaru, šest tezgi na Zelenjaku i nakupac jaja na Kaleniću. E, da! Konkurisao sam za "Zelenu kartu" u SAD.
M: Samo im ti trebaš!
Z: Imam sertifikat za traženo zanimanje. Biću trajp kuk.
M: What the fuck is the tripe cook?!
Z: Kuvar škembića!
M: 35 godina je prošlo a ti kuvaš škembiće! Jel’ znaš da sutra možeš da umreš?
Z: To sam i ja tebe hteo da pitam.
M: Ne, ozbiljno, šta ćeš sad?
Z: Čekaću pa kad me prime-prime!
M: Aha, vidim zinulo im dupe od Santa Fea do Baltimora za tebe!
Z: Ja te potpuno razumem.
M: Ti me potpuno razumeš? Čini mi se da sam to već negde čuo! Ko si bre ti, draga Saveta?
Z: A ko si ti?
M: 'Ajde, ko sam?
Z: Ne znam ko si ali znam ko nisi. Sigurno nisi onaj Miki koji je hteo da bude umetnički fotograf, onaj Miki koji je pročitao više knjiga od cele škole sa direktorom zajedno, onaj Miki koji je tripovao kako bi bilo super da ode u neku džunglu u Latinskoj Americi i pravi reportažu o gerilcima.
M: Taj Miki je mnogo srao i još više čitao, visoku umetnost ne zanimaju ljudi a ti gerilci su obične komunjare koje nose Če Gevarine majice i šmrču koku.
Z: U Južnoj Americi se po tome da li si levičar ili nisi vidi da li si čovek ili ne. Tamo još ima nekog smisla da se boriš.
M: Ko je rekao to sranje?
Z. Ti.
M: So like me, so much un-like me!
Z: Hajde, priznaj čoveče.
M: Šta da priznam?
Z: Priznaj da si verovao.
M: Ili šta?
Z: Ili ću sad da svima u baru kažem kako si moj dečko i da smo spremni da uđemo u brak i usvojimo dete nekog od njih! Kome god smeta dete neka da nama!
M: Daj, ne zajebavaj!
Z: Pa, da, to je poslednji tabu koji je ostao jel’ tako? Homoseksualizam! Slikao si onog slikara kako sere u šumi? Slikao si gologuzog reditelja na nudističkoj plaži, slikao si onu što je s onim imala laganu predigru na Adi Međici.
M: Nisam znao da toliko poznaješ moj opus.
Z: Pratim te već dugo.
M: Nemoj, već sam paranoičan. Ne isplati se!
Z: Zaokruži svoje delo! Slikaj nas dvojicu kao pravi gej par! Hajde, što se plašiš naše ljubavi! Evo, ja ću biti mama a ti budi tata!
M: Daj, bre, pa ti si najveći homofobik kojeg sam upoznao.
Z: Skrivam svoju pravu prirodu. Skrivao sam je do sada. Čuvao sam se za tebe, mili!
M: Smiri se.
(Z. ga odgurne i popne se na šank. Tapše rukama)
Z: Molim vas za pažnju, malo strpljenja! Jeste srce, ni ti nisi baš najtreznija! Moj dragi prijatelj Miki i ja imamo nešto da objavimo. Znam da za to danas treba mnogo hrabrosti i da se uvek pojavi neki naci idiot koji će vam razbiti glavu ali ja ću javno reći, neka me svi čuju….
(M. ga vuče za nogavicu)
Z: Hajde, neka svi čuju. I baš me briga ako to ode u novine. Evo, Miki će to poslati u novine, on je tamo velika faca, on fotografiše sve slavne guzice. Ako on nije fotografisao vaše dupe vi ste poslednje govno. Nego, kad je o dupetu reč setio sam se odmah Mikija i mene, naših zajedničkih trenutaka na velikom odmoru u srednjoj školi "Milica Maglica" kad smo prvi put shvatili da imamo nešto zajedničko….
M: Nećeš reći, bleferu, znam te!
Z: Tamo, u zabitom kutku dvorišta naše škole u jedno prolećno predvečerje smo prvi put počeli da eksperimentišemo i onda smo shvatili…
M: Silazi, idiote, luđi si od mene! Priznaću, samo silazi!
Z: Naime, shvatili smo da vas sve puno volimo i da vam želimo svako dobro! Ajmo, aplauz!
(Mlak aplauz, nekoliko ruku)
Z: Hvala, hvala, bili ste divna publika!

(Z. silazi. Pauza)

Z: Dakle? Znaš, ja mogu ponovo da se popnem gore.
M: Verovao sam. Verovao sam u umetnost - ona je postala kopi-pejst sranje. Verovao sam u gerilu - posekli su džungle i pobili geriljerose. Zatrli ih kao bizone. Tada sam polomio moj album "Sandinista".
Z: Klešov album? Ti si stvarno prsao!
M: Verovao sam u svoju zemlju i izgubio rat u njeno ime. Nekoliko puta. Verovao sam u demokratiju a pre sat vremena sam nad klozetskom šoljom držao za glavu idiota koji predstavlja vladavinu naroda. Verovao sam u ljubav i to platio živeći sa kurvom dve godine. Sad plaćam kurve ali barem ne žive sa mnom. Obave to što imaju i odu. I svi srećni i zadovoljeni.
Z: Još možeš da promeniš stvari. Čim imaš toliko energije za ironične komentare imaš snagu i za promenu. Dovoljno je da samo malo preusmeriš energiju.
M. Da se preusmeravam? Kuda? U meditaciju, budizam? Čekaj, da nisi ti Jehovin svedok? Oni se tako samo pojave iznebuha, blablabla, spas čovečanstva, Sudnji dan, blablabla, spasi dušu svoju, uvale ti brošuru i zbrišu.
Z: Nisam svedok. Mislim…
M. Misliš, nisi zaštićeni svedok?
Z: Nisam u sektama, partijama, strankama. Nisam nigde.
M: Ti bar znaš odakle si i gde ideš.
Z: Ja samo želim da ti pomognem.
M: Tako što ćeš mi sjebati koncepciju?
Z: Ne mogu ja sjebati ništa što već nije sjebano Miki. Kako čovek koji ne postoji može sjebati stvari?
M: To si lepo rekao. Seronjo!

(Pauza)

Z: Hvala. Ja sad idem.
M: Pa idi, ko te sprečava.
(Z. uzima flašu i nosi je sa sobom)
M. A šta će ti to?
Z: Ovo jedino može da izleči moju pripitost.
(Z. stane)
Z: I razmisli o onome što sam rekao.
M: O čemu?
Z: UF! Ne samo da si lud već si i zaboravan! O tvojoj savesti, Miki!
M: Vidimo se, skote.
Z: Pre nego što si mislio, ljubavi!
(Z. zbriše a M. se okrene da ga gađe a onda shvati da je prosuo viski iz čaše. Besno se otresa. Mrak)

Treća scena

(M. stan. Krevet, flekavi zidovi, pravi brlog. Besno kucanje na vratima. M. umorno ustaje i jedva otvara vrata. Upadaju kao furije Raškić i Lella)

R: Kakve su to dezinformacije?
M: O čemu pričate?
R: Znaš ti dobro.
M: Daj prvo da malo izglancam objektive pa mi ispričaj.
R: Nema oklevanja.
(R. ga gurne u sobu a onda, shvativši šta je uradio, odmakne se)
M: Ženo!
L: To sam ja.
M: To definitivno jesi.
(Udari je po dupetu. Njoj je i krivo i drago istovremeno)
M: Nisam to uradio što si dobra mačka već da napakostim ovom ovde.
R: Ovaj ovde?! Ti i ja smo imali neki posao!
M: Posao koji neću više da radim, posao kojeg sam sit! Dao sam otkaz juče!
R: Znamo, sve znamo o tome kako si se nalio, izvređao svog šefa, ispljuvao ga i ispišao se nasred redakcije. Poznat nam je taj inkriminišući slučaj i neću se smiriti dok ne dobijem zadovoljenje.
(L. zatečena rečima, seda na krevet i priziva ga rukama)
L: Hajde, daj mi zadovoljenje! A ti - snimaj!
M: Ne snimam.
(L. se skida a i R.)
R: Novac nije problem.
M: Kod mene jeste. Čim imam pare ja pijem a kad pijem ja uletim u probleme.
R: To ti nije pametno. Uzmi fotoaparat, skoro smo goli.
M: Vidim, a sad marš iz mog stana.
R: Molim?
M: Opalim te golim, volino, i eto me jopet nazad! Idi u svoju vilu pa se tamo tucaj! Nemoj mi reći da nemaš fotoparat!
(R. ustaje mirno, oblači se)
L: Dušo, navali!
R: Sad ću.
(R. udari šamar M.)
R: Šta ti misliš, da sam ja neki ludak? Ja sam čovek od principa. Kad ja dogovorim da moj čin ljubavi…
L: Hahahahha, čin ljubavi! Prema samom sebi!
R: Ćuti! Dakle, kad ja dogovorim da moj, znaš već šta, snima taj i taj fotograf zvani paparaco onda će tako i da bude. Ja konstruišem događaje, ja kreiram istoriju, ja biram pisce, fotografe, glumce, da li je to jasno?!

(Pauza)

R: Kažem: da li je to jasno, bedni statisto!

(Pauza)

R: I ne trpim nikakvo opiranje! A ti znaš kuda opiranje može da vodi!

(Pauza)

M: Znam.
R: I znaš da znam ljude koji i dalje kontrolišu pomrčinu u ovoj zemlji?
M: Da.
R: A šta pomrčina radi?
M: Guta ljude.
R: Guta ljude. Dobar dečko.
(R. ga potpaše po obrazu)
L: Maco, imam ja fotoaparat. Odličan, korejanski.
R: Jezik za zube! Hoću, dakle, da nas fotografišeš.
L: Ali ne ovde, dušo.
R: Jesam li te nešto pitao?
L: Pogledaj gde živi. Pokupiću stenice, picajzle i ko zna šta još.
R: Picajzle već imaš. U glavi!
(R. se osvrne oko sebe, s gadljivošću)
R: Mada, s druge strane, u pravu si. Miroslave, ti ko da živiš u pisoaru na železničkoj stanici!
M: Jesi li ti dekorater enterijera ili tako nešto?
R: Jel' ti stalo da vodiš svoj mali, bedni, smrdljivi život?!
L: Nemoj dušo!
R: Otkad mi to tepaš? I, faktografska greška - ja nemam dušu! A ti, Mikice, razmisli o ovome što sam rekao! Ovih dana, kad se okupaš i istrezniš, poslaću čoveka po tebe!
L: Nemoj!
R: Ne tog čoveka! Poslaću šofera da ga pokupi i odveze našoj kući.
M: Gde ćete se, u domaćoj atmosferi, kresnuti.
L: Valjda.
R: Sigurno.
M: Znači, provalio si "Cijalis"?
R: Da. Nije tako skup.
(Trgne se)
R: Ovih dana! I nemoj da kasniš!
(R. odvažno izlazi napolje a za njim L.)
L: Učini ti kako kaže. Šta te košta? I pre si tako.
R (of): Ljubadinka, dolazi ovamo, Sunce ti krvavo jebem!
L: Odma, odma!
(L. odvrcka iz sobe. Ulazi Pitković u sobu)
M: Ko si sad pa ti? Ovde je stvarno kao na železničkoj stanici!
P (blagi američki akcenat): Pitković, advokat, milo mi je.
M: Ko me sad tuži zbog uvrede lika i dela?
P: Nemojte imati nikakvih bojazni. Samo zatvorite vrata. Ovo što ću vam reći nije za komšiluk.
M: Kako nije? Oni čuju i kad prdnem u sebi. Sednite negde, na krevet recimo.
P: Vidim, nemate nameštaj.
M: Sem kreveta ne.
P: Kako, ako smem pitati?
M: Ne smete, ali kad već pitate, da vam kažem i ovo: jedna moja mušterija je moje voajerisanje u okviru posla shvatila previše lično i demolirala je stan.
P: U, to je sigurno bilo strašno.
M: Ma kakvi. Samo sam dobio povod da izbacim natruli nameštaj.
P: Čuvate priustnost duha. To mi se dopada.
M: Hajde vi lepo otvorite taj kofer, izvucite to što imate pa se rastanite sa mnom u tuzi i suzama.
P: Dajte, mladiću! Što u suzama, pobogu?
M. Zato što ću vas tako oplaviti da će vam suze navreti na oči.
(M. ga zgrabi za revere)
P: Čekajte, batalite to!
M: Šta da batalim? Vas ili revere?
P: Oboje. Ja vam donosim dobre vesti.
M: A odakle dolaze?
P: Od vašeg oca.
M: Pa šta je to tako dobro stiglo od starog dobrog Velizara?
P: Vest. Vest o njegovoj smrti.

(Pauza)

M: Izvukao se.
P: Mislite, umro je a niste ga kao mene?
M: Polako ulazite u fazon. Polako ali sigurno. I šta sad, ostavio mi je milionsko nasleđe?
P: Pogodili ste.

(Pauza)

M: Ne, ne, čekaj - ovo je neka skrivena kamera ili tako nešto. You are fooling the fooler!
P: Znam iz kog filma je taj citat i, ne, I fool you not!
(Vadi papire i pokazuje mu ih)
M: Toliko?
P: Toliko.
M: Otkud njemu te pare? Ubio je papu?
P: Ništa slično. Kocka - Las Vegas.
M: A kako je umro?
P: Alkohol - Las Vegas.
M: I ja svašta pitam.
P: Gospodin je popio polu-činiju od dve litre punu raznoraznih alkoholnih pića smešanih u koktel koji bi plavog kita bacio u narkozu.
M: A čoveka poslao u večna alkoholišta.
P: Upravo tako, gospodine i ja vam, kao pokojnikov advokat, želim svaku sreću. Nadam se da ćete sa svojim novcem učiniti nešto veliko i značajno za vas i vašu zemlju.
M: To je i vaša zemlja.
P: Delimično. Ja sam nigde. Malo ovde - malo tamo.
M: Kao i Zvonko.
P: Ko?
M: Nije bitno. Hvala vam.
P: Hvala vama. Sutra idemo do moje kancelarije da obavimo neke male formalnosti i to je otprilike sve.
M: Doviđenja.
P: Doviđenja.
(M. se vrati do kreveta, zgrabi ga, prevrne dušek pa prevrne ceo krevet. Zaključava vrata)
M: Sad je sranje kompletno. Ja sam bogat a to što je sranje kompletno ne znači mi ništa. Ja sam iznad toga. Ja sam bogat. Ješću dok ne povratim, piću dok ne ciroziram, jebaću dok se ne pohabam. Bogat sam. Okej, šta još ima novo?
(Kucanje na vratima pa lupanje. M. seda i smeje se i plače, naizmenično. Ulazi Z. sleva)
Z: Kako je, batice?
M: Otkud ti?
Z: Ušao sam kroz prozor klozeta.
M: Kao ona pesma. Bitlsi. "She came in through my bathroom window".
Z: Nisam razmišljao o tome kad sam ulazio.
M: A zašto si ušao kroz moj klozet?
Z: Zato što nisi otključao vrata.
M: Kako si znao da sam ovde?
Z: Pretpostavio sam da se nisi selio. Šta ti je?
M. Ništa.
(M. ustaje, cepa jastuk i urla, bacajući perje na sve strane)
M: Vuhuuuuu, srećan sam kao dete! Vuuuhuuuu!
(M. udari jastukom Z. u glavu)
Z: Koji ti je, pljuc, bre?
M: Ja sam bogat, odvratno sam bogat, toliko bogat da treba izmisliti kaznu za ljude kao ja! Ljude kao ja treba uza zid i zvekete!
Z: Kakve ljude?
M: Bogateee! (pevuši "Violinistu na krovu")
"Da sam bogat, bogat, bogat čovek ja!"
Z: Iskuliraj.
M: Onda mi uradi ovako nešto.
(Ošamari Z.-a)
Z: Zašto si to uradio?
M: Šablon. To uvek urade kad je neko deliričan.
Z: Pa zar nije trebalo da ja tebe udarim?
M: Ti si baš ograničen tip. Nemaš mašte. Pare, pare, pareeeeee!
(M. stane. Baca jastuk u stranu. Seda)
M: Pare i kurac! Koji će mi to?
Z: Kako koji će? Znaš li koliko možeš lepih stvari da uradiš sa njima?
M: Na primer?
Z: Humanitarna pomoć, dobročinstvo.
M: Ja ne znam ništa o tome.
Z: Kako ne znaš?
M: I ne želim da naučim. Muka mi je od tih sranja - daješ i daješ i ništa se ne promeni a humanitarci dograđuju sebi džakuzi.
Z: A ovako ćeš samom sebi da izgradiš džakuzi?
M: Neću. Imam ja i druge ideje.
Z: Koje?
M: Neko teško iživljavanje koje uključuje bazen, šampanjac i zvezde Grand parade. Da se malo iživljavam, kapiraš? Dam im ponudu koju neće odbiti.
Z. Kum Jedan.
M: I postanem "stil koji jebe one bez stila".
Z: Zoran Ćirić, "Tajna nestalih rendžera". Pun si citata. Šta je tvoje?
M: Usta koja ih govore.
Z: Razmisli o nekoj pomoći.
M: Ne razmišljam. Ne želim da razmišljam.
Z: Ti si stvarno prazan.
M (peva): Im so pretty, Im so pretty, vacant!
Z: Slušaj, ne mogu da te nagovorim da promeniš svoje sulude planove ali mogu da te zamolim jednu stvar.
M: A to je?
Z: Razmisli: te pare su ništa ako ne pobediš tu prazninu koju nosiš. Ako je one ne popune - sagorećeš.
M: Gde? Na lomači rimske inkvizicije?
Z: Ja sam ti rekao.
M: Opomenuo si me a sad idi da ti nakače krilca!
Z: I idem!
(Z. krene prema klozetu)
M: Ne tamo! Čekaj da ti otključam vrata.
Z: Meni ne smeta. Tamo sam ušao, tamo ću i izaći.
(Z. blago odgurne njegovu ruku i odlazi)
M: Dabogda polomio vrat!

(Z. krik. of. Pauza)
M: Zvonko?
Z (of): Opet sam te zajebao, hehehehhehe!
M: Skote!

(Mrak)

Četvrta scena


(Kancelarija. U levom uglu sto a u desnom, prekoputa: bar, onaj isti iz druge scene. Na video-bimu (ili nečem sličnom) se projektuju razne nepodobštine iz žute štampe. Tuče ljuti tehno, of. Miki nevešto pokušava da igra uz teho i paralelno pije iz flaše pa se veći deo pića prosipa. Ulazi Z.)

Z: Uvek sam pio bolje od tebe. Učio sam te ali nisi ukapirao. Gutao si vazduh zajedno sa alkoholom i podrigivao.
(M. se osvrne)
Z: O, Zvonkić, pa gde si ti prijatelju?
(Z. tapše rukama. I prekine se muzika. Namigne mu kao da kaže: A, vidi ovo! Z. krene da se rukuje s njim a M. ga izbegne i krene prema pultu. Tobože servilno prebaci peškir preko ruke)
M: Hoćete li da popijete nešto?
Z: Neka, hvala.
M: Hajde, učitelju, pedagože alkoholni, opusti se malo. Početak je dvaes i prvog veka i nikoga više ne boli kurac ni za šta!
Z: Ja bih radije ostao u dvadesetom.
M: Vraćanje vremena unazad? A-a! Neće da može! (Prilazi Z. potuljeno i pokušava da mu sipa piće u usta. Zgrabio ga šakom tako da ovaj ne može da se otima)
M: Ajde, pij, pij!
(Z. ispljune i otrgne mu se)
M: Šta je, neko nam se ustrejtirao? Ne moze da proguta moje bogatstvo? No, no, kakano!
Z: Ogavan si.
M: A čemu prijatelji služe nego da ti ogade život? Daj bre, čoveče, zajebavao sam se!
(M. priđe Z. Zagrle se i potpašu drugarski. M. mu malo viskija mu sipa za vrat)
Z: Jebote!
M: Molim te da obratiš pažnju na jezik. Nije red da u mom objektu koristiš takav rečnik!
Z: Nije red ni da se ponašaš kao svinja.
M: Pa što sam onda bogat koji krasni kad ne mogu da se ponašam kao svinja? Biti svinja, to je poenta bogatstva - grozan si, smrdiš a niko ti ne može ništa! Pazi ovo!
(M. prilazi šanku i naskoči na njega, s mukom)
M: Jel' vidiš ovo? Sećaš ga se? Kupio sam ga od gazde onog ćumeza. Kad smo se opraštali rekao je: "Fala kurcu, sad neće imati ko da mi igra po šanku" a ja sam rekao: "I neće zato što ću da kupim tvoj buđavi šank!"
Z: I?
M: I nećkao se malo ali se predomislio uz malu pomoć mojih zelenkastih papirnatih prijatelja. Šta je, šta se čudiš? Hajde, popni se na šank, zajebavaj me malo sa tvojim pseudo-pederskim pričama. Reci nešto! Ovo je moj šank i moj Hajd Park kad mi se prohte!
Z: Mogu?
M: Možeš!
(Z. se popne na šank)
Z: Nisi shvatio. Ništa nisi shvatio. Potrošio si godine da bi radio za ljigostere i šta si postigao?
M: Nasledio sam ćaleta.
Z: I postao još veći ljigoster od originalnih ljigostera.
M: Jeste, ja sam monstrum sa Planete Ljigavukus i širim svoje ogromne piiiipkeeee!
(M. priđe Z. preteći i gurne ga sa šanka. Z. padne uz jauk)
M: Ja sam uvek gore. Upamti to, kuvaru svinjskih govana.

(Pauza)

M: Zvonko?
(M. prilazi njegovom mirnom telu odjednom Z. skoči i ovaj se trgne)
Z: Ti si kao razmaženo derište. Igraćeš se s ovom igračkom pa onda sa sledećom pa sledećom sve dok ne ostvariš svoj konačni cilj.
M: A to je?
Z: Kako sjebati sopstverni život.
M: U, pa nemoj tako! Jeste da ja imam te autodestruktivne tendencije ali društvo nije učinilo ništa da mi pomogne.
Z: Društvo je krivo! A šta si ti učinio da pomogneš samom sebi?
M: Daj, zajebi to. Hoćeš da vidiš šta sam pripremio? Vidi, na kompu se vrte, znaš ono, slajdšou sve bombonice za sledeći broj. Pazi, vidi onu tamo - to je ona glumica što je išla u manastir. U, čoveče sudeći po tome šta radi onom baji ona je više za film "Nemoralne kaluđerice".
Z: Neću to da gledam!
(M. ga ščepa za glavu i okrene je prema bimu)
M: Nećeš? E pa moraš! Gledaj! Gledaj kako se razgolićuju za mene. Sva ta gomila javnih ličnosti, kurve a ja podvodač i ja određujem koja će, kad i koliko da se kreše sa publikom. A sve zbog popularnosti, rejtinga! To je svet koji gledaš svakog dana na televiziji, to! Gomila pozera koji bi dali sve da se priča o njima! Ja od toga živim, od njihove taštine! Ja sam onaj mali đavo koji ih bocka žaračem u guzice u njihovom sado-mazo paklu! Biti poznat! Popularan! Govna su isplivala na površinu jer kvalitet kad tad mora da dođe do izražaja!
Z: A gde si tu ti?
M: Nema mene, samo oni. Estrada!
Z: Tačno, Miki, nema tebe.
(Z. mu se otrgne)
Z: Razmisli o tome zašto te nema a njih ima. Možda si postao tolika nula da ne zavređuješ ničiju pažnju.
(Z. krene prema izlazu)
M: Zvonko.
Z: Da?
M: Kako si prošao obezbeđenje?
(Z. izađe. M. ga "uhvati" u kadar)
M: Dobar snimak. Moralistička mlitava guzica! Još kad bi to nekog zanimalo!
(Z. klone i sedne na patos. Ulazi L.)
L: Znači, tako izgleda kad pare udare u glavu.
M: Sad i ti!
L: A jel' maločas bio neko ovde?
M: Da.
L: Ja nisam videla nikog u hodniku.
(M. je privuče sebi na pod)
M: Daj, sedni, popij. Zamezi. Kako si prošla pored obezbeđenja?
L: Ih, to sve moji fenovi!
M: Fanovi.
L: Slušaj, ja nisam došla da, znaš…
M: Ne, ne znam. A zašto si došla?
L: Da ti kažem da ga se pričuvaš.
M: Koga?
L: Znaš ti koga.
M: A, to!
L: On je vrlo gadan. Pustila bi ja njega da nije.
M: Imaš zanimljiv ukus.
L: Tako mi suđeno.

(Pauza)

L: Kvaran je.
Z: I kukavica.
L: Takvi su najgori. Nikad ne znaš šta će da uradi.
Z: A ti se kao brineš za mene?
L: Vidim ja da se ti lomiš ali šta ti mogu.
Z: A što se lomim?
L: Nije ovo za tebe. (peva)
"Neću da pričam, da ne kvarim trip
al' ti si samo urbaaaan tip!"

(Pauza)

L: Slušaj, uradi to, šta te košta?
M: Ništa, zato i neću.
L: A ovu opajdaru možeš. Pa ja sam bre deset puta bolja riba od nje!
M: Jesi ali to nije to.
L: A šta je to?
M: Slušaj, idi tamo iza pulta i lepo se skini pa ću onda i ja da dođem.
L: Blesav si.
M: Pijan - da. Blesav - ne! Idi tamo i skini se.
L: I šta onda?
M: Obećavam da ću razmisliti o tvom predlogu.
L: Znaš šta, nisam ja bilo koja!
M: Lezi tamo i za koji dan ćeš biti u sto hiljada primeraka a klinci odavde do Vranja i na sever do Kelebije će "guliti viršlu" na tvoje slike.
L: Lažeš!
M: Ne lažem! Ovo su ozbiljne novine sa tiražom i tradicijom koja počinje danas.
L: Ja ne znam.
M: E, ja znam. Ajde ti polako.

(Pauza. L. ustaje)

L: Ja idem.
M: Pa idi.
(L. odlazi do šanka leže i vidi se samo njena ruka kako po pultu slaže delove skinute odeće. M. ustaje tromo, prilazi pultu i nestaje iza njega)
L (of): Ali, ovo radim drage volje i samo zato što si mi sladak.
M (of): Znam a sad ti malo, znaš već.

(Mrak)

Peta scena

(Lagana, džez muzika. Blistavi podijum, iznad podijuma video-bim. Ispod video-bima je govornica. Sa strane je sto sa pićima. Plešu, u svečanoj odeći, R. i L. Dolazi M. za njima, takođe skockan, osvrće se, traži nekog. Kad ga spaze oni prestanu da plešu)

R: O, ko to kasni na promociju svog pornografskog glasila! I nemoj da se zanosiš. Tvoje obaveze prema meni ostaju. Još ti nisam zaboravio ono fotografisanje.
M: Sad sam veliki dečko.
(M. zgrabi L. i počne da pleše s njom. R. ih prati i govori mu na uho)
R: Nisi toliko veliki dečko. Ja sam kandidat stranke za premijera.
M: Kandidat ali ne i premijer. Ti nisi ni senka premijera.
R: Ali ću uskoro biti puna figura i to je potvrđeno sa najvišeg mesta.
M: A gde to? U oblacima tvoje mašte?
L: Srce, ljudi nas gledaju.
M: Da, odmakni se malo.
R: Poenta je u tome da sam ja jači od tebe i da mogu da te zgromim kad god hoću.
M: Ukoliko te ne budem slušao.
R: Tačno. I ukoliko nas ne fotografišeš.
L: Srce, doktor ti je to izričito zabranio.Ovo fotografisanje će te u grob oterati.
R: Da, ali će neko da me preduhitri ako ne uradi što mu se kaže.
M: Šta da ti kažem? Jači si, držiš me u šaci ali ja trenutno držim tvoju žensku i zato odjebi.
(R. ostaje zatečen a onda se odmakne u stranu. Oni plešu)
L: Baš si ga naljutio.
M: Znam. Pa šta? Ionako će se uskoro sve saznati.
L: Gde zveraš?
M: Tražim nekog druga. Nije došao.
L: Pusti druga. Zveraj u mene.
M: Jel' ovako?
L: Ne kao klovn već ko muško.
M: Da te ovako muški, poduhvatim i muški gledam?
L: Da.
M: I da ti još nekoliko stvari uradim muški?
L: Što si vulgaran!
M: I precizan. Slušaj, iskradi se do vecea a ja ću za tobom.
L: Ne, bolje ti prvi.
M: Svejedno.
(M. je grubo odgurne i odlazi. L. prilazi R.)
R: Mali je luđi nego obično.
L: Ma, šta te briga za njegove traume. Ajd' da plešemo (narodnjački) "sunce moje drago".
R: Sva sreća da nisi operska pevačica.
L: Što?
R: Opersku bih zadavio kad bi počela da peva u kupatilu.
L: Što ti mrziš operu? Ja sam sanjala o tome da pevam u Skali sa Pavarotijem.
R: U milanskoj Skali?
L: Jok, u restoranu "Skala" kod Dobanovaca. Tu mi je bila prva tezga. Ementalno sam se vezala zatu birtiju!
R: Što mi se tako vrpoljiš?
L: Prišoralo mi se, da prostiš.
R: Ajd, brzo. Sad će Mikica da nastupi.
L: Neće valjda tako brzo.
R: Na šta misliš?
L: A na šta ti?
R: Uf, svakog dana me podsećaš zašto sam s tobom.
L: A to je?
R: S tobom sam zbog fizičkog izgleda. I ništa više. Decidirano tvrdim.
(L. odlazi, nimalo uvređena. R. uzima jednu, drugu, treću čašicu sa stola i naliva ih)
R: Minut, pet, deset, petnaest! Gde je ta popišulja!
(Dolazi M. Penje se na govornicu)
M: Drage zvanice, dame i gospodo, dvospolci i ostalo, ovde smo da otvorimo promociju novog časopisa koji se uopšte ne bavi kulturom!
(Aplauz, smeh,of)
M: Niti se bavi politikom, niti medicinom, niti decom u Angoli! Puca nama za to! Zato i imamo tiraž od sto hiljada primeraka!
(Aplauz, smeh, of. Dolazi L., zarozana. Namešta se dok je R. zbunjeno gleda)
M: Mi se bavimo svim onim groznim, pokvarenim, smrdljivim ljigavim vestima koje čine našu estradnu scenu tako jebeno zanimljivom! Predstavljam vam "Kloaku" časopis za koprofage koji znaju šta valja!
(Na video-bimu se smenjuju fotografije koje on opisuje. Na naslovnoj strani: ogromna guzica. Aplauz se pretvara u zvuke zgražavanja, negodovanja)
M: Kao što vidite. Moj koncept je vrlo originalan - vlasnik novina se ne bavi zvezdama i zvezdicama, ne ubacuje obamrle "obične, male ljude" u neke emisije tipa umobolnog "Velikog brata". Ja ne gajim egzibicionizam drugih i ne skrivam se iza drugih! Ja svima pokazujem moje dupe i to iz siromašne faze, zarozano, bubuljičavo u mom bednom stanu. Sledeći snimak - ekskluzivna reportaža - ovde ja šoram a ovde čačkam uši, a ovde se igram sa sobom a ovde…
R: Ovo je skandalozno! Amoralno!
M: Misliš to što sam odbio da te fotografišem kako se krešeš s njom? Evo ti, drži
(baca mu vizit-kartu)
M: To je kontakt, dečko je odličan, završio FDU, snimao je sa Kusturicom. On može da vas snimi dok se krešete!
(R. i L. odlaze, R. je bukvalno odvlači sa scene)
M: Ali, ono što ćete ovde videti nisu samo moje fotografije već i fotke nekih naših… Samo momenat! (pročisti grlo)
M (peva): "Živimo u policijskoj državi,
Živimo u policijskom svetu,
Sistem je svuda isti,
Samo pendrek ima drugu etiketu!"
Da, pogodili ste, na srednjim stranama su svi - od pozornika do visokih funkcionera sedam od naših deset zvaničnih tajnih službi. On, ona i on, ono, ono, on, pa on, ona i vuf, a ima tu i nekih specijalnih iznenađenja u vidu incestuoznih situacija. Da, da, sve što ste hteli da znate o onima koji STVARNO vode ovu zemlju a niste smeli da pitate! Hej, gde ste pošli? Pa tek smo počeli! Heeeeeeej!

(Mrak)

Šesta scena

(M. stan. Razbacane stvari, torba ispod kreveta, kompjuter, kamera priključena na njega i on. Sedi na podu i pritiska dugmiće. Iza njega stoji Z.)

M: Opet si ušao kroz klozet?
Z: Nisam.
M: Gde onda?
Z: Vrata su ti bila otključana.
M: Da. Jesu.
Z: I, šta ćeš sad?
M: Šta se tebe tiče?
Z: Tiče me se.
M: Okej. Za one koji se nisu uključili na vreme sadržaj prethodne epizode: napravio sam čudo sa svojim parama i hteo sam da budeš tu, da vidiš. Nisi se pojavio.
Z: Izvini, nešto me je sprečilo.
M: Nema veze.
Z: Šta sam propustio?
M: Mene kako pravim potpunog kretena od sebe. Jesi li išao na net? Ja sam najveći srpski bankrot svih vremena a žuta štampa se prodaje još više nego pre.
Z: Smeta ti što se prodaje žuta štampa?
M: Hteo sam da je uništim preko mojih ogavnih novina, moronu! Da je ogadim narodu! Da razgolitim smradove!
Z: Žao mi je. Šta ti znači to na kompjuteru, to, tri minuta do uključenja?
M: Ovo ovde?
(Z. se nagne)
Z: Da, to tu.
(M. ga zgrabi i zabije mu cev pištolja pod grlo)
M: To znači da ću iz protesta za tri minuta izvršiti samoubistvo, uživo, na mom sajtu. Pozvao sam sve medije, sve koji su žedni krvi. Tako će moj život konačno dobiti smisao.
Z: Da sam ja na tvom mestu ja bih dobro razmislio.
M: Da si na mom mestu kao što nisi.
Z: Nemoj to da radiš. Nema smisla.
M: I to je jedino objašnjenje? Nema smisla? Gde si ti bio do sada, batice, da mi govoriš šta ima smisla a šta ne? Gde je bio bilo ko? Gde si bio kad sam odbijen na Akademiji? Gde si bio kad su me mobilisali? Gde si bio kad sam birao ovaj posrani posao? Gde si bio kad sam izgubio majku? Gde si bio sinoć, jebote?!
Z: Znaš kako je, iskrsla neka posla.
M: Ne, ne znam kako je. Objasni mi.
Z: Mislio sam na tebe.
M: Što mi nisi poslao jebenu razglednicu?
Z: Hteo sam ali nisam imao sitno.
M: Nije smešno, Zvonko, više nije smešno!
(M. nategne oroz)
Z: Vidiš, došao sam.
M: Sad.
Z: Da, sad.
M: Mislio si? Ne bi me se ni setio da nisi slučajno naleteo na mene. A zašto si sad došao?
Z: Da se pozdravimo.
M: E, baš lepo. Pozdravljamo se.
(Pusti ga, zagrli, izljubi tri puta)
M: Pozdravili smo se. Ajde sad idi.
Z: Idem u Ameriku. Dobio sam zelenu kartu.
M: Znam. Ti si talentovan kuvar škembića. Imaš sertifikat... Uspećeš. Super. Potrovaćeš pola Amerike holesterolom.
Z: Ja nisam birao.
M: Da. Oni su odabrali tebe, ne ti njih. Ti si bio u pravu, ja nisam. U pravu si. A sad idi.
Z: Ne mogu.
M: Pucaću kad siđeš niz stepenice, ne pre.
Z: Kako uviđavno od tebe.
M: Slušaj, jaki preživljavaju - slabi gube, to je tako i gotovo. Ti i ja smo potomci onih jačih i luđih koji su nadživeli krhke i osećajne. Ne možemo biti bolji od svojih predaka. Oni su nadživeli ratove, kugu, monarhiju, komunizam, restorane društvene ishrane! Naši preci su pošast, slepa grana evolucije! Kapiraš?
Z: Lupetaš! Nisam ja jači od tebe!
M: E, ne pravi se skroman! Ti si njihov potomak - ja sam izrod i zato ću se ubiti!
Z: Ja sam ti rekao da to uradiš.
M: A šta to?
Z: Da uradiš nešto važno.
M: Krivo ti je, a?
Z: Da.

(Pauza)

M: I ti sad sebi pridaješ neku veliku važnost? Kao da ja nisam mislio o tome?
Z: Uradio si veliku stvar. Sad je vreme da počneš ponovo.
M: Ne vredi tako. Ne takav početak. Treba mi neki drugačiji početak a ovo nije taj.
Z: Nije kasno. Idi negde. Zajebi sve!
M: Ne shvataš: kad držiš aparat, misliš: ti si Bog, ti razotkrivaš, ti pronikneš, ti osvetliš, pomračiš. Ali, to nije tako. Ti si ljiga, svi ti ludaci koji stiču egzibicionističku slavu su životniji od tebe. Prazan si, mrlja, ne postojiš. Tu si zbog njih, sluga, rob. Kapiraš?
Z: Spusti pištolj.
M: Uf, opet te filmske fore.
Z: Ne, nisu filmske fore.
M: A šta su onda?
Z: Spusti pištolj i pogledaj na monitor.
M: Vreme je.
(M. seda pred kompjuter i okreće pištolj prema sebi)
M: Ne približavaj mi se!
Z: Neću, samo pogledaj!
M: Nema svrhe.
Z: Pogledaj broj. Šta piše?
M: To je laž.
Z: Ne zatvaraj oči. Šta piše?
M. Broj posetilaca nula.

(Pauza)

Z: Znaju da ćeš se ubiti i nije ih briga.
M: Briga ih je.
Z: U pravu si. Slaviće kad se ubiješ. Raškić će odahnuti jer neće morati da plaća ubicu, Lellaa takođe jer neće biti nikoga ko će pričati o njenom neverstvu u klozetu a o policiji i tajnim službama i i da ne govorimo.

(Pauza)

M: Tačno. Šta sad?
Z: Ne znam kako ti ali ja idem preko bare.
M: Marinkove? Napred pa levo.
Z: Hahahaha, duhovito!
M: Jednom i ja tebi da zavučem.
(Z. krene prema klozetu)
M: Zar kroz klozet?
Z: Budi malo originalan!
M: Zvonko, drži se.
Z: Hoću. I ti.
(Z. odlazi. M. sedi. Odlaže pištolj. Gasi kompjuter. Zuri pred sebe. Okreće broj na telefonu)
M: Dobar dan, gospođo Aničić. Ovde Miroslav. Zaboravio sam da vašem Zvonku kažem nešto. Pričali smo maločas. Šta? Odselio se u Norvešku pre osam godina? Nije dolazio? Jeste li sigurni? Pa s kim sam onda pričao? Izvinite.

(Pauza. M. spušta slušalicu. Ustaje, uzima torbu, strpa par stvari u nju. Osvrne se, uzme kameru, odvaga je u ruci a onda je spusti i odlazi u pravcu klozeta. Mrak)

KRAJ

 

- 16 -