Beograd, live

Bojan Ljubenović
Evropski pokret prijateljstva, Beograd - 2006.

Kritičari često lome koplja pri pokušaju dokazivanja koji je autor bio pod čijim uticajem prilikom stvaranja sopstvenog dela - bilo da je reč o muzici, filmu, knjizi ili nekom drugom umetničkom delu. Ređe se akcenat stavlja na senzibilitet, na duhovnu poetiku koja krasi svakog autora ponaosob.

Kada je reč o savremenoj satiri obično se govori kako je Domanović dobio brojne i dosledne naslednike i tu se priča završava, kao da posle njega nije postojao nijedan stvaralac čije se delo moglo nastaviti ili čije je delo moglo sličnim senzibilitetom oživeti sećanje na izvor inspiracije. Ili je potrebno da prođu vekovi kako bi inspirator i inspirisani poneli i proneli slavu novog, tada već minulog doba?

Na našu sreću nećemo morati toliko da čekamo. U prilog tome govori i činjenica da su mnogi naši najbolji aforističari stvarali pod uticajem Stanislava Jerži Leca, što je proizvelo nekoliko kvalitativnih ravni: isprovocirano je rađanje novog talasa - sažetog i znatno ubojitijeg aforizma, čije je jezgro utemeljeno na čvrstim osnovama leksike, stilistike, talenta i ponajviše snagom duha, koji je kotrljajući zrnca mudrosti, kako to i u prirodi biva, pokrenuo lavinu reči izgovorenih i prećutanih.

Za razliku od Domanovića i Leca, Duško Radović, iako ima mnogo pristalica, ne može se pohvaliti većim brojem naslednika - čiju je osobenost stila i toplinu, u surovim vremenima, beskrajno teško podražavati. Stoga je pojava mladog autora Bojana Ljubenovića utoliko značajnija. Njegovo pero kao da budi uspomene na vreme u kojem se moglo "gunđati" na razne teme i probleme, na vreme u kojem je gunđanje izazivalo efekte, koji se, jasno je, nakon sunovrata i dostizanja najveće tačke uniženja više nisu mogli ni osetiti.

Iako su pogrebne usluge poskupele,
Beograđani nisu prestali da umiru.
To je dokaz da građani podržavaju
politiku gradskih vlasti.

U svojoj novoj, drugoj po redu, zbirci aforizama "Beograd, live", Bojan Ljubenović nastavlja svoje putešestvije kroz Beograd, duškoradovićevskim stilom, kako u je predgovoru za ovu knjigu napisao Slobodan Simić: "Na stranicama prve knjige ređali su se tople i lucidne zabeleške, zapisi, sentencije, pa i aforizmi o Bojanovom voljenom gradu. Sve je bilo puno dobrodušne nežnosti i blagonaklonosti da se elementarno upućenom oku neminovno morao pričiniti - Duško Radović! Ista dobrodušna nežnost, ista blagonaklonost, slična lucidnost. "Pisma iz Beograda" bila je knjiga-temeljac Bojanovog kasnijeg rada i razmišljanja...".

Danas je u Beogradu počela hajka
na jednog čoveka.
Kritikuju ga mediji, političari, kolege, poznanici.
Pljunite ga i vi dok ne bude kasno.
Možda se već sutra ispostavi
da je bio nevin i uskrati vam to zadovoljstvo.

Karakteri i ljudska narav je bila zahvalna tema za mnoge stvaraoce, pa ipak mnogima nije pošlo za rukom da se izdignu iznad stereotipa, što umnogome govori o snazi talenta, ali i o veštini da se ideja uobliči.

Iako naš savremeni aforizam počiva na mnogo oštrijem tonu, Bojan Ljubenović pokazuje da se ne mora uvek ispaljivati teška artiljerija da bi se formulisala kritika i da ponekad i blaga prijateljska čvrga može izazvati podjednako snažan efekat.

Obračuni kriminalaca,
kakvi su se nekada mogli videti samo u Beogradu,
sada se događaju i u Nišu i u Novom Sadu.
Zbog velikog interesovanja
neće zaobići ni manja mesta.

Već deset godina ste u Beogradu
i još nijedan kontejner niste zapalili?!
Vi se zaista teško uklapate u novu sredinu!

Na kraju ostaje nada da se ovaj cinični komentar neće materijalizovati i da će Bojanovo sledeće oglašavanje pružiti jednu novu šetnju kroz kvalitetniji život u Beogradu.

Vesna Denčić