KARIKATURISTA  NIKOLA OTAŠ

MOJ POGLED NA SVET

Ako nam se ne sviđa ovaj režim daj da mi to izborimo drugačije, da napravimo drugi ali da ga poštujemo, a ne da napravimo drugi pa da ga opet pljujemo!

Nikola Otaš, Rođen u Deliblatu, sada živi i radi u Beogradu. Pohađao mornaričko-tehničku srednju vojnu školu i bio oficir na podmornici. U Splitu studirao na Filozofskom fakultetu odsek likovnih umetnosti. Karikaturom se bavi od 1980. godine. Učestvovao na mnogim festivalima i nagrađen brojnim nagradama. Pored karikature, bavi se ilustracijom i karikaturalnom skulpturom.
Član je ULUPUDS-a i podpredsednik FECO za Jugoslaviju.

* * *

ETNA: Potraga za tekstovima o karikaturi nije previše urodila plodom. Izuzev jedne analize karikatura u NIN-u, sve ostalo odnosi se na informacije o nagradama. Ima li uopšte analitičkih tekstova?

Otaš: To i nije analiza. Karikatura koja se pominje u tekstu ušla je u onu knjigu po kojoj se sudi Miloševiću, i ona se nalazi u Hagu. I ne samo moja, nego i od Ranka Guzine, čini mi se Klasova i Ludvigova... nisam baš siguran, to je radio neki Jovanović. On je imao temu da obradi propagandni rat kroz karikaturu na prostorima bivše Jugoslavije. I tako da su tu ubačeni malopre nabrojani autori sa naše strane, a sa druge strane bili su Bošnjaci i Hrvati. Sa naše strane se kritički obrađuje rat, a sa njihovih strana je navijački.

To je karikatura sa kojom sa ja počeo u Beogradu i ujedno je prva karikatura koju sam objavio za Ilustrovanu politiku.

ETNA: Da li je to izuzetak ili se ipak piše o vama? Da li ste zadovoljni?

Otaš: Piše se, naravno, naročito kad je reč o festivalima, vodi se računa o karikaturi, ali ne da se piše o karikaturi kao takvoj, jer ona sama po sebi je medij i nema potrebe za dodatnim napisima. U tom smislu sam zadovoljan, jedino što nedostaje je kad se nešto lepo dogodi, kao na primer kad neko dobije nagradu to ostaje bez odjeka. Ali tu smo mi sami krivi. Počevši od sebe koji sam dobio preko četrdeset nagrada, ne znam da li sam ikad otišao u neku redakciju i ponudio da neko objavi vest da sam dobio nagradu. Mislim da je to maestralno Klas pokojni radio, da je on imao tu meru kad je obavio, koliko je... e sad što mi nismo dovoljno aktivni, što ne smatramo da je to nešto značajno... Crnogorci to lupaju na sva zvona. Evo na primer Luka Lagator i Drljević su za ono što su dobili neku sporednu nagradu u Italiji, oni su od toga napravili spektakl, a kod nas je tu istu nagradu dobio Jugoslav Vlahović i niko ne zna! Mislim da su još uvek u Italiji ili su se već vratili, ne znam.

ETNA: "Krik karikature" je bio svojevrstan antiratni pokret karikaturista, pokrenut na internetu, kojem su se za kratko vreme pridružili mnogi likovni umetnici iz zmelje i sveta. Da li je to bio pokušaj da se izvrgne ruglu režim ili da se postigne neki drugi efekat, da se pokrene na akciju?

Otaš: Bilo je svega u tome. To je bio i otpor protiv tog bombardovanja, jer smatram da je to samo po sebi vandalski čin. Da li je to urađeno legalno ili nelegalno nije bitno. Ja sam vojnik po obrazovanju i neke stvari gledam drugačije, neke stvari mi se čine da su nepravedne ili su nelogične i zato može o tome da se crta karikatura ili da se izrazi protest, ali definiši da je drugačije pa ću to "drugačijie" da poštujem. To je moj pogled na svet. Ako nam se ne sviđa ovaj režim daj da mi to izborimo drugačije, da napravimo drugi ali da ga poštujemo, a ne da napravimo drugi pa da ga opet pljujemo. To je bilo i protiv režima ali i protiv svih koji su nas napadali. Jer ja smatram da su oni koji su hteli da ruše, oni su mogli Miloševića da sruše a ne nas da ruše.

ETNA: Naši karikaturisti osvojili sU brojne nagrade u svetu. Više u svetu ili kod nas?

Otaš: Da, nagrade su zaista brojne, ali više u svetu.

ETNA: Znači cenjeniji ste tamo?

Otaš:  Ovde nema nešto puno nagrada. Imamo taj "Pjer" koji je bio prestižan, ali je jedno vreme pao na niže grane kada su počele one nameštaljke oko nagrada, a sada čini mi se ponovo staje na noge. Više nema biranja "po ključu" republika i svega onog što je ranije bilo, posle toga bile su neke mutne radnje, ali ne volim o tome da pričam pošto nisam toliko upućen, ali čini mi se da je to kod nas jedna od najprestižnijih nagrada.

Imali smo i još nekoliko festivala, jedino što je još "Zlatni osmeh" opstao, inače sve što smo počeli bilo je kratkog daha. Tu je i festival u Kruševcu "Zlatna kaciga", koji traje skoro petnaest godina. "Kaciga" već postaje ozbiljna, mada je imala i svoje krize ali opstaje. Znači kod nas imamo "Kacigu", da zaboravio sam i Kragujevac, iako prestižna nagrada većinom je stranci dobijaju, ali to je kod nas normalno - uvek se stranci nagrađuju a naši ne. Zato mi naplaćujemo na drugoj strani - u inostranstvu.

ETNA: Šta je značajnije, draže?

Otaš:  Nagrada je nagrada. Međutim, mislim da bi svaki od naših karikaturista trebalo da dobije i domaću nagradu, jer ipak je "Pjer" neko merilo.

ETNA: U književnosti se gaji jedna lepa praksa - pravljenje antologija iz najrazličitijih oblasti stvaralaštva. Postoji li slična praksa u svetu karikature?

Otaš: To bi trebalo neko da uradi! To je jedini problem. Nije niko kod nas to još uradio. Rađene su neke zbirke, ali ne i antologije. Trebalo bi neko ozbiljno da se pozabavi time, kao što su to makedonci uradili - od početka do kraja. Kod nas nije urađeno jer nema ko da uradi! Svi smo individualci. To bi trebalo da uradi neko ko nije karikaturista ali ko dovoljno poznaje karikaturu. Radio je nešto Slobodan Novaković, da li "Ko je ko u karikaturi" ne sećam se tačno naslova, ali to je dosta površno urađeno. Ali potrebno je da se uradi jedna dobra antologija karikatura da bi ostalo nešto iza nas, kao što se rade antologije aforizama, pesama, priča tako je i nama potreban jedan pregled najboljih ostvarenja. Pogotovo što smo puno toga napravili u svetu, što su naši autori rodonačelnici nekih pravaca u karikaturi. Jer drugačije se gleda kako je Pjer radio, drugačije se gleda na Petričića, Šajtinca - oni su promenili način razmišljanja. Tu je potom i modernija karikatura gde su Ludvig, Vlahović i dr. Mi drugačije gledamo od onog crtanog vica što je bilo ranije. Sve to ima svoje mesto i upravo zbog tih različitih pravaca trebalo bi sve to zabeležiti.

ETNA: Hajde da malo Vašu skromnost dovedemo na pravu meru. Srpsko tajno oružje, koju ste priredili zajedno sa Slobodanom Simićem, ipak jeste svojevrsna antologija, koja će privući pažnju karikaturista ali i ljubitelje aforizama. Kako ste došli na tu ideju?

Otaš: Družeći se sa Slobodanom Simićem shvatio sam da nam se ideje u velikom procentu poklapaju. Aforizam i karikatura su kao brat i sestra, dopunjuju se i mislim da su idealan spoj. Možda bi previše karikatura na jednom mestu dovelo do zasićenja, kao i previše aforizama. Ovako, kao da se pravi predah između slike i reči.

Možda se može reći da to jeste antologija, jer su zastupljeni najbolji autori. Gledalo se na njihov ukupan doprinos karikaturi. Možda će neko od mlađih kolega pomisliti da je na temu rata napravio bolju karikaturu, zato naglašavam ukupan doprinos svakog autora pojedinačno. 

ETNA: Bavite se i ilustracijama. Da li ste žanrovski opredeljeni?

Otaš: Imam dve svoje knjige karikatura a ilustrovao sam još oko dvadesetak knjiga. Ja na te stvari gledam profesionalno, šta se traži to se radi. Dosta stvari sam radio za decu, mada nisam opredeljen u tom smislu ali sticajem okolnosti najviše je takvih knjiga bilo, takvi zahtevi su bili.

ETNA: Na kakvim još projektima radite?

Otaš: Radim skulpture-karikature. Eksperimentišem malo. Pre sam to radio u kamenu od onih oblutaka a sad radim od testa i nekih novih tehnologija, sad isprobavam nešto. Videćemo šta će od toga da bude, to je još sveže, ali ne izgleda loše.

ETNA: Imali ste jednu zanimljivu izložbu za koju verovatno mnogi nisu čuli. O kakvoj je izložbi reč?

Otaš: Imao sam podvodne izložbe karikatura. Karikature su bile u folijama kao za kartice. Prva izložba je bila na Tašmajdanu, za 25 godina "Ronilačkog saveza Jugoslavije". Ljudi su dobijali opremu, boce za ronjenje i sa instruktorima silazili u bazen. Postavka je bila na tri i na pet metara - na onom delu "Taša" gde je bazen pet metara. Posle toga sam imao još dve, znači tri puta sam imao podvodno izlaganje. Jugoslav Vlahović, Sloba i Rumenčić su bili na otvaranju, ljudi su došli tamo i očekivali da će da vide izložbu... Nakon uvodne reči i kad je objavljeno otvaranje izložbe mi počinjemo da se skidamo u gaće i zaranjamo sva trojica. Ima i video snimak, bilo je na televiziji.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Otaš: Nema poruke! Ja sam karikaturista bez reči.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić