Piše: Slobodan Simić

Lica:
Čovek
Žena
Doktorka I
Doktorka II
Zet Piroćanac
Kum Rajko
Brat
Tetka
Kolega
Direktor

(Čovek stoji na sredini scene)

Čovek: Normalnost! Šta je to normalnost? Jeste li nekad razmišljali ko je ustvari normalan?! I da li uopšte ima normalnih! Naravno, podrazumeva se da svako za sebe misli da je najnormalniji! Ali ipak, znamo li tačan odgovor? Šta je to normalnost? Najčešće piše da je normalan onaj koji se ne razlikuje od ostalih u svojoj okolini. Onaj koji nije upadljiv po svome ponašanju. Međutim, naše zgrade, ulice, kancelarije, autobusi... puni su raznih manijaka. Na sve strane vrvi od nekog nenormalnog naroda! Da ne govorim o politici! Ajde baš da vidim, ko bi smeo da se zakune da su naši političari potpuno normalni! Uzmite bilo koji primer! Može i opozicija i pozicija! Ko mi nađe potpuno normalnog političara vodim ga na jagnjetinu u Mačkat! Nema šanse! Tako vam je to, malo je normalnih.
A da vidimo i nekog, na primer, najnormalnijeg, kada mu dođe, recimo, račun za struju! Niko živ ne zna ni koliko košta struja, ni šta mi sve plaćamo. PDV, SPO, DSS, SPS, SRS, DS... Kad se svi ugrade u jedan račun, zbogom pameti! Čisto ludilo! I to da je samo jedan račun! Bogami, svaki račun! Nema računa u Srbiji u kome nije ugrađen PDV, SPO, DSS, SPS, SRS, DS i ostali. Pa čik ostani normalan, moj brale!
Ne kaže se džabe da su Srbi lud narod. A za vođe su izabrali svoje najbolje sinove!
A kad se skupi lud narod i njegovi najbolji sinovi, onda se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Međutim, kod nas se lako ustanovilo ko plaća. Znate ko plaća? Pa pogledajte račune i poreze! Treba platiti sav taj PDV, SPO, DSS, SPS, SRS, DS i ostalo. Tako vam je to. Prvo se nije znalo ni ko pije ni ko plaća.
Pa se saznalo ko plaća.
Sad svi piju!
Ali postoji problem kod tog pića. Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš. Ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš. Ako se ništa ne desi, piješ da se nešto dešava!
Što se mene tiče, ovako je bilo. Prvo su počele te bube.

(Čovek seda za sto koji je postavljen za ručak, za stolom sedi Žena. Čovek gestikulira kao da vadi nešto iz tanjira.)

Žena: Nije slano?
Čovek: Buba!
(Čovek zatim nešto ubija na stolu.)
Žena: Šta je sad?
Čovek: Buba!
(Žena se krsti. Čovek ponovo nešto vadi iz tanjira. Prvo polako, pa sve brže i brže, kao da je tanjir pun buba.)
Žena: A šta misliš, da ti lepo naspeš drugi tanjir? Ma znam ja šta je, ne valja tebi moje kuvanje, to je problem... Niko nije kao tvoja mama! Samo tvoja mama zna da kuva! Niko na ovom belom svetu ne ume da ukrčka sarmu kao tvoja mama! Nema te ruke koja može da umuti belanac kao tvoja mama! Da je otvorila restoran dosad se mogla obogatiti! Mama, mama, gde ti je sad mamica da vidi kakvo je čudo zamesila! Mogla je da stavi malo više zdravog razuma kad te je pravila!

(Čovek ustaje od stola i sve vreme se briše od nevidljivih buba, staje ponovo na isto mesto na sredini scene.)

Čovek: Vrlo čudna stvar. Gde god pogledam, na sve strane, samo gmižu nekakve bube. Nisam znao više šta da radim pa sam otišao hitno do poljoprivredne apoteke. I tražim ja prašak za bube. Pita prodavačica, za koje bube. Kažem ja, za sve! Daj neki univerzal!

(Čovek ponovo seda za sto, ponovo ručak, on prska neki prašak po celom stolu.)

Žena: Ti nisi normalan! Šta to radiš!
Čovek: Trujem bube!
Žena: Pa gde se to tako radi! Pre ćemo lipsati mi od tih tvojih buba!
Čovek: (ponovo nešto vadi iz tanjira, ali sada kao da je miš. Prvo jednog pa sve više i više, i sve brže i brže.) Miševi!!
Žena: Znaš šta, dragi? Idi ti pa lepo ručaj u kafani! Ili još bolje, kod tvoje mame koja te tako ludog zamesila!

(Čovek ustaje od stola i usput i dalje tera i briše nevidljive miševe, i dolazi na sredinu scene.)

Čovek: Na sve strane samo gmiže li-gmiže! Sa jedne strane bube, sa druge miševi. Pa onda naprave koaliciju! Strava kao u Skupštini! A na sve to, počnem da se tresem. Tresle su mi se ruke kao da čitam račun za struju. Ako pijem kafu, toliko prospem, da na kraju popijem kafu iz tacne. Morao sam da kupim mokasine, jer nisam uspevao da zavežem ni jednu pertlu! Kad je trebalo sa nekim da se rukujem, ja bih mu mahao!Jedino se ženi svidelo, pa mi je svaki čas davala da joj umutim belance za tortu. Trese li-trese! I šta da radim, odem kod doktora.

(Čovek prilazi stolu za kojim sada sedi Doktorka)

Čovek (tresu mu se ruke, ali pokušava da se rukuje): Dobar dan!
Doktorka (pokušava da se rukuje, ali stalno promaši, pa onda i ona počinje da trese rukama kao on, i tek onda se rukuju): A na šta se Vi žalite?
Čovek: Prvo na privatizaciju! Zatim, na tranziciju! Posle toga na kohabitaciju! Pa na racionalizaciju! Pa na ženu!
Doktorka: E za to prvo ćete morati da se obratite Predsedniku Vlade! A za to poslednje vam niko ne može pomoći! A sad, slušaj moje komande! Čučni! Ustani! Okreni se! Obrni se! Ajde na jednu nogu! Ajde na drugu nogu!
Čovek (sve naloge izvršava, stoji na jednoj nozi): Ej, bre, doktorka! Pa nisam ja ovde došao na audiciju za Pink! Šta da radim sa ovim drhtanjem?! (pokazuje drhtanje ruku, koje je neprekidno prisutno u toku pregleda)
Doktorka: Drhtanje, a?! Znam ja te ptičice! A hoćeš ti, gospodine, da popiješ jednu rakijicu? A?
Čovek (oduševljen): Oću, što da neću!
(Doktorka izvadi rakiju, Čovek popije jednu čašicu i momentalno mu prestane drhanje. On grabi i hoće da pije iz flaše, ali mu Doktorka ne dopušta)
Doktorka: E, polako, alo! Nije ti ovo kafana na Ibarskoj magistrali! Znači, o tome se radi, gospodine, sad je stvar jasna! Ti si, bre, bolestan od alkoholizma!
Čovek: E, jebiga, doktorka, kakav alkoholizam, sad si me uvredila! Pa ja pijem potpuno normalno!
Doktroka: E, pa, zavisi šta je za tebe normalno!
Čovek: Pa, kad me već pitaš, iskreno, ono, rakijicu-dve, kad ustanem, zbog pritiska, pa onda kaficu i rakijicu-dve da se razbudim. E kad dođem na posao, obavezno popijem pelinkovac-dva zbog stomaka i pre doručka jednu-dve ljute za cirkulaciju, i za doručak jednu-dve viljemovke pošto je voće zdravo. Kod kuće pre ručka uzmem jednu-dve stomaklije za apetit, a za vreme ručka popijem litar crnog zbog krvne slike, i litar belog zbog varenja. Za večeru popijem flašu-dve piva, samo onog od dva litra, to je dobro za bubrege, i par vinjaka pred spavanje, da brže zaspim.
Doktorka (pipa mu puls): Čekaj da nešto proverim za svaki slučaj. Čoveče, da li si ti uopšte živ!?
Čovek: Ama, doktorka, ja to sve zbog zdravlja!
Doktorka: E, pa zbog tog tvog zdravlja si se i razboleo!
Čovek: Mislite da mi je sve ovo od toga?!
Doktorka: Sto posto!
Čovek: Interesantno! A ja sam mislio da je to zbog toga što svako veče izlazim sa društvom i pijem po celu noć...
(Doktorka mu ponovo oprezno pipa puls, pa vadi ogledalce i stavlja mu pred usta da proveri da li je živ.)
Doktorka: Medicinski fenomen! Gospodine, pravo čudo je što si uopšte živ! Hitno moraš ići na lečenje!
Čovek: Kakvo sad lečenje?
Doktorka: Pa lečenje od alkoholizma!
Čovek: Doktorka, opet me vređate! Kakvo, bre, lečenje, nisam ja neki pijanac! Uostalom, mogu da prestanem kad god hoću! Šta će mi lečenje! Ne pijem, i to je to!
Doktroka: E, neće to moći tako! Znam ja te ptičice!
Čovek: Ma kakva sam vam ja ptičica, molim vas!
Doktorka: Uvoštena ptičica! I prilično urađena!
Čovek: Ajte, molim vas, pa ja mogu, kad hoću, sve! Mogu da ne pijem, mogu da ne pušim, mogu da ne jedem ako treba! Ja imam konjsku volju!
Doktroka: Možda imaš konjsku volju, ali ti treba kompletna ličnost! Koliko si bio najduže bez pića?
Čovek: Mislite... da nisam ništa pio?
Doktorka: Da, da. Koliko si mogao najduže da ne popiješ?
Čovek: Eh, kolko! Koji je danas dan?!
Doktorka: Sreda.
Čovek: Sreda, sreda... Znači juče utorak, preključe ponedeljak, pa je bila nedelja...
Doktorka: A pre nedelje subota! Nego, koliko ti dana ne piješ?!
Čovek: Znači, danas je sreda?
Doktorka: Sreda, brate, ceo dan!
Čovek: Sreda, sreda... Znači, sreda. Koliko je sati?
Doktorka: Pola jedan. Dobro, bre, čoveče, treba da postavim dijagnozu, nemoj me više zamajavati! Reci mi tačno i precizno, od kad nisi okusio alkohol?
Čovek: Tačno i precizno, od pre pola sata! Ako ne računamo vaše posluženje...
Doktorka: Moje posluženje?
Čovek (uzima flašu i sipa u čašicu): Pa sećate se, kad ste me pitali hoću li jednu rakijicu, a ja rekao oću što da neću pa ja onda...
Doktorka (hvata ga za ruku sa čašicom): Stoj! Nemoj ti meni ovde rekonstrukciju događaja, nije ti ovo policijska serija! Ostavljaj tu rakiju, to je dijagnostička metoda za takve kao što si ti! Trebaće ona meni još za te tvoje kolege! A što se tebe tiče, dijagnostika je završena. Ti imaš etilizmus i delirijum tremens!
Čovek: Šta imam?!
Doktorka: Pa narodski rečeno, ti si pijanac koji ima alkoholno ludilo.
Čovek: Doktorka, ala vi mene izvređaste na pravdi boga! Ispade da sam još i ludak!
Doktorka: Pa jesi li ti meni pričao da priviđaš miševe?
Čovek: Ama, i miševe i bube, cela koalicija, samo gamiže... ali kakve to sad ima veze?
Doktorka: E pa to ti je to ludilo, gospodine. Alkoholno! Ti si totalno zabrazdio! Neka ti je bog u pomoći! (pravi krst u vazduhu)

(Čovek ustaje od stola i dolazi na sredinu scene.)

Čovek: I tako me je ubedila. Ludilo nije mala stvar! Dobio sam od nje uput za lečenje od tog alkoholizma. Mada ja pijem potpuno normalno! Eventualno, rakijicu-dve, kad ustanem, zbog pritiska, pa onda kaficu i rakijicu-dve da se razbudim... Dobro, to znate. Ali bubama i miševima ne vredi govoriti! I tako, odvedem ja celu moju gmizavu koaliciju u jedan institut. Navodno, tamo su najbolji stručnjaci koji primenjuju najnoviju terapiju. Šta je - tu je.

(Čovek ponovo prilazi stolu, za kojim sedi Doktorka 2, ali ima u kostimu elemente sado-mazo, rekviziti: bič, policijsku kapu, slično. Čovek joj daje uput.)

Doktorka 2 (dere se): Šta oćeš, pijanduro!
Čovek: Izvinite, ja sam došao...
Doktorka 2: Ti si došao! Možeš misliti, došao Brus Vilis! E samo si mi ti trebao! Nemam dovoljno pijandura, pa mi treba još jedan klošar! Vidi ga, pravi alkos, ala mu se crveni nos!
Čovek: Znaš šta, doktorka, ne izgledaš ni ti baš kao Pamela Anderson! Ja sam ovde, bre, došao da se lečim!
Doktorka 2: Ma nemoj!? Da se lečiš! A ja mislila, došao na pijanku! Znaš šta, crveni, ti meni izgledaš kao izgubljen slučaj. Mislim, koliko se ja razumem, a godinama radim sa tim ološem, tebi je vidljivo rakija popila mozak! Jel' primećuješ tu ironiju?! Ti piješ rakiju, a ona tebi pije mozak! Kakva drama!
Čovek: Ama, ženo božja, daj mi, bre, neke lekove, vidiš da mi se tresu ruke, drhtim, čistim bube i miševe po ceo dan...
Doktorka 2: Nisam ja za tebe, ološu, žena! Ja sam, bre, spec, dr sci med prim dr, jesam sve rekla, i još jedno dr, za svaki slučaj! I pored svih titula još sam i predsednik udruženja ljubitelja kviza "Najslabija karika", i pisac vrlo čitanih horor romana. Znači ja za tebe, a ni za koga, nisam samo žena! Jel' to jasno, stoko pijana!?
Čovek: Doktorka, molim vas, dajte mi neki lek..
Doktorka 2: Nema za tebe leka, pijanduro! Ti si svoje završio!
Čovek: Pa ja ne znam ni zašto sam uopšte dolazio...
Doktorka 2: Ja pojma nemam zašto si ti dolazio! Kao da sam željna vas budala! Ajde, gubi mi se s očiju, crveni!
Čovek: A meni su rekli da su ovde najbolji stručnjaci! I da primenjujete novu terapiju! A Vi me izvređaste na pasja kola!
Doktorka: To je terapija!
Čovek: Ama, kakva sad terapija!
Doktorka: Terapija alkoholizma. Ja sam doktorirala na njoj! To je nova metoda, ruska!
Čovek: Pa vidi se da je ruska, i to verovatno iz doba Staljina!

(Čovek prilazi do stola, uzima uput koji je doneo, ponovo staje na sredinu scene, cepa uput.)

Čovek: Nije ni čudo što Rusi toliko piju, ako ih ovako leče! Kad bi to tako moglo, što više nekog vređaš, to on sve bolji i bolji! Pa u mojoj firmi bi onda svi bili udarnici, koliko nas direktor šikanira! A tek na utakmicama! Što više vređaš fudbalere, oni sve bolje igraju! Pa mi bi imali reprezentaciju za prvake sveta, koliko vređamo fudbalere. A sve sudije bi nam bili homoseksualci! Na kraju sam povodom moje bolesti morao lično nešto da preduzmem. Malo sam razmislio i rešim da odem u Pirot kod zeta i sestre. U goste.

(Čovek prilazi stolu i dočekuje ga Zet Piroćanac, rekviziti: kačket i brkovi)

Zet Piroćanac: E baš si malerozan, ručali smo pre pola sata. A sestra bi ti nešto spremila, ali sam je poslao na buvlju pijacu da kupi kilo krompira. Ali slobodno ti izvadi ako si šta poneo za užinu, da ti se ne pokvari. Jer mi ne palimo frižider!
Čovek (vadi sendvič): Pa ako je takva situacija...
Zet Piroćanac: Takva, takva. E, što mi je milo što si došao! Kako ti samo to pade na pamet?! Baš si nas... preduhitrio! E sad, verovatno je red da nešto popijemo... Čudnih običaja ima u našem narodu... Šta bi ti voleo?
Čovek: Pa, daj mi jednu rakijicu!
Zet Piroćanac: Rakijicu! Šta rakijicu, uzmi rakiju! Nisi ti pola čoveka!
Čovek: Pa dobro, daj jednu rakiju!
Zet Piroćanac: Kažeš, rakiju!? E, jebiga, maler! Zamisli, nije nam rodila šljiva, nema šljive ni za lek! Prvo udarili oni mrazevi proletos pa zimaaa, zimaaaa, zimaaa, a onda, tup, nalete grad! Ledenice ko volujska muda! Sve nam pomlati! A iza grada nalete neka kiša, pa padaaa, pa padaaa, pa padaaa...
Čovek: Dobro, shvatio sam, izvršen je genocid nad šljivama. Dobro je da ste vi ostali živi i zdravi. Nego, ako nema rakije, svejedno, može jedna čašica vinca!
Zet Piroćanac: Pa to ti pričam! Au, kako nam je tek loza stradala! Udarila zimaaa, pa zimaaa, pa zimaaa... A onda, tup, grad! A kiša padaaa, pa padaaa... Jedva smo nabrali kilo da probaju deca!
Čovek: Stvarno maler. Pa, onda, kad je takva biološka kataklizma, može jedno pivo. Mislim, ako imaš...
Zet Piroćanac: Svašta! Kako ne bih imao, ovo je domaćinska kuća!
(Zet ustane pa sedne)
Zet Piroćanac: Sad se setih! Neverovatno! Nije mali kupio!
Čovek: Tvoj mali?
Zet Piroćanac: Moj mali. Nije kupio!
Čovek: Tvoj Mića?
Zet Piroćanac: Moj Mića. Nije kupio!
Čovek: A zar tvoj Mića... nije na fakultetu?
Zet Piroćanac: Jašta! Student!
Čovek: On čini mi se studira... u Beogradu?
Zet Piroćanac: Normalno! Beograd je Beograd!
Čovek: On je, čini mi se, sad na trećoj godini...
Zet Piroćanac: Ma kakva treća! Apsolvent, moj brale! Ako bog da, završava do Mitrovdana!
Čovek: Znači... on je otišao u Beograd pre četiri godine!
Zet Piroćanac: Pre pet! Malo odužio...
Čovek: Pa kako onda mali da kupi pivo, kad nije tu već pet godina!
Zet Piroćanac: To ti kažem! Otkad mi je mali otišao na fakultet, nema ko ni pivo da nam kupi... Oćeš čašu vode? Domaća! Ladna ko zmijče!

(Čovek ustaje i vraća se na sredinu scene.)

Čovek: I tako sam se za sedam dana gostovanja u Pirotu potpuno odvikao od alkohola. Ladna voda za doručak, ladna voda za ručak, ladna voda za večeru. Ladna voda za užinu. Usput sam prestao da jedem masno, ljuto, kiselo, slatko... I omršao pet kila! Da sam ostao još koji dan, bio sam na dobrom putu da se odviknem i od hrane!
Ali sam se bolje osećao. Svež, odmoran, bistre glave, sve bube i miševi nestali, rukom mogu da udenem konac u iglu. Otišao sam da zaključim bolovanje.

(Čovek prilazi stolu za kojim je Doktorka I)

Čovek: Doktorka, ja se izlečio!
Doktorka I: Koji si ti, bre?
Čovek: Sećate se, doktorka, Vi ste mi rekli da sam alkoholičar!
Dokotorka I: Ovde je svaki drugi alkoholičar! (zagleda ga) Aaaa mislim da se sećam! (podozrivo) A... nismo se čestito ni pozdravili! Ajde da se rukujemo! (imitira drhtanje ruku)
(Čovek joj pruža ruku, a ona se upilji u ruku da li drhti)
Čovek: Nema više drhtanja!
Doktorka I: Vidi ti njega! Ne leprša više kao leptir kupusar! Pa dobro. Čestitam! Treba to proslaviti! Nije to mala stvar, u današnje vreme, ostaviti alkohol! To je pravi podvig! Bravo, junačino! Šta ćeš da popiješ?
(Doktorka vadi flašu i čašu i hoće da mu naspe)
Čovek: A ne! Doktorka, gotovo je! Ne palim na te fazone! Više ni kapi!
(Doktorka ipak polako sipa u čašu a zatim mu potura čašu pod nos i gleda ga ispitivački)
Doktorka I: Mmmm domaća! Madžarka! Bez košpice! Četres gradi!
Čovek: Ma nema šansi!
(Doktorka mućka flašu.)
Doktorka I: Vidi venac!!
Čovek: Nema šanse!
Doktorka: Neverovatno! Izlečio se čovek!
(Doktorka ispija čašu na eks)
Doktroka: Dooobraa!
Čovek: Verujem. Ali ja sam svoje popio!
Doktorka I: Pa dobro, ako je tako... Sad moraš u Klub!
Čovek: Ne idem ja više po kafanama...
Doktorka I: Ama nije to kafana! To je klub Anonimnih alkoholičara!
Čovek: Šta je sad pa to?
Doktorka: To ti je brate grupna terapija za alkoholičare! Zar nisi gledao u američkim filmovima? To smo mi od njih iskopirali. Kao i sve ostalo. Znači, skupi se grupa izlečenih alkoholičara i onda imaju redovne sastanke. A na tim sastancima pričaju o tome kako više ne piju.
Čovek: Pa šta ima tu da se priča...
Doktorka I: Kako da nema! Ti pričaš tvoja iskustva, oni tebi njihova, pa onda ako naiđe kriza jedni druge bodrite, pa se držite za ruke, tapšete po ramenu... Zar stvarno nisi gledao ni jedan film o tome?
Čovek: Ja gledam samo utakmice. Nego, doktorka, pravo da ti kažem, sve to meni najviše liči na kafanu, samo bez pića!
Doktroka I: Vidiš, lepo si to primetio! Kafana bez pića! Čekaj, moram to da zapišem! Nikako ne mogu da objasnim, a sad si mi ti dao ideju! Super! E sad, za tebe tako duhovitog, evo jedan uput. Uput za kafanu bez pića! Živeli!

(Daje mu uput i on dolazi do sredine scene)

Čovek: Nisam znao šta da radim. Sa jedne strane, bilo mi je jako glupo da idem u neku grupu potpuno nepoznatih ljudi i tamo pričam o mojim potpuno privatnim stvarima. Kako sam prestao da pijem! Možeš misliti teme! Šta koga briga što sam ja išao u Pirot i kako sam tamo prošao! Opet, s druge strane, mora se čovek sa nekim družiti. Svi moji drugovi idu u kafane, a ja u kafane ne smem. I tako sam se ponadao da ću tu možda naći nove prijatelje. Ili bar da me ne ismejavaju što ne pijem!

(Čovek prilazi stolu gde sedi Anonimni. Anonimni je zagledan u jednu tačku.)

Čovek: Dobar dan. Da li je ovo Klub Anonimnih alkoholičara?
(Anonimni ga ne gleda. Samo klimne glavom.)
Čovek (seda): A... gde su... mislim... ostali?
Anonimni (dugo ćuti): Koji ostali?
Čovek: Mislim... ostali iz kluba?
Anonimni (dugo ćuti): Otišli.
Čovek: Pa kakva je to grupa samo sa jednim članom?!
Anonimni (dugo ćuti): Mala!
Čovek: Pa dobro... šta ćemo sada da radimo?
Anonimni (dugo ćuti): Ništa.
Čovek: Pa zar nećemo malo da pričamo?
Anonimni (dugo ćuti): Nećemo.
Čovek: Ja sam očekivao da ćemo razmeniti neka iskustva, pričati o svojim problemima, dilemama, stremljenjima, otvoriti jedni drugima dušu, naći nove prijatelje.
Anonimni (dugo ćuti): E pa zeznuo si se.
Čovek: Ovo je totalno trulo! Znači, treba da sedim sa nadrndanim mrgudom koji bulji u jednu tačku, i da svo vreme ćutim!?
Anonimni (dugo ćuti): Ukapirao si.
Čovek: Svašta!
(Čovek i Anonimni sede i ćute. Čoveku je nelagodno)
Čovek: E, kolega! Znaš onaj vic: Zaustavio pandur kola nekog tipa što mu je bio sumnjiv, pa mu tražio da duva balon. Kaže mu tip: Ne mogu da duvam, imam astmu. Mogu da se ugušim! Kaže mu pandur: Pa dobro, u tom slučaju, idemo u Hitnu pomoć, da vam uzmemo krv. Kaže tip: A to ne dolazi u obzir! Znate ja imam hemofiliju, i mogu od toga da iskrvarim na smrt! Kaže mu pandur: Pa zaista nisam imao takav slučaj. Možete li makar da izađete i prošetate ovom belom linijom desetak koraka nogu pred nogu? Kaže mu tip: Nema šanse! Burazeru, pijan sam ko majka! Hahahah! A, jesi ukapirao? Pijan ko majka!!!
(Anonimni bez reakcije gleda u svoju tačku)
Čovek: Pa dobro, jeste malo glup... A slušaj ovaj! Razgovaraju dva pijanca u kafani, pa kaže jedan: E mogu li nešto da te zamolim? Kad budem umro, voleo bih da moj grob preliješ rakijom! Jel' dogovoreno?! Kaže drugi pijanac: Važi prijatelju! A jel' mogu da tu rakiju prvo provučem kroz bubrege? Hahaha! Razumeš, kroz bubrege! Pa onda prelije grob! Hahaha!
(Anonimni bez reakcije gleda u svoju tačku)
Čovek: A znaš li u čemu je razlika između svinje i muškarca? Svinja ne postane muškarac kad se napije! Hahaha
(Anonimni bez reakcije gleda u svoju tačku)
Čovek: Znaš šta, anonimni?! Sad ću ti ispričati najbolji vic! Slušaj vamo! Slušaj vic: Ukrao Cigo bure rakije i došao na sud. Pita ga sudija:
- Je si li ti ukrao bure rakije? Cigo odgovara: - Jesam! Kaže sudija: - I gde je rakija? Kaže Cigo: - Popio! Kaže sudija: - Pa nisi valjda popio celo bure!? Kaže Cigo: - Nisam celo. Popio sam pola. Kaže sudija: - A šta je sa drugom polovinom? Kaže Cigo: - Prod'o! Pita ga ovaj: - Pa gde su pare? Kaže Cigo: - Popio!
(Anonimni bez reakcije gleda u svoju tačku)
Čovek: Ti uopšte nemaš smisla za humor! Ja, bre, ovde gubim vreme na tebe! Ti si izgleda ostavio i alkohol i duhovitost! Koji si ti smor!
Anonimni: To su mi svi rekli.
Čovek: Koji svi?
Anonimni: Pa ovi brbljivi pijanci što su se ovde vrzmali!
Čovek: A... zar ti nisi... isto... mislim, lečeni alkoholičar?
Anonimni: Svašta! Našta ja tebi ličim?! Ja sam ovde čuvar!

(Čovek dolazi do sredine scene)

Čovek: I tako sam na samom početku završio sa Klubom Anonimnih alkoholičara. A shvatio sam da čovek ipak sve mora sam, naročito ako nije u američkom filmu nego u balkanskoj vukojebini. Ako već ne piješ, ćuti i gledaj svoja posla. U tom poslu sam shvatio najvažnije - moraš izbegavati provokativne situacije, i neće biti problema. Pod uslovom da možeš da izbegneš provokativne situacije! Recimo, 21. novembar. Aranđelovdan. Slava kod kuma Rajka.

(Čovek prilazi i seda za sto koji je postavljen kao za ručak u prvoj slici. Kum Rajko, rekviziti: šajkača i brkovi, sedi za stolom.)

Kum (obraća se pola ka stolu pola publici): Dobro mi došli dragi gosti! Ajde napunite svi čaše da nazdravimo za srećnu slavu! Živeli!
(Čovek sipa u čašu kiselu vodu. Kum pođe da se kucne sa njim pa vidi šta pije i počne da se smeje.)
Kum: Hahaha! E kume, baš me slatko nasmeja! Pa ti nasuo kiselu vodu! E jesi šaljivdžija, nema šta! (smeje se) Ajde, bogati, naspi nešto žestoko, kume, da nazdravimo, dosta je bilo komendije! Slava je, bre!
Čovek: Znaš, kume, tu ima jedan problem. Mislim, kako da ti kažem, alkohol je psihoaktivna supstanca koja posle duže kontinuirane konzumacije može da dovede do oštećenja centralnih i perifernih nerava, što posredno i neposredno može da dovede do raznih komplikacija...
Kum (naglo se uozbilji): Ti NEĆEŠ sa mnom da nazdraviš?! Ti NEĆEŠ DA PIJEŠ SA SVOJIM KUMOM!
Čovek: Ama nije kume, brate, pobratime, nego, znaš, ja sam, ovaj, morao da prestanem da pijem! (počinje ubrzano da govori) Alkohol je psihoaktivna supstanca koja posle duže kontinuirane konzumacije može da dovede do oštećenja centralnih i perifernih nerava, što posredno i neposredno može da dovede do raznih komplikacija...
Kum: Pa zar tako, kume!? Pa zar na MOJU SLAVU da prestaneš da piješ!! Da me tako uvrediš u rođenoj kući!!!

(Čovek skače od stola i beži na sredinu scene.)

Čovek: Srećom da sam bio blizu vratima. Samo me je pogodio čašom. Malom. Ovolickom. Ali u glavu! Međutim, ja sam bio kriv. Sam sam to tražio. Da sam smislio neki izgovor, niko mi ne bi zamerio. Više je razumevanja za bolest nego za apstinenciju. Više poštuju grip nego lečenog alkoholičara! Ali šta je - tu je. Dakle, shvatio sam da je potrebno samo izbegavati provokativne situacije, i sve će biti u redu. Pa sam tako imao više puta grip, dok nisam dobio poziv za svadbu.
Moj brat udaje ćerku! Pa zovu strikana. Sve svadbe do tada sam izbegao zbog izmišljene bolesti, ali ova se izbeći nije mogla. Dobio sam i specijalan zadatak. Da ja, kao striko, pozdravim goste. Skupila se puna sala, stigli i svatovi, sve lepo da ne može lepše biti.

(Čovek vadi iz džepa mikrofon i obraća se publici kao da su gosti)

Čovek: Dragi naši gosti! Dobro nam došli! Milo mi je što vas vidim u ovolikom broju i što ste došli da uveličali ovo naše veselje! Našim mladencima želim dug i srećan život, a svim gostima lep provod i prijatan ručak!
Iz ofa: Zdravica! Zdravica! Zdravica!
Čovek (malo mu je nelagodno): Takođe, želim da pozdravim sve naše prijatelje i posebno rođake koji su doputovali čak iz Pirota, i to autostopom...
Iz ofa: Zdravica! Zdravica! Zdravica!
Čovek (sad mu je vidno neprijatno): Želim još da pozdravim i Gojka sa suprugom, Milana, Rajka i Žanku, deda Strahinju, ujnu Natu, zeta Pantu i Milesu, čika Vlastu i Poleksiju, Žiku i Dušanku, malog Radenka...
(Čoveku prilazi Brat, rekviziti: sako i kravata, nosi dve čaše.)
Brat: Dragi gosti! Dragi mladenci! Dragi brate! Da nazdravimo!
Iz ofa: Zdravica! Zdravica! Zdravica!
(Daje Čoveku čašu i kucne se sa njim)
Brat: Živeli mladenci! (ispija na eks)
(Čovek prinosi čašu ustima, ali iznenada počinje da kašlje. Prvo po malo, pa sve jače i jače, a kako se pojačava intenzitet tako on pomalo prosipa iz čaše. Na kraju se zaceni od kašlja i sve ispoliva po sebi i bratu, koji pokušava da mu pomogne lupanjem po leđima.)
Čovek (kad vidi da je čaša prazna, iznenada prestaje da kašlje): Živeli!
(Čovek predaje čašu Bratu, koji odlazi.)
Čovek: Bila je to vrlo naporna svadba. Imao sam napad kašlja više od trideset puta. Srećom, posle su počeli da me izbegavaju, jer su se uplašili zaraze. A i pročulo se da svaki čas imam grip! Tako da sam ponovo uspešno izbegavao sve moguće pozive na sva veselja. Dok nije umro teča.

(Čovek prilazi stolu za kojim sedi Tetka, rekvizit crna marama, crne naočare.)

Čovek: Tetka, primi moje iskreno saučešće!
Tetka (rukuju se i ljube se): Hvala, sestriću, baš si pažljiv!
Čovek: Pa šta se to desi sa tečom?
Tetka: Alkohol!
Čovek: Alkohol? Kako alkohol? Pa teča nije uopšte pio zbog šećera?!
Tetka: Pa ne kažem da je on pio! Nego ga je pokupio na prelazu pijani vozač! Jadni teča, alkohol mu došao glave! (sipa piće) Ajde da popijemo za pokoj duše, VALJA SE!
(Čovek nema izbora, uzima čašu.)
Tetka: Neka mu je večna slava i hvala!
(Tetka prosipa malo rakije po zemlji, a ostatak popije.)
Čovek: Neka mu je večna slava i hvala!
(Čovek prospe celu čašu. Tetka mu ponovo naspe)
Čovek: Neka mu je večna slava i hvala!
(Čovek ponovo sve prospe. Tetka mu ponovo naspe)
Čovek: Neka mu je večna slava i hvala!
(Čovek ponovo sve prospe. Tetka ponovo pođe da mu naspe, pa se predomisli i naspe sebi, pa popije na eks.)
Tetka: Slava mu!

(Čovek ustaje od stola i staje na sredinu scene)

Čovek: Srećom da postoji taj običaj prosipanja pića za pokoj duše. Zahvaljujući tome sam bez opasnosti mogao da prisustvujem svakoj sahrani. (pokazuje kako drži čašu, prekrsti se i prosipa) Tako da sam veselja uspevao da prebrodim sa kašljanjem, a sahrane sa prosipanjem, pa je izgledalo da sam rešio glavninu problema. Međutim, nisam očekivao probleme na poslu.

(Čovek prilazi i seda za sto na kome su sada papiri kao da je kancelarija. Za stolom sedi Kolega, rekvizit: naočare)

Kolega: E stvarno ne znam u čemu je stvar sa tvojim Partizanom! Pa ako ste crno-beli, jer morate da imate pola igrača crnaca! Pa vi niste više Grobari, brate, vi ste sada Tuneli! Treba da se zovete Partizani Obale slonovače!
Čovek (ćuti i radi)
Kolega: A znaš kako ti zovu onog tvog premijera?! Onog legalistu? Rejnmen! A znaš zašto? Znaš u onom filmu što igra Dastin Hofman, onaj veselnik što niti romori niti govori! Autizam, brale, ozbiljna bolest! Nije jadan kriv što je stalno neobavešten!
Čovek (ćuti i radi)
Kolega: A znaš kako zovu tvog predsednika? Onog što ti je mnogo simpatičan? Znaš kako? Forest Gamp! Jesi gledao taj film? To ti je onaj tip što ga igra Tom Henks, taj tip je totalni debil, a sve mu polazi za rukom! Super uspešni totalni debil! E to ti je tvoj predsednik!
Čovek (ćuti i radi)
Kolega: A što si se ti tako skunjio?! Vidi na šta ličiš! Kao ispljuvak! U čemu je problem? Mora da te žena vara! Dobro, ona te vara od ranije, to nije ništa novo... Nego, da nije fasovala negde sidu?! Pa prenela na tebe?! Samo ne znam kako, to se prenosi seksualnim odnosima...
Čovek (ćuti i radi)
Kolega: Ej bre! Pa koji ti je moj! Ne može to tako!
(Kolega počinje da ga vuče za ruku)
Čovek: Šta ti je, bre?
Kolega: Kako šta mi je?! Pa ti samo ćutiš!! Vređam ti klub, ti ćutiš, vređam ti stranku, ti ćutiš, vređam ti predsednika, ti ćutiš, vređam tebe, ti ćutiš! Neću više sa tobom da se družim. Od kad si prestao da piješ nekako si tako odvratno... tolerantan! I dosadan!!
(Kolega ustaje demonstrativno i odlazi. Čovek ustaje od stola i staje na sredinu scene.)

Čovek: I stvarno, više niko nije hteo da se druži sa mnom. Niko više nije hteo ni da sedi sa mnom u kancelariji. Kolege su me čak i na pauzi masovno izbegavale. I naravno, nesreća ne ide sama. Uvek vodi direktora!

(Čovek prilazi stolu i pozdravlja se sa Direktorom. Direktorovi rekviziti: sako, kravata, flaša viskija.)

Direktor: Sedi. Šta ćeš da popiješ?
Čovek: Ovaj... ništa!
Direktor (zabrinuto vrti glavom): Znači istina je.
Čovek: Šta?
Direktor: Pa to što se priča...
Čovek: Ne znam šta se priča.
Direktor: Priča se da si bolestan.
Čovek (obradovano): Ama ne, baš suprotono! Znate, gospodine direktore, ja sam se upravo izlečio...
Direktor (nervozan): Nemoj ti mene učiti! Nećeš ništa da popiješ, to znači da piješ neke jake lekove! A ljudi po firmi pričaju da si postao čudan, ćutljiv, zamišljen, odbojan... Znaš šta, da se nešto dogovorimo! Nemoj slučajno da mi se ovde obesiš, ovo je ozbiljna firma!
Čovek: Ma, ne gospodine direktore, ja sam sada odlično...
Direktor: Pusti ti te fazone! Ili ćeš se ponašati normalno ili ću ja preduzeti neke mere. Mi ionako imamo višak zaposlenih, samo mi treba neki samoubica!
Čovek: Ma, nisam ja depresivan, nego sam...
Direktor: Reci meni slobodno. Imaš porodičnih problema?
Čovek: Pa, ruku na srce, imam...
Direktor: Imaš problema na poslu?
Čovek: Pa, i to je tačno...
Direktor: Znao sam! Pa što odmah ne kažeš, što ne otvoriš dušu! Ajde, bogati, pa svi imaju probleme, mora se čovek boriti!
Čovek: Pa, jeste...
Direktor: Zapevaj, pa za pojas zadeni!
Čovek: Tačno...
Direktor: Ko nije za sebe, nije ni za druge!
Čovek: Baš tako...
Direktor: Samo jednom se živi!
Čovek: Lepo ste to primetili...
Direktor: E, pošto sam ti dao dobre savete, ti sada lako možeš rešili te probleme, samo postupaj po mojim uputstvima! I nemoj slučajno da mi se ubijaš! Ima da odmah dobiješ otkaz!

(Čovek dolazi na sredinu scene)

Čovek: I tako sam privremeno izbegao otkaz. Ali sam dobio stalnog pratioca, portira Pantu. Njegova nova dužnost je bila da redovno ide sa mnom u WC. Navodno, rekao mu Direktor da se najviše ljudi obesi u kupatilu!
Moj ugled u firmi je ionako bio na niskom nivou, a Panta ga je definitivno pokopao. Kako objasniti običnom svetu zašto dva odrasla muškarca svaki put idu zajedno u WC?! I naravno, zajebanti nisu gubili vreme: prozvali su me "Pantin mali"! A onda je kod kuće počeo haos.

(Čovek dolazi do stola koji je postavljen kao za ručak na početku, i za kojim sedi Žena. Žena uzdiše.)

Čovek: Šta je bilo?
Žena (uzdiše sve jače i jače)
Čovek: Šta ti je, bre? Jel ti dobro? Da zovem hitnu pomoć?!
Žena (počinje da jeca): Ti mene više ne voliš!
Čovek: Gle! Odakle ti ta ideja, leba ti?!
Žena: Kako odakle mi!? Vidiš kako se ponašaš! Samo ćutiš!
Čovek: E nemoj i ti te fazone! Pa šta ako ćutim!? Valjda mogu da ćutim u sopstvenoj kući! Da nećeš i ovde da mi dovedete Pantu!?
Žena: Kog Pantu?
Čovek: Mog... kolegu! Ja ne znam šta ti hoćeš od mene?!
Žena: Ljubav! To hoću! Pažnju! To hoću. Ti si postao potpuno nezainteresovan za mene! Niti mi prigovaraš za ručak, niti me kritikuješ za higijenu, niti komentarišeš moje oblačenje! Juče si bez reči pojeo spanać koji ne podnosiš! Namerno nisam čistila paučinu, ti ništa! Ne peglam ti košulje, ti ni reči! Danima nosim najkraću suknju koju imam, ti mrtav-ladan! Namerno ti prekidam utakmicu da bih gledala seriju, ti gledaš sa mnom seriju! Znaš šta to znači?! Ti mene ne voliš! (ponovo jeca)
Čovek: Ama, ženo božja, volim ja tebe, nema to veze sa tobom...
Žena: Tako reci! Nema veze sa mnom! U pravu je moja mama! Našao si druguuu!
(ponovo jeca)
Čovek: Ma kakvu drugu, šta ti pada na pamet! Pa ja ni sa tobom ne znam šta ću!
Žena: Eto! Sad si priznao da sam ti dosadila!
Čovek: Ma nisi mi dosadila, ništa se nije desilo, ja ne znam o čemu mi pričamo! Sve je u najboljem redu! Mislim, kako je uvek i bilo...
Žena: Ne laži! Ništa nije u redu! I budi jednom iskren prema meni! Ti mene ne voliš!
Čovek: Ja stvarno ne znam ženo božja, šta ti oćeš od mene...
Žena: Ko ti je taj Panta?!
Čovek: Ma kakav Panta! Nemoj mi njega pominjati!!
Žena: Ti si ga pominjao, nisam ja! Prvi put si mi pomenuo tog Pantu! Ja znam sve tvoje kolege, ali ni jedan nije Panta! Njega si prećutkivao! A to znači da je nešto ozbiljno! Reci mi iskreno, šta ima među vama? I koliko to traje!?
Čovek: Ja ovo više neću da slušam!
Žena: Pa dobro, u pravu si! Nećeš više ništa morati da slušaš! To ti ja garantujem! Ja ću da se lepo razvedem od tebe i da nađem nekog NORMALNOG čoveka! POTPUNO NORMALNOG!!! (Žena ustaje ljuta) Pozdravi svog Pantu!!!

(Žena odlazi. Čovek ustaje od stola i prilazi sredini scene.)

Čovek: Normalnost! Šta je to normalnost? Ko je ustvari zaista normalan?! Teško je to pitanje! Dovedite mi normalnog čoveka iz Srbije i vodim ga na pečenje u Mačkat! I na komplet lepinju kod Šuljage!
Ipak, najčešće se kaže da je normalan onaj koji se ne razlikuje od ostalih u svojoj okolini. Normalan si ako si kao svi oko tebe. Pa ako je tako...
(Čovek vadi "pljosku" i počinje da pije.)
Prvo se nije znalo ni ko pije ni ko plaća!
(Pije neprekidno i dugo)
Pa se saznalo ko plaća!
(Pije dok sve ne popije.)
Sad svi piju!!!
(Zatim vadi drugu "pljosku" iz džepa.)
Eto, tako sam ponovo postao normalan.
Živeli!!!
(Čovek nazdravlja publici.)

KRAJ