PISAC  ZORAN SPASOJEVIĆ

KRATKA FORMA NA DAR

Satiričar ne može da dobije nikakav rat,
to ne bi ni trebalo da mu bude cilj.
Može samo, tu i tamo, po nekog s kratkim fitiljem
da iznervira

Zoran Spasojević rođen je 22.01.1949. god. u Kragujevcu.
Autor je knjiga poezije: "Dar praznine" (1986) i "Glad" (1998), knjiga kratkih priča "Odelo za odlazak" (1997) i "Kratke priče bez muke" (2003), dramske trilogije "Amerika ima rupu" (2003), kao i knjige kratkih drama "Rezervat Srbija" (2006).
Аutor je TV drame "Amerika ima rupu 2" (1999), scenarija humorističke TV serije "Bez naslova" (2000) i radio-drame "Kratka istorija naizmeničnog stajanja i padanja" (2004).
Zastupljen je u oko trideset antologija i zbornika kratkih priča i poezije.
Bavi se mejl-artom, kompjuterskom grafikom i kompjuterskom animacijom. Kompjuterske grafike objavljuje na razglednicama, u štampi i knjigama, kao i u internet magazinima. Objavio je preko sto mejl-art razglednica.
Za svoje radove nagrađivan je više puta.
Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Srbije.
Od 2003. godine autor je izdavačke kuće "Alma".
www.geocities.com/zoki_spasojevic

* * *

ETNA: Pisanje, kompjuterska grafika, mail art su Vaš hobi, šta je život?

Spasojević: I život mi je hobi. Uživam i u malim i u velikim stvarima. I ove poslednje godine, koje mnogi nazivaju lošim, proživeo sam i preživeo bez problema. Verovatno je tome doprinela moja sposobnost da se lako snalazim i u najtežim situacijama. Najbolje funkcionišem kad je najteže. Verovatno je to jedan od mojih talenata, možda najveći i najznačajniji.

ETNA: Dvadeset godina je proteklo od objavljivanja Vaše prve zbirke poezije. Taj jubilej govori da ste ozbiljno posvećeni pisanju, pa ipak to nije poziv od kojeg možete da živite, samim tim što ste naglasili da je to hobi. Da li je to dobra ili loša strana bavljenja književnošću ili su prosto kod nas takve okolnosti?

Spasojević: Iako sam odavno počeo da se bavim pisanjem, mislim da nisam ozbiljno posvećen jer se bavim i mnogim drugim stvarima. Radoznao sam: volim sve da probam, tako da mi za pisanje ne ostaje baš mnogo vremena. Eto, ovih dana palo mi je na pamet da bih, i pod stare dane, mogao da se oprobam u web dizajnu. Inače, ne bih voleo da živim od pisanja. Čim se radi za novac, postaje se zavisan od naručioca posla a sloboda stvaranja postaje "sanak pusti". Salonsko pisanje je ipak daleko od prave književnosti. Ko je vredan pare može da zaradi i na drugi način. Morate da izborite sebi slobodu, a pisanje i umetnost uopšte treba da budu način življenja. Prosto rečeno: hobi.

ETNA: Vaš stvaralački opus najvećim delom izražen je u kratkoj formi, što je sada, u vreme interneta i nedostatka vremena za čitanje, veoma zahvalna forma. Pretpostavljam da to kod Vas nije bio osnovni motiv?

Spasojević: Oni koji se vade na nedostatak vremena za čitanje nisu pročitali mnogo knjiga u životu. Ne čitaju oni ni kratke stvari. Oni me uopšte ne interesuju. Pišem isključivo za one prave, odabrane, kojima ne trebaju tomovi da bi shvatili šta je pisac hteo da kaže. Zamislite kako bi bilo da aforističar rastegne svoj aforizam na dve kucane strane da bi razjasnio nekome o čemu se u njemu radi. Jednostavno, volim da se izražavam kratko i jasno. Danil Harms je još davno napisao: "Opširnost je majka netalentovanosti!". Bravo majstore!

ETNA: Pored poezije i proze poslednjih nekoliko godina počeli ste da pišete i kratke drame, koje su objavljivane kod nas u "Etni", a nedavno se u izdanju izdavačke kuće "Alma" pojavila i knjiga "Rezervat Srbija", koja pored mini drama sadrži i grafike, koje bi mogle da se nazovu drame u slikama. Koliko je kompjuterska tehnologija doprinela realizaciji takvog projekta? Da li ste na tu ideju došli ranije ili je novi medij porodio i novu ideju?

Spasojević: Kompjuter pomaže da se ideje realizuju brzo, jeftino i čisto. Ranije sam radio uljanim bojama, pastelom... Sada nema boje, nema tuša, flomastera, papira, isparenja od terpentina... Ne treba vam čak ni atelje. Ako vam se rad ne dopadne ne treba vam ni gumica. Jednim klikom miša možete sve da poništite... Ideja o dramama u slikama je stara. Mejl-art razglednice i kolaži koje radim su, jednostavno rečeno, priče u slici. Sada sam samo pored priča uveo i drame u sliku.

ETNA: Napisali ste i TV drame, "Amerika ima rupu" i "Gavrilov Prin- cip", koje su nagrađene, otkupljene za snimanje, ali to nije realizovano. Šta se ustvari dogodilo?

Spasojević:  Kod nas nagrade služe samo da se slikate za novine. Oni koji su zauzeli mesta u našim teatrima i u RTS-u ne dozvoljavaju nikom ko nije njihov da uđe, naročito ako je taj samo svoj i slobodan. Napisao sam ja i humorističku TV seriju i pozorišne komedije. Sve je naručeno i pošteno plaćeno, ali ni do danas nije realizovano. Jednu dramu i dve komedije od gore pomenutih sam objavio u dramskoj trilogiji "Amerika ima rupu". I zadovoljan sam: slikao sam se za novine i TV - i zaradio lepe pare. Malo li je? Idemo dalje.

ETNA: Dobar deo kompjuterskih grafika, pa i pomenute drame fokusirane su na američkog predsednika, prethodnog i potonjeg, pa se stiče utisak kao da vodite privatni rat protiv Administracije. Da li je utisak pogrešan, možete li malo da prokomentarišete otkud tolika posvećenost, neki bi rekli opsednutost tom temom? Može li satiričar dobiti rat?

Spasojević:  Satiričar ne može da dobije nikakav rat, to ne bi ni trebalo da mu bude cilj. Može samo, tu i tamo, po nekog s kratkim fitiljem da iznervira. Satiričar treba samo da ukazuje gde leži problem a ne sam da ga rešava. Inače, protiv Amerike ne vodim rat, nisam baš toliko blesav. Čak naprotiv. Uvek znam unapred šta će Amerika svetu da priredi. To je zakonomernost koja se ciklično ponavlja sa istim predznacima, a ja sam davnašnji. Nisam vidovit, samo mi ne promiču važne činjenice i dobro povezujem stvari. Ukratko, Amerika je laka za čitanje, ko je pismen. Drama "Amerika ima rupu" i priča "Odlasci" nastale su još davne 1991, mnogo pre tragičnih događaja. Imale su za cilj da ukažu šta će sve Amerika pokušati da uradi na ovim prostorima. Eto, volim da kroz tekst i sliku pričam naokolo kako sam ja lično ukapirao o čemu se radi i to mnogo pre nego što se nešto stvarno desi. Rođen sam na noge a samim tim i simbolično predodređen da spremno doakam svakoj nevolji. Nagrabusili su samo oni koji nisu shvatili u čemu je kvaka. Kada se osvrnem oko sebe vidim da ih je mnogo, ali nisam im ja kriv. Pošto je uvođenje diktature pod velom demokratije poprimilo planetarne razmere, Amerika se sama nametnula i tako postala zahvalna tema za zajebanciju. Dok su mnogi uplašeni, frustrirani, iznenađeni i uvređeni, ja sedam i pišem komedije. Kakav rat. U zajebanciji je spas.

ETNA: Zastupljeni ste u brojnim antologijama i zbornicima kratke priče – gotovo da nema relevatnijeg zbornika a da se u njemu ne nalazi neka Vaša priča, a mnoge su i nagrađene. U kratkoj prozi gajite prilično drugačiji pristup – gotovo da nema satire, ili ako je i ima češće je to suptilna i blaga ironija. Da li je ta žanrovska podela nastala svesno, planski ili se ta poetika spontano razvila u nekoliko različitih tokova?

Spasojević: Žanrovska podela ide s godinama i iskustvom. Volim da eksperimentišem i isprobavam nove načine izražavanja. Ne volim da se ponavljam. A poetike ima i dalje, samo je možda malo potisnuta jer su se trenutno nametnule teže teme. Takvo je vreme.

ETNA: Zbirku drama ste nedavno objavili, da li u dogledno vreme možemo da očekujemo neki novi projekat ili je još rano za to?

Spasojević: Očekujem da ću do naredne godine uspeti da napišem jedan kratak roman. Imam nameru da se najesen bacim na posao. Samo još romane nisam pisao. Kad mogu domaćice moćiću valjda i ja.

ETNA: Postoji li još neki segment u Vašem stvaralaštvu sa kojim javnost ili barem poštovaoci Vašeg dela nisu upoznati?

Spasojević: Za sada nema, ali nikad se ne zna: nije isključeno da će se još nešto ispiliti iz mene.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Spasojević: Retko sam uvažavao tuđe savete pa ne bi bilo pošteno ni da ih delim.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić