|
Spustilo se crveno sunce
Crveni se more
Crveni vetrovi zemlju rastaču
Sunce u krilu praiskonskom
Beli se rebro Adamovo
Pod planinom
Eva cvet u rukama drži
Lepša od smrti
* * *
Ako si kušnja
Na padinama sveta
Neka je nehat zagrešenje prvo
Nehat ću piti nehajući
Mahnito je sve u meni
Dom nezdomljen u plamenu gori
Dom mi beše cvet pod zrakom
U bašti probodeno srce pesak živi
Bašta mi beše
Tanjir zemlje pod nebom
* * *
Sva od trena
Lice memlom zidova natopih
Tek na izlazu
Oči digoh k nebu
I ne iskah milost
Nit izdajicu izdah
I tad
Zapljusnu me sjajem
Najdubljega svetla
I ostavi iznemoglu
Pred napuštenom kućom
I neprobuđenom decom
Na tamnoj litici noći
* * *
Stope mi se obrušavaju
Niz brdo inokosno
Gde svu noć
Tvoji me prsti
U zgorelu biljku
Presađuju
Licem raspletena
U tame dno
Tišinom stojim
San potonji |
|
* * *
Ruku bi tvoju da zaustavim
Oštricom trava u kamenu ukorenjenih
Pepeo u mojoj duši
Vatra je tankoćudna u pojasu
Opsednute tišine
* * *
Zaustavljeno zvono
Prsti klize
Daleki umor
Žar što tinja
Uzeše svoje
Na zidu mrtva lica
Podižem ruke
Vetar mi kida prste
Sva u belom klečim
Sa one strane sunca
* * *
Nesan
Hladni pepeo
Pod lampom
Tužni osmeh
U oku
Price pad
* * *
Oče ne zaobiđi prag
Na kome zrno prosa leži
Osenčenost tekućih voda
Zaklanja broj zvezda
U slikama duše
* * *
Gde svoj hod ne prepoznajemo
Stranci jesmo
No mi se ne umemo do grla zakopčati
Pred strašnim usudom
U svetlost posegli dan ljubimo
Puneći oči strelama
A oči su naše sneg mraka
Koji nosimo |
|
