Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Draginja Adamović

REBRO ADAMOVO

ciklus iz zbirke poezije NA KRAJU TIŠINE
  

Spustilo se crveno sunce
Crveni se more
Crveni vetrovi zemlju rastaču
Sunce u krilu praiskonskom
Beli se rebro Adamovo
Pod planinom
Eva cvet u rukama drži
Lepša od smrti


* * *

Ako si kušnja
Na padinama sveta
Neka je nehat zagrešenje prvo
Nehat ću piti nehajući
Mahnito je sve u meni
Dom nezdomljen u plamenu gori
Dom mi beše cvet pod zrakom
U bašti probodeno srce pesak živi
Bašta mi beše
Tanjir zemlje pod nebom


* * *

Sva od trena
Lice memlom zidova natopih
Tek na izlazu
Oči digoh k nebu
I ne iskah milost
Nit izdajicu izdah
I tad
Zapljusnu me sjajem
Najdubljega svetla
I ostavi iznemoglu
Pred napuštenom kućom
I neprobuđenom decom
Na tamnoj litici noći


* * *

Stope mi se obrušavaju
Niz brdo inokosno
Gde svu noć
Tvoji me prsti
U zgorelu biljku
Presađuju

Licem raspletena
U tame dno
Tišinom stojim
San potonji
* * *

Ruku bi tvoju da zaustavim
Oštricom trava u kamenu ukorenjenih
Pepeo u mojoj duši
Vatra je tankoćudna u pojasu
Opsednute tišine


* * *


Zaustavljeno zvono
Prsti klize
Daleki umor
Žar što tinja
Uzeše svoje

Na zidu mrtva lica
Podižem ruke
Vetar mi kida prste
Sva u belom klečim
Sa one strane sunca


* * *

Nesan
Hladni pepeo
Pod lampom
Tužni osmeh
U oku
Price pad


* * *

Oče ne zaobiđi prag
Na kome zrno prosa leži

Osenčenost tekućih voda
Zaklanja broj zvezda
U slikama duše


* * *

Gde svoj hod ne prepoznajemo
Stranci jesmo
No mi se ne umemo do grla zakopčati
Pred strašnim usudom
U svetlost posegli dan ljubimo
Puneći oči strelama
A oči su naše sneg mraka
Koji nosimo

Zoran Spasojević

- 9 -