PISAC  VLADICA MILENKOVIĆ VLAJČE

VIŠE PISACA NEGO PISMENIH

Nisam upao u tu zamku trčkaranja za nekog drugog,
za nečije promocije knjiga, za nečije koktele i
to sve po nekim tamo zaslugama

Vladica Milenković Vlajče, rođen u Paraćinu, 20. XI 1973. godine. Piše satiru, poeziju, kratke priče i e-mailove.
Objavio knjigu aforizama "Kritična masa", u okviru multimedi- jalnog projekta "Žigosanje" u kome se nalaze i aforizmi i karikature Zorana Matića Mazosa, sve to uz propratni CD ROM.
Jedan od dva osnivača Satirične pozornice "Žikišon" u Paraćinu. Glavni krivac za fanzine "Žikišon" i "KultURA!".
Objavljivao, objavljuje i objavljivaće u fanzinima, novinama, časopisima, zbornicima, antologijama i enciklopedijama.
Dobitnik nagrada za poeziju. Zreo za još koju knjigu. Nastavak sledi...

* * *

ETNA: Poput brojnih autora svoj spisateljski opus započeli ste još u srednjoj škloi, pa ipak je dosta godina proteklo do odluke da svoje stvaralaštvo publikujete. Kako je došlo do preokreta, šta je uticalo na to da se otisnete "sa obale" i prepustite sudu javnosti?

Milenković: Najbolje je prvo reći šta je uticalo da se to stvaralaštvo ne publikuje. A to su učmali književni klubovi, koje u većini gradova, pretežno manjih sredina, vode isti ljudi već 20-30 godina i koji imaju shvatanja koja ne želim da komentarišem, kao i te iste ljude. Uzaludno je o njima trošiti reči. E, ti i takvi su jednostavno odbili mlade ljude nadarene za pisanje, ne pružaju im nikakvu podršku, a o objavljivanju knjige da i ne govorimo. Ja nisam upao u tu zamku trčkaranja za nekog drugog, za nečije promocije knjiga, za nečije koktele i to sve po nekim tamo zaslugama. Te knjige su samo proizvod gramzivosti, pohlepe i sebičnjaštva. Ne bih ni po koju cenu da ulazim u komentarisanje njihovog kvaliteta jer nisam kompetentan za to, ali kad se pogledaju ove činjenice taj kvalitet pada u drugi plan. Treba biti prvo čovek, da bi te cenili i u onome čime se baviš. Eto, iz svega ovoga što sam naveo zaključak se može izvući veoma lako, a oni koji su se našli u ovim rečima oni to odavno znaju i mudro ćute. A ono što je dovelo do preokreta da ono što stvaram prepustim sudu javnosti je sazrevanje tokom svih godina u kojima sam gledao šta radi - slobodno mogu da kažem - književna mafija. Uprkos svemu nisam zakasnio da dobijem i koju nagradu za poeziju i da objavim poeziju, kratke priče i aforizme u mnogim zbornicima i drugim izdanjima.

ETNA: Poslednjih godina satirična scena, naročito kada je reč o aforizmu ali i ostalim žanrovima, kao da je vapila za novim, mladim autorima, samim tim i svežim idejama, pa će pored, već desetak godina, mladog Tomislava Markovića, Aleksandra Novakovića, nadajmo se stajati i Vladica Milenković. S obzirom na oseku, pretpostavka je da će mnoge oči, naročito starijih kolega biti uprte u Vas. Obavezuje li to?

Milenković: Naravno da obavezuje, ali i ohrabruje. Dosta kolega koji se bave satirom sam upoznao i sa njima izgradio jedan korektan odnos jer su i oni sami takav odnos gradili prema meni. Ovo nije reciklaža tipa "o kolegama sve najlepše", već je to jedna normalna stvar jer smo na istoj strani i poštovanje treba da postoji. Novaković je čovek koga sam upoznao lično i veoma cenim njegov rad. Mi sarađujemo već neko vreme preko fanzina koji sam sam pokrenuo, a koji je jedan bunt i protest baš onome o čemu sam prethodno govorio. Ovih dana smo još više pojačali saradnju putem web sajta ARTiJA koji sam pokrenuo sa Mazosom. Markovićeve aforizme sam čitao i mislim da njegov rad najbolje oslikavaju baš oni. Oštri, beskompromisni i sa puno duha.

ETNA: Počeli ste sa fanzinima u sopstvenoj režiji. Koliko je ta forma na ovim prostorima prisutna, može li se na taj način stići do publike?

Milenković: Svakako da se može stići do publike i sve to, naravno, uz puno truda. Na kraju ipak ima rezultata ma koliko se to nekome činilo kao utopija. Imao sam i imam saradnike širom Srbije, i samo zajedničkim radom i distribucijom tih fanzina, koju potpomažu ti isti saradnici, se može postići nešto, a prvenstveno da budemo čitani i tamo gde ljudi za nas nisu do tada čuli. Dešava se, kad me ljudi sretnu ili se čujem telefonom sa nekim, da me pitaju kad će novi broj, što dovoljno govori da ima interesovanja i za takvu formu predstavljanja publici. Možda ne u nekom velikom broju, što mi je donekle i drago jer poslednju deceniju i više, u Srbiji imamo više pisaca nego pismenih. Ja gledam na fanzin i kao neku međufazu u radu autora, između dve knjige. I u okviru Satirične pozornice "Žikišon" su nagrađeni i pohvaljeni radovi praćeni putem fanzina. Ta inicijativa je bila pun pogodak, jer su svi želeli da vide koji su to radovi dobili nagrade ili pohvale, a naročito oni pisci koji su uzeli učešće na konkursima. Mi smo im to omogućili na način koji je bio prihvatljiv i za nas kao organizatore. I tu je fanzin kao forma poslužio svrsi, što je još jedan dokaz da fanzin može da "živi". Samo ga treba iskoristiti u prave svrhe.

ETNA: Ako izuzmemo fanzine, Vaše prvo pojavljivanje bilo je u Etni i to baš na 1. april. Sa ove distance gledano to kao da nosi neku simboliku, jer samo godinu dana nakon toga, zajedno sa Mazosom, pokrenuli ste "Satiričnu pozornicu Žikišon", koja Vas je predstavila i u novom svetlu - kao organizatora manifestacije koja je trajala nekoliko meseci. Koliko je to bilo naporno i da li je sve ispalo onako kako ste zamislili?

Milenković:  Eto, za taj podatak o 1. aprilu sam se baš iznenadio. Zanimljiv datum za početak pojavljivanja u javnosti i to baš u satiričnom časopisu koji opet odiše svežinom i vedrinom u ovom kulturnom sivilu. ETNA je, ako mogu da se tako izrazim a da ne budem shvaćen pogrešno, postavila neke standarde na polju elektronskih časopisa. A što se tiče "Pozornice" naporno je bilo svakako. Jurilo se na sve strane ne bi li ta "Pozornica" prošla u najboljem svetlu i tradiciji koju svakako zaslužuje Živojin Pavlović Žikišon, po čijem nadimku je i nazvana, kao utemeljivač prepoznatljivog pomoravskog humora i satire. Kako je to izgledalo sa strane ne znam jer sam bio duboko u tome, ali dovoljno je reći da su se ljudi raspitivali da li će i ove godine ići jednom mesečno i da još uvek stiže svakog meseca po neko pismo za konkurs. Jednostavno ljude smo navikli da šalju i da učestvuju jer je samo u prvoj godini rada pozornica stekla simpatije i popularnost što nas obavezuje da ove godine organizaciju podignemo na još jedan viši nivo. Naravno da se može uvek bolje i toga smo svesni. To je u suštini i jedan od glavnih razloga zašto nema mesečnih konkursa i "Pozornica". Nemoguće je sredstvima i ljudstvom sa kojim raspolažemo u Paraćinu, izdržati taj tempo, a da to liči na ono što je zamišljeno i po čemu je postala prepoznatljiva, kroz prvu godinu rada, Satirična pozornica "Žikišon".

ETNA: Upravo ste raspisali konkurs za drugu "Pozornicu", po čemu će se razlikovati u odnosu na prethodnu?

Milenković:  Ovogodišnji konkurs, za razliku od prošlogodišnjeg, ići će na godišnjem nivou. Osim toga, radovi se šalju samo putem e-maila, zbog brzi- ne komunikacije i dobro poznatih raz- loga, jer je takav vid komunikacije jeftiniji i za učesnike i za organizato- ra. Sve druge propozicije su iste.

Koga interesuje može se informisati ili podsetiti uslova konkursa na
www.artija.net ili ovde na ETNI.

Pored ovog konkursa koji je literarni, raspisan je i konkurs za karikaturu i kratak strip. I o tom konkursu se mo- žete obavestiti na pomenutim adre- sama.

ETNA: Objavili ste zbirku aforizama "Žigosanje", opet zajedno sa Mazo- som, eto primera složne braće, kao multimedijalno izdanje, dakle, knjigu i CD rom, koji ste sami osmisli i di- zajnirali. Kako je projekat prošao, da li je bilo odjeka u javnosti i da li ste zadovoljni?

Milenković:  Odjeka je bilo svakako, ali rekao bih da je bilo više pojedi- načne paljbe nego rafala. Hoću da kažem da je bilo odjeka od strane ljudi koje prvenstveno interesuje satira, od kolega, kao i od ljudi koje interesuje takva vrsta projekta sa tehničke strane. Što je nama, u suštini, i bilo dovoljno kao satisfakcija za dalji rad, koji je istim tempom nastavljen i posle tog projekta. Nekako mi se čini da svaki aforizam živi svoj život nezavisno od knjige jer je to forma koja se konzumira na kašičicu. Prekomerna doza je u prošlim vremenima izazivala neke kontraindikativne reakcije, tako da treba biti veoma pažljiv zbog zdravlja. Naravno, malo šale. To vreme je valjda iza nas. Ili možda i nije? Mišljenja su oprečna.

ETNA: I pošto ste već zaplovili u multimedijalne vode, ne odolevate izazovu nove tehnologije - nastavljate da nam priređujete iznenađenja, a jedno od njih je i web sajt ARTiJA. Recite nam nešto o tom projektu, kakva je osnovna ideja i kojoj ciljnoj grupi se sajt obraća?

Milenković: Web sajt ARTiJA ima i svoj podnaslov, koji glasi, "elektronski zapis pisane i likovne umetnosti". Sam ovaj naziv je dovoljan da se vidi kojoj ciljnoj grupi se obraća. Pored pisanih i likovnih formi biće zastupljena i fotografija, kao i stvari koje su vezane za kompjutersku umetnost, koja se postiže putem raznih kompjuterskih programa, i dizajnu, kao jednoj od osnova kojom se pored kvaliteta sadržaja sajta privlače posetioci. Moram da napomenem da posebno mesto u okviru jednog dela sajta, koji nosi naziv "Pisana reč", zauzima satira.

ETNA: U prethodnim brojevima Etne predstavili smo nekoliko autora koji su imali neobične izložbe, da otkrijemo našim čitaocima kakvu Vi izložbu pripremate?

Milenković: U pripremi je jedna malo neobična izložba koja je još uvek u razradi, ali koja za osnovu ima dva dela. Jedan deo je u vidu aforizama u kolažu, dok se drugi deo odnosi na izmišljene dnevne novine, čiji nazivi asociraju na već postojeće, i koje na naslovnim stranama umesto uobičajenih naslova imaju aforizme.

ETNA: Ovde smo pobrojali dosta potpuno različitih projekata i interesovanja, ima li još nešto što nismo pomenuli?

Milenković: Već je dosta toga rečeno i mislim da je najbolje stati na ovome o čemu sam govorio. Svaki čovek ima više svojih planova pa tako i ja. Bolje je ne govoriti o njima ako nisu ni u začetku, da ne bismo ličili na one koji samo daju prazna obećanja i zamazuju nam oči. Ima i onih koji vas uhvate za reč i kada ste ništa više do satirični. Neki umeju da shvate pogrešno neke stvari.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Milenković: Mislim da bi najbolja poruka bila da se vrate na početak razgovora i da pročitaju ponovo. Poruke su svuda.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić