DUHOVITA PROMIŠLJENOST

Postoji razlika između smeha i podsmeha, čak i kada linija razdvajanja nije jasno uočljiva, jer u principu ne menja suštinu ili barem ne osnovni cilj - da zasmeje. O lekovitom dejstvu smeha ovde ne bi trebalo trošiti mnogo reči, ne iz razloga što postoji dosta napisa na tu temu, nego stoga što se autor "Rečnika" u svom, na prvi pogled predugom uvodu (ali samo na prvi pogled), osvrnuo - čak do Aristo- tela i nazad - na tu temu.

Dakle, na jednoj strani tasa šepuri se inteligentno osmiš- ljena, katkad pod plaštom sasvim nevinog iskaza, a češće precizno adresovana meta, dok na drugoj stoji ona auten- tična iskričavost duha koja pleni bezrezervno spontanošću, bez skrivenih namera, loših primisli ili promišljanja kojem se carstvu prikloniti - kad većeg carstva od carstva smeha nema. Kombinacijom oba pristupa dobija se jedna duhovita promišljenost, koju je Zoran Raković, alias Zoran od Rampe, pokušao da implementira u ovom delu.

Na takav pristup ukazuje već naslov "Rečnik manje-više poznatih priča sa Rampe", naročito začinjen podnaslovom "Park iz doba Budala", što bi poznavaoce prilika ovdašnjih, čitaoce, uključujući i autora ovih redova, bez predumišljaja moglo navesti na zaključak da je reč o ljutoj satiri, iako ona to ustvari nije. Pre bi se reklo da je to socijalna drama koja sasvim komotno može poneti naslov "urnebesna tragedija", čiji bi se akteri mogli prepoznati na svim meridijanima i paralelama, gde god je noga civilizacije kročila i posejala seme poroka. Lajt motiv za podnaslov i jednu od priča preuzet iz filma "Jurassic Park", zanimljiv je pokušaj da se na temu zavisnosti progovori na jedan drugačiji, duhovitiji način. I uopšte, zbirka je prožeta podsećanjima na naslove ili likove iz sveta filma ili kroz postupak produkcije, sinopsisom i vizuelnim efektom.

Pa ipak, sliku sveta Zoran od Rampe nije poželeo da menja, njegova misija ograničila se na sasvim ljudsku, toplu, inspirisanu duhom okruženja nameru, na mikrokosmos koji može, ali ne mora, predstavljati model vremena, naravi ili pak smernica u kom pravcu jeste ili nije uputno kretati se. A kada se jednom iskorači iz "Parka Budala" čini se sve je jednostavnije.

Suptilnost koju je autor iskazao prilikom odabira i obrade materijala, strogo vodeći računa o tome da ne ismeje ili izvrgne ruglu psihičke i fizičke nedostatke pojedinaca, delikatne inserte iz bračnih života, štiteći tako pravo na intimu, pravo na koje se u vremenu neumerenosti, neodmerenosti i potrebe za senzacionalizmom malo ko obazire, čime ne samo da su narušani osnovni postulati pristojnosti nego to vređa zdrav razum i dostojanstvo. I upravo se na primeru humora jasno očituje istančanost duha, snaga, osećaj mere i dobrog ukusa, da se ne prekorači ona tanana granica - kada smeh postaje gorak i otužan.

Prikupljene anegdote, neke tek kao slika vremena, poput dnevničkih zapisa, neke kao opomena, opaska, primedba, a sve zajedno kao istorija jednog malog naroda, sa svim vrlinama i manama, u duhovitom kolopletu storija, čine ovu zbirku živom, životnom, pitkom i prijemčivom. Jednostavnost stila, praćen narativnim tokom, ostavlja utisak da priče koje čitate zapravo slušate u kafani ili na nekoj sedeljci okruženi veselim društvom koje se takmiči ko će pre "ispaliti" neku zgodu i pritom izazvati veću salvu smeha. Pa ako će žitelji Rampe ostati makar samo i po tome poznati, to već nije malo. Naprotiv! Velika je stvar otužna vremena začiniti prostodušnim, zdravim smehom.

Vesna Denčić

________________
Izvornik: Recenzija za knjigu Rečnik manje-više poznatih priča sa Rampe 2. deo,
Zoran od Rampe; Lineagrafik, Požega - 2006.