SATIRIČAR  RANKO GUZINA

SVOJOM GLAVOM U SVOJ ZID

Kada vrednujemo satiru i satiričare, rekao bih da imam najlepše mišljanje
o anonimnom autoru, neznanom junaku narodnog duha, koji svoje misli
objavljuju na tarabama, zidovima i drugim tvrdim "medijima"

Ranko Guzina, rođen u Sopjanskoj Gredi (kod Podravske Slatine), 1939. godine. Od 1952. živi u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu. Karikaturom i novinarstvom bavi se od 1958.
Služi se dvokrakim perom. Jednim krakom crta, drugim piše lice i naličje lica i pojava.
Objavio četiri knjige: "To su oni" (1984) (sa Milovanom Vitezovićem), "Knjiga utisaka" (1990), "Sličnosti" (1999), "Balkanska krčma" (2004).
Dobitnik je brojnih domaćih i stranih nagrada za karikaturu, između ostalih "Pjer", "Svetozar Marković" (za životno delo), "Slobodan Glumac", "Dušan - Duda Timotijević",  "Jovan Hadži-Kostić", "Radoje Domanović" i dr.

* * *

ETNA: Kao karikaturista i satiričar u "Večernjim novostima" proveli ste ceo radni vek, sada ste u penziji ali i dalje radite, stvarate. Utiče li to na inspiraciju, pošto niste u obavezi prema redakciji da stvarate, ili se u tom smislu nije ništa promenilo?

Guzina: Po obrazovanju sam pravnik, a po vokaciji, kao što se zna, nešto sasvim suprotno. (Ne bira čovek posao, posao bira čoveka!) U "Novostima" sam radio punih 45 godina bez prekida, radim i sad, naravno sa manjim intenzitetom. Mislim da nekog ko se bavi karikaturom i satirom iskreno i predano, niko ne može penzionisati, osim administrativno.

Takvi, ako im zapušite usta, progovore na lakat!!

ETNA: Pojedini izvori kažu da ste objavili nekoliko hiljada karikatura, a samo deo te produkcije našao se ukoričen u knjigama, zašto nije bilo više knjiga?

Guzina: Za 45 godina "aktivne službe" objavio sam po novinama i časopisima na hiljade karikatura, ilustracija i najrazličitijih novinskih tekstova, čak i nekoliko fotografija i malih oglasa. Sve bi to završilo u piljarnici, da nisam uspeo da spasem mali deo, objavivši četiri knjige karikatura i aforizama, a ostalo (humoreske, kratke priče, intervjui) vrebaju iz prikrajka svog izdavača.

ETNA: Pored četiri autorske knjige radili ste i neke zajedničke projekte, a zastupljeni ste i u zbornicima i antologijama aforizama i kratkih priča. Koliko je koautorskih knjiga, sa kojim autorima ste podelili zadovoljstvo stvaranja?

Guzina: Svih tih godina imao sam baš sreću i zadovoljstvo da sarađujem i nešto zajednički uradim, kao koautor ili ilustrator, i sa takvim ljudima kao što su Jovan Hadži Kostić, Matija Bećković, Duško Petričić, Petar Pajić, Tošo Borković, Ljuba Ršumović i Dragoslav Andrić, Milivoje Glišić, Milovan Vitezović, Branko V. Radičević...

Satiričar nema karijeru, osim ako karijera nije ono duhovno bogatstvo i zadovoljstvo koje se vremenom stiče, kada se radi sa takvim ljudima.

ETNA: Za karikature ste dobili brojne nagrade, ali bili ste i u žirijima koji su odlučivali o nagrađivanju drugih. U kojoj ste se ulozi bolje osećali ili obe nose podjednaku odgovornost i težinu?

Guzina:  Ja sam u godinama kada nagrade ne mogu da poprave, ali ni da pokvare čoveka. S obzirom na to koliko dugo trajem, nisam previše nagrađivan, ali ono što sam dobio zaista je impresivno, kada se ima u vidu čija imena nose nagrade: Radoje Domanović, Pjer Križanić, Svetozar Marković, Slobodan Glumac, Jovan Hadži Kostić, Dušan Duda Timotijević...

Nikad se ni za jednu nagradu nisam samokandidovavao i preporučivao, što se kod nas inače često radi, pa mi je utoliko draže ono što sam dobio.

Kao član raznih žirija, više sam pazio da nekog ne oštetim nego da dosegnem apsolutnu pravdu. Povodom toga, jednom sam napisao:
"U žiriju treba da sede ljudi koje je nemoguće potkupiti, strogi i nepristrasni, oni koji nikome neće dati nagradu. Tako neće biti zadovoljnih, ali i nezadovoljnih, a žiriju nema šta da se zameri."

ETNA: Mnogi pisci kada požele grafički da "potrkepe" svoju misao, angažuju ilustratore, satiričari najčešće karika- turiste. Vi ste, narodski rečeno, sam svoj majstor.  Kako funkcioniše Vaše dvokrako pero?

Guzina:  Karikatura i aforizam su lice i naličje iste medalje. Tako sam čitavog života crtao i pisao, pisao i crtao, sa podjednakim zadovoljstvom. Kako su to čitaoci doživljavali - to je pitanje za njih. Mnogi su se čudili: kako to da karikaturista piše i da pisac crta, a ja sam se čudio - zašto se oni čude?

ETNA: Pišete satirične i nesatirične aforizme, mada ste jednom prilikom izjavili da ne pišete aforizme, nego da su to više komentari u maniru Duška Radovića. Možda se može reći da ste  negde između; kakva je Vaša podela?

Guzina:  U opticaju su dve netačne jednačine! Po prvoj, stavljen je znak jednakosti između satire i aforistike. Po drugoj, izjednačen je aforizam i politič- ki aforizam. Niti je aforizam sva satira, niti je politika jedina tema dostojna aforistike. Iz tih jednačina-nejednačina, rodile su se neke manje ili veće zablude, pa i apsurdi. Tako imamo antologije i panorame satire bez najznačajnijih satiričara, jer oni ne pišu aforizme, već nešto drugo.

Najveći živi srpski satiričar (naravno, po mom mišljenju) Ljubomir Simović, gotovo da i ne slovi kao takav i gotovo ga i nema u antologijama satire. A slično je bilo, svojevremeno, sa Duškom Radovićem, Jovanom Hadži-Kostićem i drugim autorima. Trebalo je dosta vremena da oni dođu na svoje.

ETNA: Teško je napraviti antologiju a da svi budu zadovoljni, jer se čak i vrednovanje nekih dela razlikuje od vremena do vremena. Pomenuli ste neke od autora koji su, po Vama, nepravedno zapostavljeni, da li je i neki žanr zapostavljen?

Guzina: Kada vrednujemo satiru i satiričare, rekao bih da imam najlepše mišljanje o anonimnom autoru, neznanom junaku narodnog duha, koji svoje misli objavljuju na tarabama, zidovima i drugim tvrdim "medijima".

Kad nam je bilo najteže (a to je bilo, na primer, 1999.) on se najbolje pokazao:

Ili bombardujte, ili da krečim!

Kolumbo, j.... te radoznalog!

Izvinite, nismo znali da je navidljiv!

Bombardujte i nas, nijesmo gubavi!

Autoru (ili autorima) ovih grafita mesto je u svakoj antologiji satire. Ali i kod grafita (kao i u štampanoj satiri) na jedan pravi, dolaze stotine bezvrednih grafita, najobičnijih žvrljotina, koje samo zagađuju čovekovu okolinu.

Svako ko ima hemijsku olovku piše aforizme.
Svako ko ima sprej, piše grafite.

Treba biti znalac pa odvojiti zrno od pleve.
Daroviti pisci grafita su naša braća po peru.

ETNA: U borbi sa cenzurom imali ste dosta iskustva, što potvrđuje i nedavno otvorena izložba cenzurisanih karikatura "Sloboda izražavanja – cenzura i autocenzura". Cenzurisana vremena su iza nas, satira je opstala, da li je bolja ili lošija u odnosu na prethodni period?

Guzina: Neki naši satiričari kao da su zatečeni nadolazećom demokratijom. Ne nalazeći ništa loše u onom što nam se sad događa, još uvek se, po inerciji, obračunavaju sa poodavno mrtvim Titom i donedavno živim Miloševićem. Ostavši bez vođe, kao da su ostali bez kompasa, bez prave teme, bez ideje i bez inspiracije. I ne primećuju dolazećeg kralja, koji samo što se nije krunisao i koji će, po mom osećanju, zameniti obojicu pokojnika.

ETNA: Govori li to o budućnosti satire, kakva će biti satira budućnosti?

Guzina: Imam neprijatan osećaj da su se satiričari (naravno ne svi) priklonili partijama, da su im knjige partijske, da su im izdavači stranački i da su čak i nagrade za satiru drečavo obojene stranačkim bojama, i da se iz toga ništa dobro ne može roditi.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Guzina: Poruke i saveti nemaju nikakvog smisla. Stare je kasno savetovati, a mladi to nikad nisu slušali. Svako mora da udari svojom glavom u svoj zid!

Razgovor vodila:
Vesna Denčić