Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


1 - PERPETUUM STABILE

– Kod Nadležnog - Perpetuum mobile na struju – Doktor A. - Ja sam pronaći ću Atomsku energiju! – Potkradanje vremeplovom – Uzajamno posmatranje kod doktora A.

Ništa, otišao ja opet kod Nadležnih, da ponudim plodove duha što mi se nakupilo u poslednje vreme. Mada su me u tom Birou gde se patentiraju Patenti već mnogo puta odbili, usled nerazumevanja mojih Napora.

Posebno mi je, na primer, učinjena nepravda jednom ranije. Bio sam doneo Perpetuum mobile, da im prikažem. Samo u vidu radnog modela, naravno; uprošćena verzija. Kod kuće imam ogroman, ispunjava mi celu sobu, praktično stanujem u njemu, ali sam njima doneo mali, portabl. I samo što sam upitao gde da ga uključim, a oni odmah... Uz to im i struja tog časa nestala, a Nadležni, umesto da se kritički progovori o elektrifikaciji, samo kaže "Hm, pa taj vaš Perpetuum mobile je na struju!" I ništa na moje navode da drugi ni takav nisu pronašli, i da je za početak bolje makar i na struju nego nikakav! Niko neće da se udubi u materiju, koliko god ja da izlažem.

"U redu", kažem ja gorko. "Neka je to za sada Perpetuum stabile. Ali, zašto čak i jedan skromni Perpetuum stabile izlagati neljudskom odnosu, kad je ostalo samo da se pokrene pa će to još kako biti Perpetuum mobile, tj. on će to postati sam po sebi, čim se pokrene."
"A dotle?" pita me Nadležni nekako snishodljivo.
"A dotle", kažem ja, "on je prirodna prethodnica za Perpetuum mobile. Nešto kao trkač pred početak trčanja!"

Ali, šta vrede moji napori kad nailazim na nerazumevanje? Isto i moj ciklotron, u podrumu što ga pravim. I on je u izvesnom zastoju, zbog nedostatka delova koji prevazilaze moje trenutne mogućnosti. Na primer, treba mi još za dve baterije od po 1,5 V, ali niko da me materijalno potpomogne, iako radim na dobrobit u mirnodopske svrhe Čovečanstva u celini!

* * *

A tog puta, kad sam opet bio kod Nadležnog, on će meni: "Ah, pa to je naš F. Gromki - Tmurni... Je l' te, je li vaš Perpetuum mobile još na struju?"

Potvrdim da jeste, ali kažem da je nužda majka pronalazaka. Bez nje ni toalet-papir ne bi bio pronađen, marke "Progres", a struja nam stalno nestaje, što će reći da će me na usavršavanje naterati životna nužda, što znači da je dobro da dotične ima, u kom smislu kod nas su upravo savršeni uslovi za sve, jer nužde kod nas ima i više nego što je najnužnije, pa svaki čovek može u njoj da nađe sebe, i da se Ostvari.

I tu Nadležni ode za trenutak u drugu sobu, a posle se ispostavilo da je išao da pozove jednoga telefonom.

* * *

Krasan čovek, taj doktor A. što ga Nadležni pozvao. Otišli smo posle kod njega i na radno mesto. Tamo sve u belom mantilu ide, isto kao lekar, samo ne visi iz njega stetoskop. Isto tamo, kad hoće da me potapše u znak razumevanja i podrške, on to uvek po kolenu, ali neće rukom nego pribor nosi za to, u vidu malog čekića; toliko čovek pazi na higijenu.

Doktor A. (kaže mi Nadležni) bavi se Psihom, zato što je psihijatar, pa mu ništa drugo ne preostaje. Ali on piše Studiju o pronalazačima i vizionarima, gde sam ja nenadmašan, pa ga zato i pozvao. I stvarno me strašno pažljivo slušao, zbog Studije, a ja baš oduvek želeo da se piše Studija o meni, pa da se jednom uvidi ko je F. Gromki - Tmurni, univerzalni genije i pronalazač, apsolutni fenomen i, u celini uzeto, jedan intelektualac opšte prakse. Pa me ljubazno zamolio da mu, za Studiju, ukratko izložim šta sam ja to sve genijalno pronašao, i šta sve preduzimam za Čovečanstvo, jer to treba njemu i Čovečanstvu, da znaju. Kaže, on neprekidno traga za ljudima koji imaju originalan način mišljenja, a mene je posebno zapazio. Čak skuplja moja pisma što pišem raznim listovima. Ukratko, ne bih li mu pomogao? Šta sam ja, primerice, pronašao?

Pa eto – kažem – pronašao baš i ne, ne još, ali ja sam pronaći ću, na primer, atomsku energiju. To jest, pronašao sam je kroz deset godina, gledano od dana današnjeg, ali su je još odavno od mene ukrali.

Nadležni za patente se tu nekako psihički uzbudio, ali ga doktor A. smiri, pa pita - imam li ja dokaze za to što kažem.

Kako da ne - odgovorim. Molim, svet ni dan-danas nije zreo za taj pronalazak, a sve zato što je za njega ustvari prerano! To je dokaz da je atomska energija ukradena iz budućnosti, iz trenutka u kome sam je ja pronašao, i kada nije bilo prerano, i onda je prebačena u prošlost, od kojeg časa se na nju troši ogroman novac, i svet živi u strahu od novih Černobila, a ja, ja nemam sredstava za istraživački rad, nego grcam!

I onda sam im pokazao i najkonkretnije dokaze, što uvek nosim sa sobom kad idem kod Nadležnog za patente. Jeste, izvadio sam iz torbe moje Sveske u kojima se nalaze određeni početni proračuni koji imaju dovesti do mog otkrivanja atomske energije (naravno, pošto sam to ja - samo u mirnodopske svrhe).

Pogledali obojica u moje Sveske, pa vele da čak i oni, premda laici za Oblast, vide da je to što sam ja ispisao početnički, ako je i to prava reč, a ima i totalnih besmislica.

Kažem - prirodno je da i toga ima! Pa ja sam na samom početku, jer sam atomsku energiju pronašao tek kroz deset godina, a dotle je prirodno da mora biti grešaka. Upravo one dokazuju da je atomska energija moje delo, samo su mi to ukrali odavno, kroz deset godina, kada sam stvar najzad doveo do savršenstva, pa onda to preneli u prošlost. Uostalom, to isto su mi kroz tri godine učinili sa lejzerom, koji ću ja tek tada da pronađem. Molim, ja još nisam ni počeo sa lejzerom, krećem tek preksutra, jer sam siguran da mi je tri godine dosta, a oni mi ga već ukrali, i koriste, i nezasluženo se proslavljaju, i bogate se na mome radu!

* * *

Očigledno ih je zbunio susret sa mojim Umom. Morao sam čak da im objašnjavam kako je neko mogao da pokrade moje buduće pronalaske! Pa, jednostavno - kažem ja njima. Vremeplovom! Da, vremeplovom, pa otimaju moj stvaralački rad! Jednostavno, izvesna lica su pronašla vremeplov, što mučki drže u tajnosti, i to tako vešto da ih neko manje vispren od mene nikada ne bi ni prozreo! Oni kradu pronalaske koje ću ja u budućnosti da pronađem, i patentiraju ih u bližoj i daljoj prošlosti, pod svojim imenima. Eto šta se dešava sa pronalascima koje ću ja da sam bio pronašao kroz deset godina, ili kroz tri... Znam da je to zbrka od reči, ali ta je zbrka prividna. Prosto, postojeća gramatička vremena nedovoljna su da se moj problem izrazi, jer gramatika ne pretpostavlja vremeplov, što samo olakšava onima! Mnoge krajnje očigledne pojave uopšte se ne vide, jer je jezik siromašan vremenima, što je takođe njihovo maslo, da se ne vidi šta rade, u koju svrhu ometaju razvoj gramatike! Nažalost, i to im prolazi! Ja nisam naivan, ali Čovečanstvo jeste, pa niko osim mene naprosto nije u stanju da pronikne u to šta rade!

Tu Nadležni uzdahne. "Pa dobro, F. Gromki", reći će on meni, "ali ipak… zašto pronalazite već pronađene stvari? Lejzer, atomska energija... to sve već postoji. Zašto ne pronađete nešto novo?"

Kakav užasan primer neshvatanja (kažem ja njima). Ne bio ja F. Gromki - Tmurni ako mi nije došlo da tu, na licu mesta, prestanem da pronalazim! Ali neću, jer ja sam oduvek bio spreman da se žrtvujem za čovečanstvo u celini, pa i sada, nažalost, radim samo da drugi stiču slavu! Ali (upozorio sam ih) ako ja ovog časa prekinem moja istraživanja, onda atomsku energiju neće imati od koga da ukradu kad to kroz deset godina završim, jer onda i neću da završim, i ona će nestati još od početka, i svet će izgledati znatno drugačije, naročito kad se pomisli da se bez atomske energije ne bi završio Drugi svetski rat, bar na Pacifiku, u čemu su ogromne moje zasluge još pre mog rođenja, a niko ni hvala da mi kaže!

Bili su vidljivo zgranuti dubinom mojih misli, kao i gotovo svi s kojima se sretnem. Zato me ljudi i izbegavaju, mada to ipak samo oni s kojima stupim u kontakt; ne mogu da podnesu toliku mentalnu nadmoć, kao i iz surevnjivosti.

Zgledali se, a ja im kažem kako bi bilo lepo da porade, pa mene da se učlani u Naučnike, makar samo kao Dopisnog člana. To bi me malko materijalno potpomoglo, barem u prvo vreme, u povodu ciklotrona, koji gradim u veoma skučenim uslovima podruma. Uz to, nemam sredstava ni za stručnu literaturu o toj materiji, i zato sam, može biti, ugradio u moj ciklotron i neke elemente koji za njega nisu apsolutno neophodni, ali ja to još ne znam, pa mi sad ta sredstva trunu, a i peglu sam možda uzalud upropastio! I u moj Perpetuum stalno ugrađujem delove, i sve je teže stanovati usred njega, a možda ni njemu nije potrebno baš sve to?

* * *

Posle smo doktor A. i ja otišli kod njega, na radno mesto, i on je dalje živo sve zapisivao za Studiju o meni, i pokazao mi dosije mojih pisama, što je isekao iz raznih listova, premda nije imao sva, naravno; ja sam toga napisao čudo jedno, mada sve uzalud. A sve me pažljivo gleda. Neka lica su to kasnije nazvala Posmatranje, kao da nisam i ja posmatrao njega dok je on posmatrao mene! (Doduše, ja sam to besplatno, dok on za to dobija Prinadležnosti, ali takav je moj život.)

A sve ga je zanimalo; ko bi rekao da je to jedan toliko univerzalan čovek! On obično radi kao psihijatar, ali je potpuno otvorenog duha, i u stanju je da totalno izađe van okvira svoje uobičajene delatnosti, pa da se interesuje za nešto sasvim drugo, na primer za mene. A naročito ga je interesovalo ono u vezi sa vremeplovom, tj. kako to može...

nazad