Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Prevod: Olga Lalić-Krowicka

SAVREMENA POLJSKA POEZIJA
  

PET DO DVANAEST

Još se braniš
Zapisanom stranom -
Ali već ciljaju
 - U tvoje tkivo -
Snajperisti raspada

APSOLUTNA BIT

Naoružan je
dirkama -

A šta ti imaš?

Slepe metke
Sivi opasač

Tadeusz Lira-Śliwa


TO ĆE DA BUDE POEZIJA

ova će poezija da bude nema
nekoliko znakova - taktovi kamenja
koje se kotrlja
i reflektor prema nebu

srušene tablice deset zapovesti
izmenile su se u prašini A
mesec između ruševina
istine kojom je vasiona
abeceda
ova će poezija da bude nema
tako nema kao lavež pasa
i ne daj Bože da urlanje bude tiše
da kukavica promeni vreme
da zanemi strast
između njenih iks nogu
ova će poezija biti Oaza
kroz koju će beduin opet provući
kamilu kroz iglene uši
zapaliti vatru na granici Talibanije

- onda će da se razlegne za navek
tišinom naš strah
kao nemi miris lamenta
iz Raja Bosha - ova će poezija
biti tako jako nedovršena

i jako usamljena
opširna van večnosti

Zbigniew Kresowaty


NE

Nisam partija,
ni nikakva stvar,
koja pripada njoj.

Nemam glasa
kao nerođeno dete
nesvesno majčinih postupaka

Nisam izmirio račune
počinjenih nepravdi (tuđa ruka
neće ih milovati).

Ne želim umreti,
dok se pale ruže
(volim putovanja).

Marek Czuku


***

San odlazi san dolazi.
Vetar duva devojke nose suknje.
Moj dim iz ugla traži misao.
Kako si divan čoveče.

Dame se grle, dame se pozdravljaju.
Muškarci sanjaju.
Leptiri mrse kose.
Filozofi kuvaju čaj raspoloženja.

Veliki su zidovi razmišljanja.
Konkluzije nade i prihvatanja,
Odlaska i dolaska.
Izlazi senka života.

Vraćaju se starice sa pijace.
Podne je a mene čeka.
Neka noć pravde.

Olga Lalić-Krowicka
 

NA TRGU VEČNOSTI

zasejani u mermeru
rastu u belini
i viju u kipovima
otrovani bolom vremena
primaju
bičeve sunca
pljuckaju kišom
iż krvavih usta
muke
čistilište je
počelo na zemlji

Robert Czop


PROŠLI ŽIVOT

Ušao je, izašao je
na put.
Bez povratka.
Nepristrastno. Sišao je.

(I možda upravo zbog toga,
umiranje je sad
najmoćnija reč,
jezik se nije izvukao iz usne
duplje?)

Obuzela je to noć.
I obukla se u paučinu, da je
strah otvoriti fioku
srca.


***


Nema takve duše, u kojoj ne bi
mogao se nastaniti

anđeo.

Tomasz Hrynacz


***

presađuješ mi
Gospode
sve novije
zrno bola

ono sve više raste
obuzima me
a potom
iza bola
nema više
ništa

Maria Duszka


MOLBA

Obećavam Ti moje najlepše uspomene
posete u vreme gužve
i portret na zidu

Skini sa mene ispitivački pogled
Odmrsi gustu paučinu

Raspevali su se zvonovi
u telefonskim kablovima
sve počinjemo iznova

Bačena semena nići će u proleće
u potomstvu preporodiće se stogodišnji hrastovi

Samo crna velika ptica
stoji na jednoj nozi
ispod savijenog graba
i vabi ka sebi

Halina Kurek


IGRAČKE

Postoji nešto
veoma neprikladno
u šivenju životinjica
od kože životinja

Jerzy Grupiński

Karikatura - Tošo Borković

- 9 -