LEC I TEOFILOVIĆ BLISKOSTI I RAZLIKE

Vitomir Teofilović, Srbi i ostatak sveta, Gea, Beograd 2006.

Među predrasudama o razvoju našeg aforizma posebno je raširena da je naš posleratni aforizam pod velikim uticajem Stanislava Ježi Leca, pa se katkad u tom kontekstu Lec naziva čak i "ocem našeg aforizma". Iole pažljivom analizom, međutim, jasno se uviđa da nije tako, da naš aforizam ima dva čisto domaća korena - usmenu tradiciju naših narodnih poslovica i dvovekovni novinski aforizam, gajen u mnoštvu srpskih humorističko-satiričnih glasila tokom XIX i prve polovine XX veka.

Do predrasude u pogledu Lecovog uticaja došlo je zbog srodnosti naših poratnih režima i životnih tema, kao i okolnosti da je poljski satirični aforizam vremenski prethodio procvatu našeg. To se, međutim, dogodilo samo zbog različite političke klime - u Poljskoj se klima naglo promenila nabolje (na žalost, privremeno) i dala razmah satiri, a kod nas se politička klima menjala lagano i postepeno, pa se i satiričari nisu pojavili u talasu, već pojedinačno.

Na osnovu tekstualne analize lako uviđamo da naši prvi samosvojni poratni satiričari -Vib, Crnčević, Radović... - nisu pisci Lecovog profila. Oni su, kao i Lec, kritičari aktuelne društvene scene, tekućih problema i dilema. I njihove najbolje satire, ovde pre svega mislimo na kratke aforističke forme, imaju visoku književnu vrednost. No, odmah se uočavaju irazlike. Vidi se da su naši pomenuti aforističari samorodni talenti, prevashodno nadahnuti aktuelnom društvenom situacijom i narodskim humorom, bez potrebe i namere da se vezuju za prethodnu našu i stranu intelektualnu tradiciju. Nasuprot tome, Lecovi aforizmi su prožeti lektirom, prevashodno filozofskom. Među našim aforističarima koji gaje taj književno-filozofski stil, tu začinjenost satirične žaoke i misaonim nabojem oslonjenim na bližu i dalju lektiru, posebno mesto pripada Vitomiru Teofiloviću. To me je podstaklo da napravim tematsko-stilsku paralelu izmeću ova dva autora.

Evo tog kratkog poređenja Leca sa našim aforističarem kasnije generacije - Vitomirom Teofilovićem (1943). Lec i Teofilović su aforističari sa prevashodno književno-filosofskim iskazom, ali odgajani u različitim sredinama, sa različitim pristupom istim ili srodnim temama.

Lec: "Verujem u to da ljudi potiču od majmuna. Ali ne u to da potiču od jedne vrste."
V. T.: "Nismo ni u praistoriji bili kao ostali svet. Mi smo postali od naših majmuna."

Lec: "Budale su sedele uvek u podnožju trona. Stoga bi prve videle kad bi počeo da se ljulja."
V. T.: "Dvorske budale su ostale bez posla. Sad vladari lično uveseljavaju narod."

Lec: "Idi s vremenom, ali se vraćaj s vremena na vreme."
V. T.: "Vreme je zaista nesebično. Nama prolazi."

Lec: "Čovek je od gvožđa. Zato ponekad ne oseća lance kao strano telo."
V. T.: "Ljudi od gvožđa su naša najveća strateška sirovina."

Lec: "'Neka živi!' - to je jedva uzvik tolerancije."
V. T.: "Živeli naši! Dole vaši i stenice!"

Lec: "Moglo bi biti gore. Tvoj neprijatelj bi mogao biti tvoj prijatelj."
V. T.: "Naši prijatelji? Nekadašnji izraz za naše neprijatelje."

Lec: "Dobar pogodak: ne pogoditi u čoveka."
V. T.: "Sudbina se katkad čudno šeta. Danas metak, a sutra si meta."

Lec:" U svakoj zemlji drukčije zvuči Hamletovo pitanje."
V. T.: "Biti il' ne biti? - više se ne pitaju samo Hamleti."

Lec: "Hvali! Čak i sebe!"
V. T.: "Oda? O, da!"

Lec: "Borba za moć vodi se sa njom."
V. T.: "Ne zna dan šta mu sprema m o ć!"

Lec: "Politika: povorke trojanskih konja."
V. T.: "Trojanski konji jašu se iznutra."

* * *

Svojom filosofsko-istorijskom, vivisekcijom, uklanjajući debele slojeve privida i maske mimikrije, Teofilovićevi satirični iskazi nadilaze kritiku politike i njenih posledica i u širokom tematskom luku belodano nam otkrivaju sudbinske istine našeg bivstvovanja.
Nova zbirka ovog autora to ubedljivo potvrđuje.

Bane Jovanović

__________________
Izvornik: Pogovor za knjigu Vitomira Teofilovića, Srbi i ostatak sveta
Gea, Beograd 2006.