NOVINAR  FILIP MLADENOVIĆ

Živeti u skladu sa stvaralaštvom

Ako bih mogao da biram između dva umetnika, podjednako kreativna i talentovana,
 od kojih je jedan kritički angažovan u odnosu na ovdašnju nazovi političku elitu,
a drugi stranački funkcioner, naravno da bih bio na strani prvog!

Filip Mladenović, slobodan novinar. Diplomirao je 1980. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1995. godine javno odbranivši tezu "Alternativno pozorište u Jugoslaviji osamdesetih".
Novinarsku karijeru započeo je u listu beogradskih studenata "STUDENT" 1979. godine. Tokom osamdesetih njegovi tekstovi i autorske rubrike objavljivani su u omladinskim listovima i časopisima ex Jugoslavije ("MLADINA" - Ljubljana, "POLET" i "STUDENTSKI LIST" - Zagreb, "NON" i "MLADOST" - Beograd) i na talasima radio stanice "INDEX 202" i II programa Radio Beograda, u emisijama "NIKO KAO JA" i "To je samo ROCK & ROLL". Jedan je od osnivača i autora OMLADINSKE TELEVIZIJE (OK kanal) 1989. godine, prve nezavisne TV stanice na Balkanu, čije je emitovanje iz beogradskog Doma omladine na silu prekinuto posle mesec dana rada.
Od 1991. godine, sa početkom rata u ex Jugoslaviji, Filip Mladenović je svoj novinarski angažman ograničio na medije građanske, antiratne uređivačke politike ("BORBA/"Naša BORBA", "Republika", "NIN", "VREME", Radio B-92 i Radio INDEX). Takođe, stalni je saradnik radio emisije "DOBA RAZUMA" Fondacije za mir i rešavanje kriza sa kolumnom "BIOGRAFITI" i povremeni saradnik nezavisne TV Produkcije "VIN".
Jedan je od osnivača i član uređivačkog tima privatnog satiričnog časopisa "DANGA" (1993.) i satiričnog lista "Naša KRMAČA" (1996 – 2004.).
Autor je 4 pozorišna komada i velikog broja aforizama i drugih satiričnih tekstova. Njegova prva knjiga "FILIPIKE", objavljena 1998. godine, izbor je radova iz burne dekade 1987 - 1997.
Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (1994.).
Od 1999. do 2003. godine član je Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Urednik je internet prezentacije udruženja, na adresi www.nuns.org.yu, od 1999. do 2001.

Od 2001. do 2006. godine boravio je u Atini, Rimu, Hagu, Sofiji, Beču i Sarajevu na stručnim novinarskim seminarima.

Trenutno je saradnik dnevnih listova "Politika" i "BLIC", kao i satiričnog internet časopisa "ETNA". Ujedno je i urednik za programske akcije "BEOGRADA 202", na čijim talasima se svake nedelje emituju autorske emisije "Mućni glavom" i "Hajde da..."

* * *

ETNA: Kada smo dogovarali ovaj razgovor, bili ste izričiti u zahtevu da pričamo samo o jednoj temi: o satiričarima koji su se "prodali" režimu...

Mladenović: Krajem osamdesetih godina XX veka u Srbiji je počeo uspon nacional-socijalizma, koji će tokom devedesetih eskalirati u najsvirepije i najgnusnije ratne sukobe koje poznaje ljudska istorija. Značajan doprinos u pripremanju terena za krvave "godine raspleta", pored velikog broja akademika, književnika i novinara, imala su i dva satiričara – Brana Crnčević i Milovan Vitezović. Njihova sramna uloga u stvaranju srpskog "firera", koji je 2006. godine skončao u ćeliji Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, ne sme nikada biti zaboravljena. Pre svega kao opominjući primer intelektualne prostitucije i logističke podrške etničkim čišćenjima, a zatim kao nauk budućim generacijama satiričara.

ETNA: Šta mislite da je trebalo uraditi a nije urađeno?

Mladenović: Problem je u tome što u Srbiji nije izvršena lustracija, kakva je na primer bila u Poljskoj ili u Češkoj. Iako je Zakon o lustraciji donet u Skupštini Srbije još 2003. godine, ništa do danas nije urađeno. Ne može se suditi samo izvršiocima ratnih zločina, već i njihovim inspiratorima. U sačuvanim arhivama štampanih i elektronskih medija iz osamdesetih i devedestih godina imate pregršt dokaza o odgovornosti ratnih huškača za počinjene zločine. Sećam se reči poznatog poljskog mislioca Adama Mihnjika, koji je govoreći o balkanskoj klanici glasno i jasno upozorio da svakom ispaljenom metku ili granati prethodi javno izgovorena REČ mržnje, netrpeljivosti, isključivosti...

ETNA: Kao jedan od prvih članova Beogradskog aforističarskog kruga, oformljenog početkom osamdesetih godina, kako danas gledate na to vreme?

Mladenović: Kada je 27. marta ove, 2007. godine u Studentskom kulturnom centru održana tribina posvećena Beogradskom aforističarskom krugu, organizatorima sam poslao pismo sledeće sadržine:

ETNA: Šta tim "trećima" zapravo zamerate?

Mladenović: Nikada mi neće biti jasno zbog čega su se toliko talentovani satiričari i tako hrabri ljudi poput Baljka i Jova, kao i Aleksandra Čotrića, priklonili jednoj "smutnoj" političkoj opciji. Da li se odgovor krije u dobijenim stanovima, stranačkim funkcijama, ministarskim foteljama i ostalim sinekurama!? Tokom osamdesetih delili smo i dobro i zlo, stajali i telom i duhom iza svojih satiričnih umotvorina, verovali u moć opominjućih reči "protiv svega što hoće da kroti", kako je to Branko Miljković ispevao, a onda se tokom devedesetih razdvojili. Ja nikako ne mogu da delim satiričara na ono što radi i na ono što piše. Za mene je literatura ono što je Tomas Man objasnio u čuvenoj pripovetki "Tonio Kreger" još 1903. godine: " ...književni duh kao najplemenitija pojava celokupnog ljudskog duha, književnik kao savršeni čovek...".

ETNA: Neki se možda neće složiti sa Vama, pogotovo što je u ono vreme, to bila jedna od najprihvatljivijih opcija... Da li su kao satiričari izneverili, ako ih posmatramo samo kao pisce, jesu li pomenuti autori svoj talenat stavili u službu režima?

Mladenović:  Ako bih mogao da biram između dva umetnika, podjednako kreativna i talentovana, od kojih je jedan kritički angažovan u odnosu na ovdašnju nazovi političku elitu, a drugi stranački funkcioner, naravno da bih bio na strani prvog! Šta danas, a kamoli u budućnosti, jednom Crnčeviću i Vitezoviću znače njihova satirična ostvarenja ako su svoje ime za sva vremena ukaljali slugeranjstvom jednoj krvavoj i patološkoj političkoj ideji!? Jedan veliki pisac, Knut Hamsun, podržao je Hitlera, pa je doživeo da mu čitaoci masovno vraćaju knjige na kućnu adresu. A drugi veliki pisac, Tomas Man, bio je žestoki antifašista. Take sides!

ETNA:  Uloga satiričara?

Mladenović: Satiričar je bez sumnje angažovan čovek. Hrabar i talentovan književnik, koji svojim životom i stvaralaštvom brani najviše ljudske vrednosti. Takođe, satiričare smatram i svojevrsnom intelektualnom mrežom za rano uzbunjivanje. I najzad, uloga satiričara je da "gine" na sceni života. Ili, kako je jedan čuveni književnik mudro odgovorio na neizbežno novinarsko pitanje "Kako pišete?": Vrlo jednostavno: zamočim pero u vlastitu krv i pređem na papir!

ETNA: Nagrada?

Mladenović: Ana Mladenović (1980.), Maja Mladenović (1989.), Srđan Novaković Mladenović (2004.)

ETNA: Čestitam! Priznajem, ovako simpatičan odgovor nisam očekivala. Dakle, da dopunim pitanje, koja je ili šta je najveća nagrada za satiričara?

Mladenović: Citiraću Žan Pol Sartra, pošto je odbio Nobelovu nagradu. Tada je rekao: "Ljudska dužnost se ne nagrađuje!"

Glava na ramenima, čist obraz, mirno srce, život u skladu sa stvaralaštvom. Ili kako je tu nagradu Alber Kami sjajno objasnio: "Stvarati znači dvostruko živeti!"

ETNA: Hrabrost da se progovori o ovoj temi - da li je reč o hrabrosti ili o tome da je u svakoj branši ista ili slična situacija?

Mladenović: Postoji jedan nepisani socijalni zakon: u društvu se u principu uvek bore dve manjine za prevlast, dok troma i kukavička većina čeka ishod bitke da bi se priklonila pobedniku. Zato verujem velikim intelektualcima, koji su snagom svog duha, uticajnim rečima i remek delima barem za trenutak narušavali ovaj naopaki socijalni zakon.

ETNA: Na kraju da pomenemo i Vašu autorsku emisiju "Mućni glavom", koja već nekoliko godina ide svake subote na radio programu Beograd 202, koja je ujedno i jedini medijski sponzor Etne...

Mladenović: Svake subote, od 12 do 13 sati na talasima "dvestadvojke" emituje se "Mućni glavom". Zašto? Zato što je satira bensedin koji se proizvodi u našem telu, u našim glavama i u našem srcu koje nije sišlo u pete.

Na žalost, projekat kretenizacije građana širom Srbije se zahuhtava, tako da je danas satira marginalizovana. Par radijskih emisija (Beograd 202 i Radio Index), nijedna TV emisija (NE SLUČAJNO), satirične strane dnevnih listova... Najbolja ilustracija položaja satire danas i ovde jeste njen tretman u dnevnom listu "Politika": zagubljena pri kraju novina, u dnu strane, prelomljena jadno i bedno, uprkos bombastično najavljenim promenama grafičkog dizajna najstarijeg lista u Srbiji! Ili slučaj jedinog internet satiričnog časopisa kome upravo dajem intervju: bez ikakve finansijske potpore, bez dovoljne podrške samih autora koji u njemu objavljuju svoje satirične radove. Domanović se okreće u grobu, da ne spominjem i velikog Steriju!

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno.

Mladenović: Umesto poruke ili preporuke – FILIPIKE:

Istorija sudbine: sve nam ide Ćosićevski ćosavo, Krestićevski kreštavo, Crnčevićevski crno i Bećkovićevski blebećavo!?

*************

Zašto imamo keca iz istorije?
Zbog kruga dvojke!

************

Peć je ognjište srpske duhovnosti.
Dedinje je krematorijum!

************

KOSOVO je nezadrživo krenulo PUTINOM nezavisnosti!

**************

Stvarnost nam je kao na filmu: VOZI MIŠKOviću!

************

Plate i penzije - dopune za frižider i WC šolju!

**********
Pitanje dana: da li je nova vlada formirana, firmirana ili folirana!?

*************
I buduća vlada biće koaliciona: LOTO, TOMBOLA, KLADIONICA, TV KVIZ!

Razgovor vodila:
Vesna Denčić