7 - SLIČICE IZ MOG ŽIVOTA I RADA

– Ja u R.O. – Ko mene tu drži? – Zaključan u podrumu - Stremim k podmornici – Rasklapanje događaja – Ona dolazi! – "Kreten" i druge misli

I tako sam se javio u R.O. kome treba, a počeo sam još od samog ulaza svim bićem da je osećam kao deo sebe, tačno kao što sam obećao, i postao sam, Mlađi Izvršilac za obavljanje poslova (u zagradi na određeno vreme) što sam posle dugo i bio, a što je, sumnje nema, bilo mesto kakvo se moglo poveriti isključivo F. Gromkom-Tmurnom.

* * *

Što se imena tiče, probali su da me zovu i na razne druge načine. Na primer "Hej, ti", ili "Hej, ti tamo", pod izgovorom da sam se tada baš tamo nalazio, a malobrojni - uvek ti Malobrojni; čudo jedno koliko tog sveta ima - pokušavali su čak i da koriste moje ime iz Lične karte, ali nije im išlo. Konačno su shvatili: ako žele da ih primetim - moraju me zvati kako ja hoću. Za potrebe ovih beležaka ja, i kad me neko u magnetofonskim zapisima oslovljava imenom iz ličnih dokumenata, menjam to u moje ime po ličnoj odluci, na koje su ionako skoro svi navikli tokom vremena, pa su me zvali kako treba, samo u raznim varijantama, na primer, "F. Gromki", ili, većinom u posebno svečanim prilikama, "Druže Tmurni", što sam ja doživljavao kao ilegalno-revolucionarno ime; nešto kao "Drug Mrki", ili "Drug Plavi", ili već kako su se sve zvali ti razni drugovi u boji, iz vremena pre mog rođenja, koje je vreme i samo bilo ilegalno, sve do pojave odgovarajućeg zakonodavstva. Rekao sam im da moje ime iz Lične karte, kao i ja lično, služimo samo Organima Unutrašnjih poslova, da nas sravnjuju u slučaju da je potrebna kakva provera da li moj Lik odgovara mojim ličnim dokumentima, koje stanje Lika svak mora neprekidno održavati u istom stanju. A to stoga što je poznato da se jedno Lice može smatrati Identičnim isključivo kada je istovremeno identično sebi i svojim Dokumentima. Ukoliko je pak određeno Lice identično nekom drugom Licu - Organi Unutrašnjih poslova imaju osnova za pretpostavku da je to Lice ustvari upravo neko sasvim drugo Lice, i niko drugi! Ali, van toga, stvar je samog Lica kako ono hoće da ga oslovljavaju! Ni veliki Leonardo se nije odazivao na povik "Hej, Mikelanđelo"! On bi to verovatno shvatio i kao uvredu, i pored Mikelanđelove nesumnjive veličine. Doduše, oni su bili dve različite osobe, što ja nisam, nego sam jedan čovek pod dva imena, ali, zar već i to ne svedoči o određenom mom usponu u odnosu na njih? Nešto za šta su nekada bila potrebna dvojica, i to takva dvojica, danas ja obavljam sam!

No, takve stvari su i inače za mene tipične.

* * *

U vezi sa mnom odmah su se pojavila dva pitanja u R.O. Jedno - otkud ja tu da se zaposlim, a drugo - ko li mene tu drži. Neki su tvrdili da sam primljen iz psihičkih razloga, što je na određen način tačno; kad negde fali Psiha - prirodno je da se pozovem ja! Prema drugima... No, sve su to koještarije. Ja sam primljen upravo kao ja, tj. kao univerzalni genije, čovek kome se može poveriti sve, jer upravo u tome imam ogromnu praksu, i sa tih razloga - kao što je lepo stajalo u negativnim rešenjima koja je moj otac dobijao od Suda - sa tih razloga, to je sve što se ima izložiti po predmetnoj stvari!

* * *

Prema drugima, ja sam primljen omaškom, kao što je kod nas bio primljen određeni Referent za Predivo, i tek posle četiri godine je primećeno da, i pored naših gotovo beskrajno razgranatih aktivnosti, mi sa predivom nemamo baš nikakve veze, tj. on se sve vreme imao nalaziti u Institutu za Predivo, a ne da kod nas prima platu. Tamo je na kraju i prešao, malo pred moj dolazak. No, takvih omaški ima u svakom sistemu koji je dovoljno zreo da funkcioniše i pored svih grešaka i kvarova, a idealan Sistem se sigurno samo od grešaka i sastoji, i odlično funkcioniše, i to ne uprkos nego zahvaljujući tome, jer je smišljen za ljude, od kojih se to može neprekidno očekivati. Platon je približno o tome lepo govorio na gornjoj margini strane 217. "Velikog narodnog kuvara" za godinu 1936, a posebno me je impresioniralo što je cela ta misao upravo na tu marginu i stala! Učeći od Platona i Sokrata, koji je takođe tu bio zastupljen, i sam sam uvek nastojao da sve u kratkim crtama, premda, druga su ovo vremena; moje beleške ipak moraju detaljnije, za ako bi došlo do nečega, kao što uvek i dolazi, pa ne mogu kao Platon, koji je svaki put uspevao da može celo što on kaže da stane, a ne da ga istržu iz konteksta.

* * *

Prema trećim mišljenjima ja sam primljen zato što sam u srodstvu sa nekim iz Određenih Krugova! Molim, tako o meni, koji osim ono malo dalje porodice nemam ni kučeta ni mačeta, nego samo Perpetuum mobile negujem u sobi, što mi kopni usled nedostatka sredstava za nj, a to stoga što je Perpetuum mobile apsolutna mašina, pa u njega, kao i u savršen Sistem, treba ugraditi sve, a ja nemam para baš za toliko, mada stalno kupujem i dograđujem.

* * *

Ima kad me tako iskreno gledaju u oči da odmah znam - tu nešto nije u redu. Ne valja kad te mnogo iskreno gledaju, a čak i kad je odistinski, jadna mi je to R.O. gde niko ništa ne radi, nego samo iskreno u oči, u cilju razvijanja međuljudskih Odnosa, pa posle idu kući da se od svega toga odmore.

Tako su me jednom strašno iskreno gledali u oči, a onda su me slučajno zaključali u podrum.

Jeste, zaključali me u podrum, kuda sam otišao da snimim Stanje, da imam za monografiju, ali ja sam znao: nema tu nikakve zle namere! Mogao sam da pomislim čak i da su u to umešani oni iz Instituta za Mere što su hteli da me zatvore u podrum, ali mi je te stvari objasnio moj prijatelj doktor A. Zato sam bio siguran: pravo viđenje tog događaja je da me je izvesni drug N. pukim slučajem gurnuo u podrum - sigurno se sapleo pa tako naleteo na mene - a onda je vrata podruma iznenada zalupila jaka promaja. Vrata su tom prilikom povukla onog drugog, koji se baš tog časa držao za ključ, a taj je iznenada dobio veoma redak rotacioni grč šake, pa mu sama ruka okrenula ključ u bravi. Od iste promaje i treska vrata zaglunule im obojici uši pa samo zato nisu čuli moje povike, treskanje spontano nađenim pajserom o letve pregrada podruma, i drugo što sam izlagao iznutra. Pošto nesreća nikad ne dolazi sama - obojicu je tog istog časa pogodila i druga nesreća: amnezija. I tako su, kao ljudi čista srca, otišli pitajući se šta su uopšte tražili tamo, potpuno nesvesni da sam ja zaključan u podrumu. Eto dakle kako se to zaista desilo! Sve bez ikakve zle namere, samo serija pukih koincidencija.

Sve se to, razume se, moglo i drugačije protumačiti, ali svaki drugi pristup tom događaju bio bi duboko paranoičan, što je jedan bolestan način razmišljanja, kad čovek misli da se sve odnosi na njega, i to u smislu da je sve protiv njega, tj. da postoji nekakva Zavera. Kao kad nekom, kao što se desilo mom dedi, bez ikakve zle namere oduzmu silne stanove, i kuće, i imanja, i još ga osude na robiju kao narodnog neprijatelja, a on posle misli da je to nešto protiv njega, umesto da ode kod doktora A. da mu ovaj kaže da mu gnev ništa ne vredi, jer su reči najdublje odanosti i reči najcrnjeg sarkazma potpuno identične, i da mu objasni kako da rasklopi te događaje, pa da na taj način uvidi da niko nema ništa protiv njega, nego same koincidencije, a sve je i inače samo stanje svesti.

* * *

Uz pajser nije bilo priloženo Uputstvo za rukovanje, što je ozbiljan previd, ali sam ga ipak uspešno primenjivao, a usput sam, u toj Sredini, odlučio da smislim podmornicu od letvica, pa da imamo. Zar ja da sedim zaludan? U redu, sticajem okolnosti mene se drži u zaključanom podrumu, ali kad jedan Izvršilac čak ni u otežanim uslovima podrumskog rada ne popušta, nego gordo stremi k podmornici za svoju R.O, onda mu treba odati bar nešto, na primer Priznanje! I taman sam hteo da izdiktiram u magnetofon moje misli i druge napomene o tome, kad, odjednom…

… Odjednom, čujem - okreće se ključ u bravi! Trenutak ogromne napetosti! Moji barutom opaljeni Oslobodioci hrle na zidine groznog kazamata u kome, pošto sam prethodno svojom krvlju prekrio svaku stopu naše zemlje, sada gordo podnosim tegobe pod knutom Zavojevača…

* * *

… Vrata podruma se otvoriše i, umesto opaljenih Oslobodilaca, u podrum, sablasno bešumno, uđe Ona, sa očima boje različka, a onako, sva vižljasta...

* * *

Kažem joj ko sam, a ona reče da je to i pretpostavljala. (Zna se ko je F. Gromki-Tmurni; čula za mene čim je stigla!) Reče da je i ona iz moje struke, tj. isto je mlađi Izršilac za obavljanje poslova (u zagradi na određeno vreme), i onda me upita kako sam uspeo da se zaključam spolja i da ostavim ključ u bravi, i šta to radim. Zvučalo je, kaže, kao da signale Morzeovom azbukom šalje neko ko za to koristi pajser.

Rekoh da je zaključavanje sebe spolja sposobnost koju Izvršioci stiču tek posle dužeg iskustva, pa će to ona umeti tek kad bude u R.O. dugo kao ja, a što se zvučanja tiče - to ja pajserom anticipiram podmornicu. "Od letvica", kažem. "Pajserom sam im proveravao čvrstinu".

"Ali, druže Tmurni", reći će mi ona - a sva nekako ubledela, pridržava se rukom za vrata; očito pogođena grandioznošću moje zamisli - "kakva podmornica od letava?"

Uvek neshvatanje, ali neka; objasnim ja. Kažem – dok neki u podrumu verovatno još nikakvu podmornicu nemaju, mi ćemo imati barem od letvica, što je svakako korak napred u smislu otapanja polarnog leda, kada će nivo mora biti mnogo viši od nivoa mora. A nama će tada dobro doći podmornica, dok ne stignemo da taj novi nivo odredimo kao zvanično dozvoljeni Nivo mora, da se ne bi uznemirila Javnost. Da, znam da rešetkaste podmornice propuštaju vodu, ali ja ću sve još da doradim kad se usaglasi pogodan Trenutak da se otope Polarne kape. A dotle - čemu preuranjeno ugrađivanje nepromočivosti u podmornicu!? Valjda se bar nekad na izlišnom može uštedeti?

Ali ona ništa što sam ja zadojen Idejom o štednji, pa hoću i nju da zadojim još odmah tu u podrumu, nego sve ispod oka gleda da nisam ja, u cilju podmornice, oštetio pregrade od letvica. Ne zna da su za mene i te letvice svetinja, jer one razdvajaju podrume, a oni savršeno preslikavaju strukturu samoupravne radne organizacije! Da je razonodim rekoh joj da svaki OOUR ima svoj podrum, podrumi OOUR-a objedinjeni su u veći podrum, za OUR, a podrumi svih OUR-a u SOUR podrum, ili - još toplije ljudski rečeno - u podrum Složene Organizacije Udruženog Rada! Kažem joj i kako je idealno kad svaka ćelija jednog Društva, pa čak i običan podrum, odslikava strukturu čitavog tog Društva. To je kao što svaka ćelija čovekovog tela potencijalno predstavlja celog čoveka, i posle čovek iz te ćelije može da se klonira, i da se dobije još jedan isti takav čovek, pa onda bar njega mogu odmah da uhvate, ako je onaj prvi ostavio za sobom samo onu ćeliju i pobegao misleći da ga neko progoni, o kom kloniranju sam našao strašno lep članak na str. 11. levo gore u časopisu "Sekundarne sirovine" br. 32, koji je stajao na stolu šefa Odseka za opšte poslove, i onda sam to sve pročitao dok je šef za Opštenje bio u Daktilo-birou.

Ona nešto zamuca, pa reče da su je poslali samo da vidi šta se dešava u podrumu. To zbog buke; primetili izvršioci Pojavu. I još joj rekli da proveri da nema neki tu da rovari, i da nagriza zdravo tkivo naše R.O. ozdole, koje tkivo počiva na podrumu.

I tako smo se upoznali.

* * *

Posle ona nekud otrča, a ja sam zamišljeno išao hodnicima i u hodu sagledavao Problematiku, na primer, konkretno, nedavno pristigle pakete sa Elaboratima, koji su paketi bili naslagani uz zidove sve do tavana. Razmišljao sam kako sve to još više uskladiti u duhu Intencija. Mogli bismo, recimo, da ih pokrijemo ponjavama živih boja, da bude rustikalno, gde nema odvajanja od Naroda, nego kad god Narod naiđe - odmah da ima gde da sedne. A usput malo-malo pa sretnem nekoga, i većinom svi mrmljaju "Ama koji li je idiot naručio ovolike kopije tog prokletog Elaborata, da mi je samo znati", ili gunđaju "Kreten" i druge misli, što sam ja ocenio kao podrivački rad, i ustajanje protiv svega što nam je sveto, što svaki samo priča tek da se nešto rekne, umesto svojim poslom da se bavi. A na koga oni stvarno misle kad kažu "Kreten" - to bi isto trebalo ispitati!