Piše: Slobodan Simić

Lica:
Veselin Erić-Era, predsednik Nezavisne republike Užičke, u suštini vrlo opasan čovek, bez obzira što se maksimalno trudi da bude šarmantan i simpatičan
Dva vojnika

(Pre početka predstave, za vreme ulaska publike u salu, vojnici u maskirnim uniformama, sa karakterističnim grbom Nezavisne republike Užičke na rukavima, pretresaju gledaoce. Na sceni je govornica sa mikrofonom, na govornici je grb NRU, iza govornice su ukrštene zastave NRU, sve je aranžirano kao za konferenciju za štampu. Pored govornice stoji lap-top, a nasuprot projektora video-bim za projekciju.
Na scenu ulazi čovek u maskirnoj uniformi sa naočarima za sunce, i karakterističnim grbom, identično obučen kao i vojnici na ulazu, liči na latinoameričke diktatore.
On se u toku predstave stalno obraća imaginarnim novinarima i odgovara na njihova pitanja.)

- Dame i gospodo novinari, ledis end džentlmens, izvinite što sam malo zakasnio, čekao sam rezultate našeg referenduma. Evo, najzad su stugli. Zadovoljstvo mi je da vas izvestim da je referendum u potpunosti uspeo, odziv je bio više od 90%. Dakle, u celom užičkom kraju za samostalnu Nezavisnu republiku Užičku glasalo je 94,5% od izašlih birača, a samo 4,5% je bilo protiv. Znači, ovim referendumom je zvanično demokratski izražena volja užičkog naroda za formiranjem svoje države. Ovo je istorijski momenat gospodo, i drago mi je što ćete moći prvi da pošaljete svojim redakcijama i svojim zemljama vest o ovom velikom događaju: Formiranju Nezavisne republike Užičke, nove svetske države! Molim himnu!

(Emituje se melodija kola "Užičanka" ali aranžirana kao himna)

- Čuli ste našu himnu "Užičanka" koja je izabrana za zvaničnu himnu NRU. Na referendumu je takođe odlučeno da zastava nove države bude… (pokazuje i opisuje zastavu), a da državni grb bude… (pokazuje i opisuje grb). Za prvog predsednika novoformirane NRU izabran je Veselin Erić Era, tj. ja.

(Malo se nakloni publici, a zatim pozdravi po vojnički, ali nekim specifičnim pozdravom)

- A sada da vam upoznam sa novom državom!

(pušta slajd, na kome je geografska karta Jugoslavije sa upadljivo ucrtanim granicama NRU, uzima štap sa govornice i pokazuje)

- NRU zauzima zapadno područje jugozapadne Srbije i obuhvata slivove reka:
Skrapeža, Đetinje, Rzava, Moravice, Lima i Uvca, delom i sliv Drine.
(sve pokazuje)
- To je područje tzv. Starog Vlaha. Zahvata oblasti srpske Crne Gore u slivu Skrapeža na severu, Taru i njenu podgoricu, dolinu Đetinje i zlatiborsku površ, oblast Moravice u slivu Moravice, u svom centralnom delu i dolinu Lima na jugu. U NRU spadaju regije: Bajnobaštanska, Kosjerić, Požega, Čajetina, Arilje, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Užice. Najveća dužina republike je pravcem sever-jug, preko 111 km vazdušne linije, a na terenu 192 km. Kao što vidite sve je određeno. Granica je nacrtana, evo, ovde su ubeleženi i granični prelazi sa Jugoslavijom, tačnije Srbijom i Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, odnosno Republikom Srpskom. Po našem mišljenju, završen je glavni deo posla, crtanje granica. Sada je ostalo nekoliko administrativnih formalnosti, kao što su učlanjenje u UN i priznavanje NRU od drugih država.

(okreće se naglo prema imaginarnim novinarima, tj. publici)

- Gospodo, molim vas, nemojte se ništa čuditi! NRU predstavlja vekovnu težnju užičkog naroda da ima i osnuje svoju državu. Generacije i generacije užičana se borilo i stradalo u toj plemenitoj borbi !

(okreće se nekom od novinara)

- Molim vas, gospodine, vi iz RTS-a, nije pristojno dobacivati i prekidati, molim vas. Kako to mislite da ne postoji užički narod?! Molim vas, kakve su to velikosrpske insinuacije!? Dopustite, sve je istorijski dokazano!

(pušta slajd na kome je slika ratnika iz Starog veka)

- Evo, gospodo, obratite pažnju, ovo je Staroužičanin, predak našeg naroda. Narod užički je vrlo, vrlo star narod. Po najnovijim istraživanjima naših istoričara, potičemo iz VI veka pre nove ere. Pa i sam naziv "era" potiče upravo od nadimka našeg naroda, i to je još jedan dokaz više da smo najstariji. Mi smo, gospodo, direktni potomci Karavunaca, odnosno, Karakačana, starobalkanske etničke zajednice o kojoj su pisali još antički pisci. Misli se da su to romanizovani i grcizovani potomci starih balkanskih naroda, odnosno stanovnici nekadašnjih rimskih kolonija. Užički narod je ovde živeo, ma koliko se to nekom sviđalo, mnogo pre Slovena, Ilira, Soraba, Kroata…

(ponovo se okreće prema novinarima)

- Nemojte vikati, vi, vi gospodine iz HRT-a. Ovo su istorijske činjenice, užički narod je najstariji narod na Balkanu. Uostalom, vi Hrvati ste tvrdili da ste Persijanci, pa niko nije vikao. Jedino se smejao, ali to je druga stvar.

(obraća se drugom novinaru)

- Šta ste rekli? Nemojte tako gospodine, ne bismo želeli da ispadne da je naš narod iskoristio geopolitičku situaciju na ovim prostorima i da je ovaj naš potez rezultat nekog pomodarstva ili hira. Gospodo, molim vas, mnogi nisu svesni da borba užičkog naroda za slobodu i državu traje vekovima. Vi i ne slutite šta je užički narod sve preživeo. Ko god se doseljavao na ove prostore, odmah je uzimao za pravo da porobi i tlači naš ponosni narod. Prvo su nam se navalili Stari Grci i Rimljani, pa onda vrlo uskoro, stari Sloveni. I to od svih Slovena, nama su zapali najgori i najagresivniji, Srbi. Nad nama su se smenjivali srpski vladari, svaki se trudeći da što više unizi i ponizi užički narod. Naročito je opasan bio Dušan Silni, on se baš bio okomio na Užičane i hteo je da nas iskoreni. To ga je na kraju i koštalo glave, jer ga je užički junak otrovao jednom prilikom. Iz tog vremena izdvaja se najveći nacionalni junak užičkog naroda.

(pušta slajd)

- Ovo je legendarni užički heroj Nikola Altamanović. On je uspeo da se izbori za slobodu užičkog naroda i da formira nezavisnu teritoriju, čime je postavljen kamen–temeljac užičke državnosti. Nikola Altamanović je bio mlad sposoban velikaš, koji je posle raspada Dušanovog carstva bio dovoljno mudar da iskoristi sticaj pozitivnih istorijskih okolnosti i organizuje užički narod na svojoj teritoriji, formira svoju vojsku i sagradi iznad reke Đetinje veliko i jako utvrđenje. Upravljao je svojim posedom mudro i uspešno. O snazi tadašnjeg Nikolinog poseda govori i podatak da je uzimao danak u to vreme čak i Dubrovčanima, što bi rekli današnjim rečnikom, uzimao je "reket". Tada je užički narod toliko ojačao da su se okolni Srbi uplašili da im ne preotme prevlast, pa su na čelu sa knezom Lazarom izvršili agresiju na tadašnju slobodnu užičku teritoriju. Taj srpski atak bio je koban za tadašnju srpsku državu, jer je potpuno nepromišljeno eliminisala svog najjačeg saveznika što se kasnije direktno odrazilo na poraz u kosovskoj bici i na propast srpske države. Nikola Altamanović je hrabro poginuo braneći do poslednjeg trenutka svoj užički narod. Ruševine Starog grada i danas nemo svedoče o tom slavnom vremenu i podsećaju na burnu prošlost našeg naroda.

(pušta slajd starog grada).

- Zbog svega toga, i mnogo čega drugog, Trg u Užicu nosiće ime Trg Nikole Altamanovića, a Stari grad će se zvati "Nikolin grad". Postoje predlozi da i Užice promeni ime u "Altamanovo", ali otom – potom.

(obraća se novinaru)

- Šta kažete vi gospodine? Nema nikakve pravne osnove za formiranje NRU? Samo trenutak.

(pušta slajd sa Dušanom Jerkovićem)

- Pravni osnov za formiranje i priznavanje NRU možemo naći u novijoj istoriji. Možete da vidite velikog borca za užičku državnost, narodnog heroja Dušana Jerkovića. Ovde je predstavljen kako na čelu Užičana ulazi u Užice 1941. i oslobađa ga od okupatora užičkog naroda. Užički narod je sa oduševljenjem dočekao svoje oslobodioce, napravljena je tada i velika parada. Užički list "Vesti" tih dana beleži, citiram, da u: "slobodnom Užicu na svim stranama slobodni narod drži mitinge, i da oduševljenju za borbu i pobedu nema kraja". Oko 2000 omladinaca na mitingu usvojilo je rezoluciju u kojoj, citiram: "svim žarom rodoljubivog srca pozdravljaju veliku, slavnu i teški borbu užičkog naroda". Taj dan, veliki dan užičke istorije, slaviće se u NRU kao dan republike. Da se podsetimo: Užička republika iz 1941. godine bila je jedina oslobođena teritorija, a samim tim i republika, u celoj Evropi. Zamislite kakve su tada surove i teške prilike bile, ali je užički narod smogao snage i osnovao svoju državu, kojoj su vekovima težile generacije užičana. U granicama te već legendarne Užičke republike, nalazi se i današnja NRU. Mnogi su dokazi o postojanju i kratkom životu Užičke republike, a podatke o njoj možete naći u svakom udžbeniku istorije.

(pušta slajd sa Titom)

- Ovo je, gospodo, prvi predsednik užičke republike, Josip Broz, naš dragi drug Tito. On je kao veliki vizionar i državnik, još daleke 1941. god. formirao legendarnu Užičku republiku i vodio je, uspešno i mudro, svih 67 dana. On je bio potpuno svestan ozbiljnosti i upornosti užičkog naroda, i dobro je procenio da će naša država kad – tad nastati. Sećajući se tih dana, drug Tito je povodom proslave desetogodišnjice Užičke republike 1951.godine rekao: "Historija Užica, prošlost tog grada i ovih krajeva, dali su mi dovoljnu garanciju da nisam slučajno izabrao taj grad, nego sam bio duboko uveren da sam došao u revolucionarnu sredinu u kojoj narod čvrsto stoji na braniku svoje nezavisnosti i slobode." Na žalost, drug Tito je morao da se žrtvuje tako da je postao predsednik SFR Jugoslavije. Ali u nama će večno živeti uspomena na našeg prvog predsednika, i u tom smislu u NRU će se ponovo slaviti Dan mladosti 25. maj, rođendan druga Tita, i ponovo će se nositi, već zaboravljena štafeta mladosti kroz gradove naše države, a na sam dan će se na stadionu FK Slobode u Užicu održati veliki slet, kao u stara vremena.

(pušta slajd sa nekog sleta)

- Pored toga, pokrenuta je inicijativa da se, ne samo kao nekad Užicu, nego i svim drugim gradovima NRU da Titovo ime. Tako će pored ponovnog Titovog Užica, u NRU biti još: Titovo Arilje, Titova Varoš, Titova Požega, Titov Kosjerić, Titov Priboj, Titovopolje, Titovica, Titova Čajetina i Titova Bašta. To je najmanje što možemo da uradimo u znak zahvalnosti tom velikom čoveku. I da ne zaboravim, pošto pojedine ovde to vrlo interesuje, Titova velika bista koja je nekada stajala na trgu, a sad je u dvorištu muzeja, ponovo će biti vraćena na svoje staro mesto. Ako se sećate, tu bistu su srpski vandali na najprimitivniji mogući način odstranili sa Trga u vreme kada ih je obuzela nacionalistička histerija, i kada su mislili da im je za sve njihove sramote, izdaje i podaništvo kriv upravo dobri, predobri drug Tito. (prekida) Malo tišine, molim vas!

(okreće se prema novinarima)

- Ja se izvinjavam, gospodo srpski novinari, ali istina boli. Vi Srbi ste bili najvatreniji borci za komunizam, vi ste slepo išli za drugom Titom, vi ste pljunuli na vašu veru i naciju, molim vas, to su istorijske činjenice. A onda vam je Tito kriv! Tito je kriv što ste ga obožavali, išli ste za njim kao slepci i radili na svoju štetu. Molim vas, nemojte zbog svoje istorijske sramote da ometate ovu konferenciju!

(umiruje ih rukama, a onda se naglo okreće prema nekom)

- Šta kažete! Vi, vi, vi ste Srbin, sigurno, šta kažete!? Da mene treba ubiti!? Pa naravno! Samo to vi i znate da radite, da ubijate one koji se sa vama ne slažu! Ne bojte se, što se tiče ubijanja niste ni malo izdangubili.

(pušta slajd sa obešenima)

- Ovo što vidite je jedna od mnogobrojnih odmazda iz 1945. godine nad užičkim patriotama od tzv. partizana, pod optužbom da su sarađivali sa okupatorom. Apsurd je tu doživeo vrhunac: okupator te kažnjava zbog saradnje sa okupatorom. Ali tako je to kad si mali porobljeni narod. Retki su ljudi koji su uopšte uzimali u obzir postojanje užičkog naroda.

(pušta slajd sa Đilasom)

- Jedan od zaslužnih ličnosti NRU, Milovan Đilas. On je posle rata bio na najvišim državnim funkcijama. Kad je čuo kakvoj je torturi izložen užički narod, shvatio je svu uzvišenost naše borbe i s obzirom da je po nacionalnosti Crnogorac, osetio je kolika opasnost preti malim narodima od majorizacije i hegemonije velikih. Dakle, Đilas je tražio da užički narod dobije makar autonomiju, kao Kosovo i Vojvodina. Naravno, naišao je na žestoko odbijanje svih komunista, naročito srpskih, ali on je bio uporan. Iza njegovih stavova stali su mnogi njegovi Crnogorci i stvorila se jedna vrlo napeta atmosfera, koja je pretila da naraste u još veći konflikt. Tad komunistička većina dolazi do monstruozne ideje kako da se obračuna sa neistomišljenicima. Pod plaštom borbe protiv Informbiroa, organizovali su zloglasni Goli otok. Na njega su zatočili sve one koji su smatrali da užičkom narodu treba dati autonomiju. Poznato je kakvoj represiji su bili izloženi logoraši na Golom otoku. NRU je već uputila zahtev Hrvatskoj, koja je sad vlasnica ostrva, da nam se omogući pravljenje spomen-muzeja svim žrtvama za užički narod, i očekujemo pozitivan odgovor.

- Da li ima neko pitanje? Izvolite. Mislite, da li je drug Tito znao za Goli otok, s obzirom da je bio prvi predsednik Užičke republike? Molim vas, vi morate biti svesni kakvi su bili odnosi u tadašnjoj Jugoslaviji. Drug Tito je morao da održava stalni kompromis između mnogih suprotstavljenih snaga, i on je to uspešno obavljao. U vreme kad je izbio konflikt oko autonomije za užički narod, on je morao da se drži neutralno, iako je odlično poznavao i intimno podržavao naše zahteve. Ali, molim vas, velika većina je bila protiv nas! Da je drug Tito stao na našu stranu mnogi bi to dočekali da ugroze i njega, a to bi bila katastrofa. Ovako, drug Tito se uzdržao, ali je nastavio da sistematski razbija velike narode, naročito srpski, i da tako stvara uslove da se jednog dana stvori mnogo manjih država, pa i užička. To je bila genijalna ideja, evo, mnoge nove države su stvorene, a hvala bogu i naša! Izvolite, ako ima pitanja…

(okreće se prema nekom)

- Kako, molim? Da li ćemo da ratujemo protiv Srba?! Gospodo, tako nešto ne dolazi u obzir! To što su Srbi bili protiv nas kroz istoriju, ne znači da smo i mi bili protiv njih. Ne, molim vas! Kroz čitavu istoriju mi smo bili rame uz rame sa Srbima. Posle Kosovskog boja, mi smo zajedno trpeli turski zulum. Na žalost, kad su Turci prognani i kad je formirana srpska država, zanemarena je užička nesebičnost i savezništvo i ponovo je nastavljeno sa negiranjem užičke nacije. Ipak, kod formiranja vojnih jedinica Srbi su delimično ispoštovali užičku specifičnost, pa su imali tzv. Užičku diviziju, koja se borila u I svetskom ratu i osvetlala užički obraz. Ali ni ta ratna požrtvovanost, ni zajedničko probijanje Solunskog fronta, nije pomoglo da se izborimo za nacionalna prava. Užički predlog da se novoosnovana država nazove "Kraljevina Srba, Hrvata, Slovenaca i Užičana", glatko je odbijen. Mi im to nismo zamerili. Bili smo lojalni građani kroz ceo period trajanja kraljevine. Znači, očigledno, mi sa Srbima nikad nismo imali sukob, izuzimajući onaj kada su napali Nikolu Altamanovića, ali to je bilo zaista jako davno.

- Recite? Mislite da li ćemo sad imati sukob? Nije tajna i to je svima vama dobro poznato, da je zvanični Beograd izrazio svoje apsolutno neslaganje sa formiranjem NRU, čak bi se njihov ton mogao mirne duše nazvati pretećim. Ali nije to ništa ni novo ni neočekivano. Režim u Beogradu je i do sad uzalud i sa zakašnjenjem pokušao da spreči i zaustavi neminovne istorijske procese, tako da i ovog puta od njihovog protesta i pretnji ne može biti ništa. Uostalom, zašto bismo mi ostali sa njima? Evo, da pogledamo samo jedan, vrlo bitan parametar. Ni na jednom upravljačkom mestu u Srbiji nema užičanina. Ni u Vladi, ni na bilo kojoj državnoj funkciji, ni u jednom velikom preduzeću, apsolutno nigde. To se mirne duše može nazvati politička diskriminacija. Pa i to bi se možda moglo nekako otrpeti, da ta srpska politika nije pogibeljna. Pogledajte, molim vas, šta su Srbi napravili od ove zemlje. Potpuno su upropastili privredu, poljoprivredu, prosvetu, zdravstvo, kulturu, sve moguće segmente civilizovanog društva. Zavladao je kriminal, i to čak državni kriminal. Vladajuće garniture su se organizovale kao mafija i bave se najcrnjom pljačkom sopstvenog naroda. Spoljna politika još gora, vođen je rat sa celim svetom, napravljena sramota za sva vremena. Generacije i generacije ne mogu popraviti i sanirati sve što je srpska politika upropastila. Zašto bi to užički narod i dalje trpeo, uz svu svoju toleranciju i solidarnost? Ako je srpski narod izvršio nacionalno samoubistvo, mi tu ne možemo ništa učiniti, ali bar možemo pokušati da spasemo užički narod.

- Još neko pitanje? Društveno uređenje NRU? Što se tiče društvenog uređenja NRU će biti parlamentarna diktatura. Diktatura je nažalost neophodna, jer su užičani prilično svojeglavi i nedisciplinovani, a sve zbog dugogodišnjeg života sa Srbima. Poprimili su najgore srpske osobine: lenjost, uobraženost, drskost, tvrdoglavost, isključivost. Da bi se sve to iskorenilo, potrebno je pristupiti prevaspitavanju i strogosti, bar za prvo vreme. Zatim, užičani su kao i Srbi skloni kultu ličnosti, vole da obožavaju svoje vođe, vole da jedan odlučuje za sve, pa im je strog diktator neophodan. A Parlament ipak moramo imati, to čak i Srbi imaju, i time se vrlo uspešno stvara privid demokratije, formalno je sve u redu, a sve odluke su u rukama jednog čoveka. Uzgred, užičani vole da se svađaju, a ima li za svađu išta bolje od Parlamenta?

- Izvolite, sledeće pitanje. Veroispovest? Užički narod je po veroispovesti pravoslavni ateist. To znači, nismo tipični pravoslavci, kao Rusi, Srbi i ostali, mi smo pravoslavci koji ne veruju u boga. Tačnije, ne verujemo ni u šta, ali smo zadržali neke hrišćanske, pravoslavne obrede, uglavnom one koji spadaju u praznike, tj. kad se ne radi i kad se jede i pije, znači slave, Božić i Uskrs.

- Izvolite, pitajte. A vi srpski novinari, stalno postavljate provokativna pitanja. Mislite, po čemu se užički narod uopšte razlikuje od srpskog? Pored ovog do sad nabrojanog, a to je poreklo, tradicija, istorija, veroispovest, moramo da pomenemo i najupadljiviju stvar: jezik. Užičani govore užičkim jezikom, koji je najsličniji srpskom i crnogorskom, ali se od njih i značajno razlikuje. Dokaza za to ima bezbroj, a vrlo lako ćete se u ovo uveriti ako negde u Srbiji progovorite našim jezikom. Svi će uglavnom razumeti, ali će odmah upitati: Jesi li ti užičanin? Toliko je to specifičan jezik. Mi smo imali mnogo lingvističkih problema pa smo morali da sastavimo užičko – srpski rečnik

(uzima sa govornice neku debelu knjigu i pokazuje)

- Evo, možemo malo da prelistamo... (lista) da vidimo... na primer... reč mutan. U srpskom znači nejasno, maglovito, sumnjivo. A na užičkom mutno znači interesantno, zanimljivo, tajanstveno. Znači, potpuna suprotnost. Da vidimo dalje. Reč jok. U srpskom je nema, a u užičkom znači ne, neću, ne mogu. Ima tu mnogo reči, evo na primer užičkih reči kojih uopšte nema u srpskom. Stući – uraditi brzo, obeućen – prevaren, otaljati – jedva uraditi, rapalj – primitivac, džiber – pogrdan izraz za seljaka, usvinjiti se – preterati u konzumiranju alkohola, čopiti – uhvatiti, strmopizditi se – pasti, smorogati – uzeti brzo, picopevac – mali muškarac, pičkaranje – oštar i žučan dijalog, izjebati – prevariti, sranje – loš provod, furtutma – dinamično događanje, skarabudžen – napravljen na brzinu, palamuditi – pričati dosadno, piton – polni organ, zabasariti se – napiti se po ugledu na književnika S. Basaru. Vidite, ima 3000 reči! Tako vam je to, razumemo se ali je jezik različit. To Srbima ne bi trebalo da padne teško. Oni se, na primer, odlično razumeju sa Hrvatima, Crnogorcima, Bošnjacima, a postoje različiti jezici. Pristaće, hteli – ne hteli i na užički. Uostalom, svaki Srbin je po prirodi poliglota, govori toliko stranih jezika od rođenja, pa što ne bi pridružio još jedan!

- Izvolite, pitajte... Kako će NRU opstati ekonomski? To je vrlo važno pitanje. Naravno mi smo mislili na sve, naročito na proizvodnju, jer od toga zavisi opstanak naše nove države. Pošli smo od svima znane činjenice da je Srbija godinama gušila naš razvoj i eksploatisala naše privredne i kreativne potencijale. Poznata je ona parola: "Užice radi, Srbija se gradi". Pogledajte, molim vas, u šta je država Srbija za sve ove silne godine investirala u našem kraju. U fabriku oružja! I to u sred našeg glavnog grada Užica. To je u neku ruku sasvim očekivano, jer Srbe očigledno ništa drugo i ne interesuje i ništa ne privlači više od ratovanja, pucnjave i naravno oružja. Cela Srbija je jedna velika kasarna, a svi samo ili nose oružje, ili prave oružje. Ali to je sada njihova privatna stvar. Mi smo odlučili da prekinemo sa tom praksom i okrenemo se potrebama tržišta i savremenog sveta. A sada, i u budućnosti, najveća potreba celog sveta biće za hranom. I to, zdravom hranom. U tom smislu užički stručnjaci su razradili koncept zdrave hrane, kojim planiramo da nastupimo na svetskom tržištu. Radi se o užičkom specijalitetu "Komplet lepinja" ili poznatijem kao "Lepinja sa sve".

(uzima posebno zapakovanu lepinju, odmotava je i pokazuje)

- Evo, imate priliku da prisustvujete promociji našeg strateškog proizvoda "Lepinja sa sve". Ovo će biti svetski hit. U sastav ovog sjajnog proizvoda ulaze svi provereno zdravi sastojci: jaja od prirodno hranjenih kokoški, poznati užički kajmak, i ono što celom proizvodu daje poseban kvalitet, svinjski pretop. Za one koji ne znaju, pretop je tečnost koja se dobija pri pečenju prasadi, i predstavlja otopljenu svinjsku mast. Prosto rečeno, pretop predstavlja koncentrisani holesterol. E, to je taj novi zdravstveni hit! U celom svetu postoji predrasuda da je holesterol štetan, gomile doktora prestravljuju ljude holesterolom, niko više ne sme da pojede ništa masno. A naša istraživanja su krajnje jasna i nedvosmislena: holesterol je izuzetno zdrav, a u pojedinim prilikama, čak i lekovit. Najbolji dokaz za ove tvrdnje je višegodišnji eksperiment u živo, tj. na samim užičanima. Generacije i generacije su jele "Lepinju sa sve" i rezultat je fenomenalan. Užičani dugo žive, vrlo su zdravi, manje oboljevaju od raznih bolesti, dobre su kondicije, pa zašto i da ne pomenemo i to da u poznim godinama zadržavaju potenciju. Dakle velika zdravstvena predrasuda o štetnosti holesterola biće eliminisana. Naše su ambicije da sa tržišta eliminišemo bezrazložno popularni Mek Donald hamburger, koji upravo predstavlja tu štetnu hranu, jer izuzetno goji, a nema nikakav ukus. Dakle, nova marketinška parola glasi: "Holesterol u svaki dom" i "Lepinja za sve lepinja sa sve". Kao što vidite razrađen je ceo koncept. U tom smislu, svi privredni potencijali, sve te silne valjaonice, topionice, oružarnice i ostale srpske promašene investicije biće usmerene u proces proizvodnje "Lepinje sa sve", tačnije svi će topiti pretop. Od ostalih proizvodnih kapaciteta od kojih nema koristi napraviće se lepinjare za pravljenje lepinja, a seljaci iz užičkog kraja biće obavezni da svi prave kajmak. Višak radne snage koji će se sigurno pojaviti biće poslat kućama, ali uz obavezu da gaje kokoške, da ih hrane zdravom hranom i da skupljaju jaja. Time će biti postignuta potpuna zaposlenost i iskorišćeni svi privredni potencijali. Kao što vidite, imamo rešen problem ekonomije.

- Šta ste pitali? Hoće li to biti dovoljno? Mi se nadamo da hoće, ali, naravno, imamo i pomoćnu granu na kojoj će insistirati NRU. To je turizam. I to, posebna vrsta turizma, politički turizam. To je takođe naša originalna ideja. Izgleda praktično ovako: napravićemo u našem kraju muzeje za sve etape naše novije istorije. Tu će biti muzej Građanskog rata '41-'45, pa muzej Rezolucije Informbiroa, zatim muzej Samoupravljanja, muzej Nesvrstanih, muzej Šovinizma, muzej Separatizma, muzej Građanskog rata '91. i mnogi drugi. Posebnost svih muzeja biće živi eksponati, to je ono glavno. Naime, radi se na tome da se za svaki muzej angažuju živi akteri tog vremena, ili bar autentični svedoci. Tu će biti zaposleni mnogi bivši i sadašnji političari, s tim što će bivši biti zaposleni za stalno, a sadašnji će raditi honorarno. U pregovorima smo sa Stipom Mesićem, Azemom Vlasijem, Janezom Drnovšekom, Vasilom Tupurkovskim, Milom Đukanovićem i drugim akterima političkog života. Posebna atrakcija za političke turiste biće velelepni mauzolej druga Tita. Tu će se na jedan vrlo atraktivan i poučan način prikazati životni put druga Tita i celokupni period njegove vladavine. Turisti će imati prilike da čuju kako je polupismeni seljačić iz Zagorja krenuo u svet, pročitao nekoliko komunističkih brošura i ceo svoj život posvetio iskorišćavanju beskrajne ljudske gluposti i naivnosti. Svoju veštinu manipulisanja primenio je i na svetski nivo, i uspešno je vukao za nos mnogobrojne svetske diplomate, i uzimao im pare za svoje potrebe. I pored očigledne prevare, svi državnici sveta su ga primali sa najvećim počastima, kao hipnotisani, a sume novca koje su mu davali bile su takve da se ubrajao u pet najbogatijih ljudi sveta. U novijoj istoriji nije zabeležen slučaj tako uspešnog i poznatog državnika. Njegovo ime je bilo poznato na svim kontinentima, čak i u najzabitijim delovima sveta, Africi, Aziji, među svim nacijama, među svim rasama. Drug Tito je, gospodo, svetsko čudo. Zato smatram da će Mauzolej druga Tita u NRU predstavljati svetsku atrakciju i turističku poslasticu za posetioce iz celog sveta. Mi smo preduzeli jednu vrlo važnu akciju: podneli smo zahtev Republici Srbiji da se Titov grob iz Kuće cveća na Dedinju, koji je, uzgred budi rečeno, izložen najprimitivnijim skrnavljenjima od kojekakvih zaluđenih nacionalista, prenese u NRU i smesti u novoizgrađeni Mauzolej. Ozbiljno se razmatra i ideja da se drug Tito kanonizuje, odnosno, prosto rečeno, da se proglasi svecem. Da postane sveti drug Tito. Taj postupak je u toku, posebno što Užička pravoslavna crkva ne pripada ni jednoj konfesiji, pa može da radi šta hoće. Nije isključeno ni da će odmah kad se mošti druga Tita prenesu u Mauzolej krenuti reka hodočasnika da se pokloni senima najvećeg državnika. Među hodočasnicima biće sigurno mnogo bivših titoista, kojih je puno na prostorima bivše Jugoslavije, naročito ima da nagrnu Srbi, a zatim očekujemo i tzv. političke hodočasnike iz celog sveta. Tu će biti mnogo sadašnjih i budućih državnika iz celog sveta koji će želeti da dodirnu grob, ne bi li ta fantastična državnička veština druga Tita makar malo prešla na njih. Možda montiramo tu i neku česmu, čija će voda imati čarobna državnička svojstva, pa da naplaćujemo umivanje. Ima mnogo ideja, najvažnije je trenutno da dobijemo mošti. Mi ne insistiramo, ali ako dođe do formiranja i neke verske sekte titoista, ili čak nove religije nećemo to sprečavati. Uostalom, ono što je uradio drug Tito, teško da je mogao uraditi običan čovek, ali svako ima pravo na svoje mišljenje.

- Izvolite, još pitanja? Novčana jedinica? Što se tiče novca i uopšte monetarnog sistema, mi smo u potpunosti odbili predlog države Srbije da se u NRU koristi dinar. Molim vas, koja bi ozbiljna država pristala da joj nacionalna valuta bude dinar? Opšte je poznata stvar da vlast u Srbiji štampa dinare kad god im padne na pamet, da je tamo inflacija svakodnevna pojava, da se najviši srpski funkcioneri bogate na osnovu manipulacije sa monetarnim sistemom. Oni neka pljačkaju svoj narod i to je njihova stvar, a mi ćemo naš zaštititi. Naša valuta, zvanična valuta NRU biće ČVARAK. Čvarak je već štampan u apoenima od 1, 5 i 10, na kvalitetnom papiru, ali ne sa vodenim, nego sa mnogo postojanijim, masnim žigom. Na novčanici od jednog čvarka sa prednje strane nalazi se lik prvog predsednika druga Tita (pokazuje novčanicu), a sa poleđine naslikan je Mauzolej druga Tita, onako kako će izgledati kad bude završen. Na novčanici od pet čvaraka nalazi se s prednje strane lik najpoznatijeg užičkog pisca i nobelovca Ive Andrića, a na poleđini je prikazan metalni železnički most na Đetinji, po kome je napisao svoju najpoznatiju knjigu "Na Drini ćuprija". Na novčanici od deset čvaraka prikazan je lik najpoznatijeg užičkog naučnika Nikole Tesle, a na poleđini se nalazi snimak užičke elektrane na Đetinji, koja je prva u Srbiji, a druga u svetu, posle one na Nijagari, počela da proizvodi struju.

(prekida i obraća se novinaru)

- Molim? Šta kažete? Tesla i Andrić nisu Užičani!? Molim vas, kakve su to sad insinuacije. I deca u NRU znaju da je Tesla poreklom iz našeg kraja, da je često dolazio kod nas na pecanje, da je lično popravljao kvarove po kućama, jer tada nije bilo električara, da je projektovao i napravio prvu elektranu baš na Đetinji, i da je u svom testamentu užičkom narodu zaveštao svoje tajne pronalaske, među kojima i čuveno Tajno oružje, koje ima svojstvo da pretvara velike u male narode. Što se tiče tajnog Teslinog oružja za njega je znao lično drug Tito i u toku svoje vladavine nekoliko puta iz njega pucao. Pod dejstvom oružja, od srpskog naroda nastali su Crnogorci, Muslimani, Bošnjaci, Makedonci, Katolici i još neki. Moram i to reći, zahvaljujući Tajnom Teslinom oružju ipak nije došlo do agresije države Srbije na novoosnovanu NRU, jer se Srbi opravdano boje. A za Andrića se zna pouzdano da je rođen u Užicu za vreme putovanja njegove gospođe majke iz Bosne u Beograd. Kasnije je često dolazio u rodni grad, voleo dugo da sedi zamišljen na obali reke Đetinje, zagledan u gvozdeni železnički most, pa je baš tu i napisao "Na Drini ćupriju". Iako je u svom delu koristio veštinu personifikacije i hiperbole, te je većina verovala da je Andrić ustvari opisao most u Višegradu. Sami Višegrađani su vrlo dobro znali da se to ne radi o njihovom mostu i iskoristili su prvu priliku koja im se ukazala da sruše spomenik Ivi Andriću u Višegradu. Naravno, užički vajari su pri kraju Andrićevog spomenika koji će uskoro biti svečano postavljen pored gvozdenog železničkog mosta na užičkoj Plaži. O tome ćete svi vi biti naknadno obavešteni i svečano pozvani.

(obraća se novinaru)

- Recite? Da se vratimo na novčanu jedinicu? Nema problema. Recite šta vas zanima? Kolika je vrednost čvarka? Po formiranoj kursnoj listi 1 čvarak se menja za 100 evra. Dinari se naravno ne primaju. Nekome će se ovakav kurs učiniti nerealnim, ali takvu stabilnost naša nacionalna valuta ima da zahvali dobroj materijalnoj podlozi. Za razliku od uobičajene podloge u obliku zlata, naša podloga je mnogo vrednija – svinje. Mi imamo ogromnu količinu svinja u rezervi. Trenutno je u svetu najveća potražnja za hranom, i o tome sam već govorio. Ako se malo prisetimo istorije, srpski knez Miloš je zahvaljujući uzgoju i izvozu svinja imao konvertibilni dinar, i to još u ono vreme. U ovo još kriznije i gladnije vreme, ko proizvodi hranu, može da ima sve. Zato je naš čvarak dobro potkovan, ako se za svinje to može reći.

- Izvolite, šta vas interesuje? Ustav? Prva tačka novog Ustava glasi: NRU je država svih građana. Znači, svi građani su potpuno ravnopravni. Na ovom ispitu su pale mnoge ovdašnje novoformirane države. Mi u NRU smo svesni da samo poštovanjem svih naroda dobijamo poštovanje svog. Tako smo u naš Ustav uneli tačku o zaštiti svih manjina u NRU, znači to se odnosi prvenstveno na Srbe, Crnogorce i Čačane. Svima se garantuje poštovanje nacionalnih prava, a postoji i mogućnost školovanja na maternjem jeziku. Koliko sam obavešten u formiranju je osnovna čačanska škola, a i ostale će, ako se ukaže potreba. Znači, mogu govoriti svojim jezikom, negovati svoju kulturu, slaviti svoje praznike i poštovati svoje religije. Svi stanovnici NRU moraju se osećati ravnopravni i poželjno je da NRU doživljavaju kao svoju domovinu, što ona svakao i jeste.

- Ima li još pitanja? Odnosi sa drugim zemljama i zemljama bivše Jugoslavije? Mislim da sam o tome govorio. Užički narod je krajnje miroljubiv narod i nema nikakvih pretenzija prema bilo kome. Ne vidim da NRU kao država bilo koga ugrožava, i bilo kome nešto preti. Glavne nepoznanice postoje u odnosu sa Srbijom. Srbija je velika, jaka država, naš drag sused, a u budućnosti poslovni partner, pa možda i nešto više. Ali ako Srbija pretenduje na NRU bilo teritorijano, bilo vojno, mi smo krajnje ozbiljni da se branimo i odbranimo. Naša prava se moraju poštovati i samo kao ravnopravni partneri mi možemo raspravljati o spornim pitanjima, ako ih ima, naravno. Po našem mišljenju nema ničeg spornog. Zatim, tu je naš sused Crna Gora. Mislim da su oni nama najbliži po osećanju nacionalnog bića i poštovanju državnosti. Sa Crnom Gorom nemamo apsolutno nikakvih nesuglasica, tako da naše odnose mogu da ocenim sa najvišom ocenom. Crnogorci su uspeli da potpuno razumeju problem užičkog naroda, jer su i sami mali narod i takođe su trpeli užasne posledice srpske politike. Toliko smo bliski da već otvaramo konzularno predstavništvo NRU na Cetinju, a otvaranje ambasade je pitanje dana. Što se tiče našeg suseda Republike Srpske, i sa njima smo u zadovoljavajućim odnosima. Oni imaju razumevanja za ugroženost manjine od strane šovinistički nastrojene većine, pa samim tim imaju razumevanja za nas. Za sada NRU su priznale sledeće države: Andora, Luksemburg, San Marino i Crna Gora. Ostale zemlje uglavnom potpuno podržavaju NRU. Imamo garancije da će Amerikanci i Rusi podržati NRU, naravno pod uslovom da se odvojimo od Srbije mirnim putem. To sigurno neće biti problem, što se nas tiče. Ali sa Srbima se nikad ne zna!

- Samo izvolite, pitajte. Da li planiramo pristupanje NATO paktu? Znate šta, te kalkulacije postoje, kruži jedna priča da je NRU formirana na zahtev i pod patronatom zapadnih sila, a sve sa ciljem slabljenja i destabilizacije Srbije. Po toj priči mi samo čekamo da se otcepimo, pa da pohrlimo u neki od vojnih saveza, tačnije NATO pakt. Takav vojni angažman za nas nema nikakve svrhe, suviše je ponižavajući za svaki slobodarski narod, jer se tim činom, faktički, postaje jedan običan bataljon NATO-a. Nama to ne treba. Naravno, nismo mi politički slepi, kao naši susedi Srbi, da pljujemo po celom svetu, da se sa svima svađamo, da nam niko ne valja i da svoju katastrofalnu politiku pravdamo nekom velikom svetskom zaverom. Mi smo politički zreo narod, poznata je užička poslovica: Koga je moliti, nije ga ljutiti. Mi smo svesni da smo mali, slabi, nejaki i da se moramo povinovati jakim i moćnim. Znači, uskladiti interese. Interes velikih sila je da na ovom prostoru imaju sigurnog i razumnog saradnika, to mi svakako jesmo. Uskoro će zapadni kapital naći interes u NRU s obzirom na toliko sjajnih programa koje imamo i koje sam delimično prezentirao. NRU će biri nezaobilazna odrednica svakog političkog turiste i hodočasnika, a naša "Lepinja sa sve" nezamenjiva hrana u celom svetu. Znači, veliki nemaju razloga da diraju nas male, a nadamo se i da će malo da nam pomognu na početku. Tu mi vidimo neku vrstu saradnje, prvenstveno ekonomske. A što se tiče vojne pomoći, nama niko ne treba. Naše Tajno Teslino oružje je dovoljan garant da niko neće smeti da nas dira. Jedina unija o kojoj smo mi mislili je unija zemalja postradalih od komunizma i neokomunizma. Po našoj ideji, tu uniju bi činile zemlje ističnog bloka, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i, naravno, zemlje Balkana. Unija je zamišljena kao neka vrsta okruglog stola, neka vrsta grupne psihoterapije, gde bi svaki učesnik dao nekoliko svojih reperezentativnih predstavnika, koji bi u njihovo ime kukali nad nesrećnom sudbinom. U toj arnosferi potpunog razumevanja svi bi se siti isplakali i kroz tu kolektivnu katarzu došlo bi do delimičnog smanjenja ogromne frustracije koju svaki postkomunistički narod ima. Znači, naša ideja je neka vrsta terapijske psihijatrijske unije. Normalno, ta ideja se još razrađuje. Postoji i varijanta da se za predsednika te unije svake godine bira po jedan vrhunski svetski psihijatar, koji bi vodio te seanse, pošto je tu ipak potrebno stručno lice, zatim postoji ideja da, ako se ustanovi da je neki narod teže nervno oboleo, da se stavi u karantin, i da se avionima zaprašuje lekovima za živce. Za to već imamo nekoliko kandidata u našem najbližem okruženju. Ali sve su to ideje, sve su to projekti, ima vremena. Najvažnije je da niko ne treba da se nas boji. Mi smo miroljubiv narod, koji samo želi svoja prava.

- Izvolite, pitajte. Da li ćemo uvoditi svoje pasoše? Pa, naravno! Ne mislite valjda da ćemo se glupirati sa ozloglašenim srpskim pasošem! Ako dopustite, ja ću vam ga sad i pokazati.

(pokazuje pasoš koji je neke jarke boje sa upadljivim grbom)

- Evo, možete svi da viditenovi pasoš NRU. On je predviđen za prelazak međunarodnih granica i već je važeći dokument u zemljama koje su nas priznale. Za ostale očekujemo da neće biti nikakvih problema kasnije. Što se tiče ulaska u NRU, morali smo da uvedemo izvesna pravila. Zemlje EU, Amerika, Kanada i drugi predstavnici zapadne civilizacije moći će da ulaze sa osnovnim ličnim dokumentima, ličnom kartom, vozačkom dozvolom ili zdravstvenom knjižicom. Zemlje bivšeg istočnog bloka moraće da vade vize s obzirom na to da očekujemo opasnost od velikog priliva radne snage u potrazi za bogatijim životom. Treća kategorija su zemlje bivše Jugoslavije. Za njih će pored viza biti obavezna potvrda od suda u Hagu da nisu na poternici za ratne i druge zločine, i pored toga lekarsko uverenje. Možda će se nekom učiniti da su ti uslovi malo strogi, ali ništa ne smemo da prepuštamo slučaju. To je najmanje što možemo učiniti za svoju zaštitu.

- Molim? Recite? Šta ako naši susedi odgovore istom merom? Znate šta, svako ima pravo da kreira svoju spoljnu politiku kako mu odgovara, i da štiti svoj interes. Ako naši susedi misle da su građani NRU na bilo koji način opasni po njih, neka preduzmu sve potrebne mere. Mi smo naše mere preduzeli iz vrlo poznatih razloga. Naime, naša okolina vrvi od ratnih zločinaca, kriminalaca različitog kalibra i manifestnih duševnih bolesnika. Znamo mi da naši susedi nisu svi takvi, verujemo da ima divnih, poštenih i pametnih ljudi, ali oni očigledno ne mogu da dođu do izražaja. Kad i ako ikad oni budu vodili politiku u našem okruženju, mi ćemo lako ove drastične mere prilagoditi, pa ako treba i ukinuti. Ali, za sad, neka njih, pa nek se ljuti ko god hoće. Uzgred, ako bi nekom palo na pamet da nas nešto blokira, ili da nam nametne neke sankcije, unapred vas obaveštavam da to ne može dati nikakve rezultate, jer mi imamo sve što nam treba. Uostalom, naše komšije Srbi najbolje znaju da se blokadom ne može ništa postići. Dakle, nek svako štiti svoju zemlju kako najbolje zna. Mi štitimo našu.

- Ako nema više pitanja, mogli bismo polako da završavamo ovu prijatnu konferenciju. Uostalom, biće još konferencija, biće još susreta, NRU je tek osnovana. Još jedna mala informacija za kraj. U NRU je proglašena opšta mobilizacija, svi vojni obveznici su na svojim mestima, uveden je policijski čas od 19 do 5 časova ujutru, a Tajno Teslino oružje je postavljeno i spremno za dejstvo. To ja onako, čisto informativno. A sad da zamolim sve prisutne novinare da pređu u foaje na koktel, gde će se izvršiti i degustacija našeg strateškog proizvoda "Lepinja sa sve".

- Hvala na pažnji!

(Era tada silazi sa scene u publiku. Pored bine ga sačekuju vojnici sa ulaza i kao telesna garda izlaze sa njim i publikom u foaje. U foajeu je tokom predstave postavljena fotelja iznad koje piše PREDSEDNIK, i u koju će Era sesti. S obe strane oko izlaza postavljeni su stolovi, i devojke i mladići u opisanim uniformama dele lepinje i grbove. Sve vreme Era se u foajeu ponaša kao predsednik, predstava se ne prekida dok ima gledalaca)

KRAJ