Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


9 - PILE OD DINOSAURUSA

– Prerušeno jaje – Džem za čišćenje obuće – Ženocid u podrumu – Koristi od Hitne Pomoći

Izgubila nam se negde dizalica od trideset tona, ali meni su rekli da je to stvar delikatna pa je bolje da im ja ne pomažem. I tako je Komisija za dizalicu pretraživala sve papire, i sve prostorije, i nalazili su sve osim dizalice. Na primer kilogram istrulelog bifteka u jedinoj kasi u zgradi koja se dobro zatvarala, ali ta se zatvarala suviše dobro, pa je tek dve godine posle izuzetno uspešnog zaključavanja uspeo da im je nekako otvori Referent za ONO. A mene su, da im ne smetam u tim nadljudskim naporima, poslali u Prirodu, tj. na Teren, po posebnom radnom zadatku.

I ništa, odem ja u Prirodu, što sam odavno i želeo, pa tamo odmah vršio određena posmatranja u cilju da proniknem, jer mene samo Nauka zanima, uz, naravno, bespoštedan rad u R.O.

I tako sam samostalno našao dinosaurusovo jaje!

* * *

Da, u Prirodi sam našao dinosaurusovo jaje, i ne samo što sam ga našao u vidu jajeta, nego je to bilo prvo na svetu dinosaurusovo jaje iz koga se, samo koji trenutak posle nalaženja, izleglo pile! I to pred svedocima, tj. nismo bili sami ja i jaje, i još ona nametljiva kokoš koju sam jedva oterao, toliko se uporno vrzmala naokolo.

Ali sam dinosaurus mi je za dlaku izmakao! Mislim, on je morao biti prisutan dok je nosio svoje voljeno jaje. Dakle, da sam samo nešto ranije došao na mesto dotičnog nošenja, mogao sam i dinosaura tu da zateknem i uhvatim, pa da ga posle imamo! A zamislite kakva je to čudna mutacija, i uopšte! Dinosaurus danas živ, sneo jaje iz koga se, odmah posle nošenja, veštom mutacijom, izleglo pile umesto nekog sledećeg dinosaurusa, i to pile toliko autentično da se prevarila čak i sama ona kokoš kojoj je to jaje podmetnuo među ostala u gnezdu! Mislila da je i to njeno; sigurno je zato onoliko intervenisala. Sa tri plastične noše sam morao da je gađam dok nije ustuknula pred snagom mojih argumenata, što svakako svedoči o snazi materinske ljubavi u toj pasmini kokoši. Ali, šta mi vrede svi ti napori, kad moji prisutni svedoci ostaju slepi za činjenice, iako su sve videli! Samo mrmljaju nešto kao: "Obično jaje" i još: "To je obično pile, F. Gromki"! Ko bi to očekivao od tih ljudi? Možda bi, poput mog pokojnog dede, bili u stanju da mi ne veruju čak ni da je naš sistem nešto najljudskije što je čovek ikad stvorio, iako moji dokazi za to nisu ništa manje uverljivi od dokaza o jajetu, ali u to neću da verujem. Na kraju krajeva nije reč o bilo kome nego je tu bio lično Poslovođa Stoličare, pa onda dva ugledna Preuzimača Oblovine, a bio je tu čak i sam iskusni Rukovodilac RJ Finalne prerade (!)

Kod njih sam na Terenu bio zvaničnim poslom, sa posebno poverljivim zadatkom. Naime, nosio sam im ajvar, semprezle, i nitne, koja je kombinacija već sama po sebi govorila o izvanrednoj zamršenosti posla kojim su se bavili. Uz već pomenute bio je tu i jedan Pesnik iz Neposredne proizvodnje, koji je, za naš list "Naš list", tražio rimu za reč "noša", posmatrajući, u svrhu inspiracije donetu, gomilu noćnih sudova. Tražio je još i neki posebno ukusan način da se u stihovima progovori o tvrdoj i mekoj stolici, a dokaz da noše još kako imaju veze sa stolicom bio je već pretvoren u temi primerene stihove, što bi moralo najzad prekinuti kuloarske priče da se naša Stoličara bavi besmislicama.

No, ukratko, svi oni su se nalazili tu, u neposrednoj blizini kokošinjca, gde sam ja i našao dinosaurusovo jaje, i nisu shvatili šta vide! Kažem im opet - lukav i vešt dinosaurus; tako je i preživeo. Primenjuje objedinjenu mimikriju, pa jaja nosi tamo gde i kokoši! Zna on kako se ne skreće pažnja na sebe, što je osnovni uslov da se preživi... Ali oni ništa, iako su bili u samom srcu događaja, jer su se baš na tom mestu vrlo samopregorno posvećivali radnim zadacima, konkretno u tom času Toplom Obroku, koji su hteli bez odlaganja da izvrše, jer oni i tu radnu obavezu vide kao svetinju, pa posle da prionu, još energičnije, na druge radne zadatke. U tom cilju su i tražili telefonom potrepštine koje sam doneo, a uz sam topli obrok držali su plenarnu sednicu o džemu od višanja koji je, uz plastične noše, glavni proizvod naše Stoličare.

* * *

Zbilja, kad čovek samo pomisli kakve smo titanske probleme imali na našem razvojnom putu… U redu, posle se ispostavilo da on nije vodio nikud naročito, ali u to vreme smo ga se držali bez ikakvog skretanja, i to potpuno spontano, jer spontanost je kod nas bila neverovatno razvijena, u čemu nam je od velike pomoći bila maksima "Nemoj koji da bi nekud skrenuo". A problem džema od višanja svodio se na to što je umesto njega omaškom proizveden pekmez od šljiva sa ukusom šargarepe, samo što je u njemu, odnekud, bilo još više bibera nego obično, pa su - kako su mi naši stručnjaci objasnili - zbog toga i tražili one semprezle i nitne.

Naravno, ja uvek svuda i na svakom mestu, pa sam i tu pritekao u pomoć. F. Gromki-Tmurni je univerzalni interkonektor, usled što zalazim u sve pore života naše R.O. pa sam zato, u cilju rešavanja te mučne situacije, i mogao da savetujem da se primeni jedno prethodno iskustvo.

To prethodno iskustvo smo stekli kad smo jednom zamalo bacili sedam stotina tona tegli sa etiketom DŽEM, a unutra je nekako dospela pasta za obuću, što niko nikad nije uspeo da objasni. Ukratko, to je bio škart, i već se rešavalo kuda to uopšte da bacimo a da se ne zagadi Okolina, i kako da pravdamo taj Gubitak u Supstanci. Srećom, Organ je baš tada doputovao sa službenog puta, i postupio je na samo njemu svojstven način! Da, njegov izuzetno incizivan metod za nalaženje rešenja ubrzo je do rešenja i doveo, tj. avionom smo doveli jednog čuvenog japanskog stručnjaka za organizaciju. Taj je pogledao naših sedam stotina tona škarta koje su se bojažljivo skupile u skladištu, razmišljao petnaest sekundi, i rekao, primenom simultanog prevodioca: "To ne škart! Vi prvo skinuti etiketa od DŽEM! Vi onda staviti etiketa od PASTA ZA OBUĆU na svaka tegla! Onda to ne škart!" I potom se vratio u najbolji hotel, gde mu je unapred bio plaćen apartman za mesec dana - htelo se da čovek ima dovoljno vremena da reši naš problem - platio do pola popijenu čašu kisele vode, spakovao četkicu za zube, i odleteo kući. Na nevolju, time je stvorio dodatnu muku, tj. šta sa unapred plaćenim apartmanom? Srećom, tu nam je priskočio u pomoć naš Upravni Odbor, pa su, da ne ispadne da uludo rasipamo sredstva, mesec dana u tom apartmanu neprekidno zasedali, i tako su nas spasli.

* * *

Podsetio sam Izvršioce na taj slučaj, i rekao im da na pekmez od šljiva sa ukusom prebiberene šargarepe treba samo nalepiti nove etikete, na primer "PEKMEZ IZNENAĐENJA - ZA LJUDE POSEBNOG UKUSA". Time je stvar i sređena, a posle smo celu proizvodnju trampili za felerične traktore. Oni su kasnije otišli kao pomoć nekim Nesvrstanima koji su tada bili svrstani uz nas, pa su ih Nesvrstani koristili kao zaklone od sunca, to jest premeštali su se u krug oko traktora, prateći hlad, a živina ih je spontano primenjivala kao kokošinjce, bar sudeći po spomen-fotografijama koje su napravili članovi Upravnog Odbora, koji su tri meseca proveli tamo da vide kako stvari funkcionišu, pa doneli te dokaze da se za našu robu, uz nešto visprenosti, još kako može naći primena, a ne kao što tvrde neki opadači. No, ti kokošinjci me vraćaju na stvar... Ni takvi, dakle, ljudi, kao maločas pominjani eksperti iz neposredne proizvodnje, nisu smogli snage da poveruju u moje navode o dinosaurusovom jajetu, i pored zahvalnosti što sam im dao gotovo rešenje za pekmez! Mora biti da je onaj dinosaurus nekim parapsihološkim moćima na njih uticao, ne vidim kako bi se to drugačije moglo objasniti, jer njihova maštovitost je inače bezgranična. Samo takva mašta mogla je naći primenu za semprezle u kombinaciji sa nitnama, o čemu čak ni u Leonardovim beleškama nema, mislim u onim nađenim i odgonetnutim, mada me od tog čoveka ništa ne bi začudilo, jer veliki Leonardo je, bar u svojim najboljim trenucima, imao gotovo Organovu pronicljivost i oštrinu.

* * *

Krenuo sam u R.O. a usput sam o dinosaurusovom jajetu porazgovarao sa jednim Naučnikom na kiosku za viršle. Rekao sam mu da dinosaurus, svojim parapsihološkim moćima, nije uspeo da utiče na mene, ali su, nažalost, sve ostale svesti potpuno zatamnjene, te neću moći da dokažem moje navode. Podržao me je! On inače nije pronalazač kao ja, nego se bavi najfundamentalnijim mogućim istraživanjima, tj. isključivo čistom naukom, samo se ne zna kojom naukom; to još niko nije uspeo da mu otkrije, mada nije da se nije raspitivao. Krasan čovek. Poznat je po tome što je postavio temelje tzv. "Netačnoj Teoriji Obrnutih Vrednosti" (koja nije tačna, pa za njega niko ne zna).

Pošto sam od njega dobio podršku, vratio sam se u R.O. sa onim piletom od dinosaurusa, i tu saznao da su nad Onom za Maintenanciju određeni hteli da izvrše ženocid.

* * *

Ona je ustvari čistačica, i prvo je bila zadovoljna što je zovu Higijeničarka, a posle je, zahvaljujući onom previdu od sedamdeset soba viška, dobila kancelariju, i mnoštvo potčinjenih higijeničarki, i otada se oseća kao starija higijeničarka prve klase sa tri zvezdice, i zahteva da je oslovljavaju u skladu sa, za nas tipičnim, jednostavnim opisom njenog radnog mesta ("Obavljanje poslova i radnih zadataka u oblasti Higijenske zaštite i Maintenancije, u smislu održavanja Unutrašnjosti Objekta"). Uopšte, od časa kada je dobila kancelariju ponaša se kao čist otuđeni centar moći, i uporno me uklanja iz prostorija dok snimam stanje, tvrdeći da baš tu mora tog časa da se počisti i zaključa, a dovikuje za mnom još i druge misli dok se udaljavam, od kojih neke nesumnjivo prevazilaze njene kompetencije iz Opisa radnog mesta, a zalaze u pitanja savremene Psihologije, kao na primer da li sam ja normalan. I još se ona pita ko tu mene uopšte drži, i kako me ne otpuste, pa na moje mesto da dođe njen sestrić, kako je ona predviđala da se to uskladi, a onda se odjednom pojavio ja, koji nisam sestrić! I sve tako sa mnom, iako sam je bar sedam puta učtivo pitao gde je ponikla, i da nije ona možda Gorštak, čime sam mnoge uspevao da odobrovoljim, ali kod nje nisam naišao na pravilan odziv, nego uvek prema meni zauzima Stav, i to primenom kofe sa prljavom vodom koju stavlja na moj životni put, ali neka, i ne tiče me se ni što trguje devizama u Mokrom čvoru, to neću u Monografiju, premda sam načinio snimak (samo mi mutno izašla lica; to je bilo još u ono vreme kad sam tek počeo sam da razvijam slike).

* * *

I u vezi sa ajvarom stalno me ometala! Čoveka se često primenjuje za razne poslove u vidu Izvršioca na određeno vreme, kao što je pravljenje ajvara u Računovodstvu, gde zna i po život da bude opasno, kao ono kad je Šefu računovodstva, dok je kuvao pekmez od šipaka, odjednom palo na glavu deset računskih knjiga za godine 1958-1963. Srećom pekmez se već skoro bio ohladio kad je on potonuo u šerpu; taman se čovek spremio da ga stavlja u tegle, kad eto… Tako je Računovodstvo izašlo na glas kao ukleto mesto kad je reč o kuvanju, i tu je samo još F. Gromki-Tmurni smelo i odlučno radio na ajvaru, čim mu je rečeno da je to za Organa ajvar! A Ona za maintenanciju je sva ta pregnuća stalno ometala, i pajala iznad ajvara tavanicu (koja je baš tu ispupčena naniže) iako je F. Gromki-Tmurni u više navrata stavljao do znanja da se u Računovodstvu ne sme pajati dok se tu obavljaju najodgovorniji poslovi, i radni zadaci još, jer: koga će kriviti što je ajvar prašnjav?!

Sad, što se toga tiče, posebno je zanimljivo da se upravo taj i takav ajvar Organu toliko svideo da sam je posle uvek zvao da paja kad mu ga spremam. Kažem zvao sam je, ali sam za to morao da primenjujem poseban metod koji sam specijalno za nju smislio. Bilo je dovoljno da joj kažem: "Sad idem da spremam ajvar, a vama strogo zabranjujem da pajate iznad njega", i ona je spremno dolazila da paja. Da, bio sam siguran da ću u ajvaru imati pravu meru tavanične prašine, i još da niko neće da me ispituje s kojim pravom sam uzeo pajalicu, jer je samoupravni lik iz neposredne proizvodnje uvek odlučno dolazio da paja, i da mi time pokaže da niko ne može zauzdati volju i moć radničke klase, kao i da ličnim učešćem istakne ulogu radne žene u toj borbi...

Tako je, dakle, Organ, zahvaljujući njenom pajanju, uvek imao ajvar kakav voli, što je korisno, kad toliko voli Sastojak, kao što sam čitao da neka mala deca jedu malter… Mora da mu nedostaje kalcijum (a dotle ga žene prosto rasipaju, kao što sam čitao u Savetima Lekara). No, dobro pobeđuje zlo ma koliko se zlo tome opiralo: ona pajalicom usklađuje ajvar sa Organovim ukusom, a misli da radi nešto sasvim drugo, to jest da pakosti meni, iako, ustvari, postupa tačno po mojim instrukcijama (samo, razume se, treba biti F. Gromki-Tmurni da bi se Instrukcije za nju pravilno sročile).

Naravno taj ajvar ja nikad nisam jeo, i to ne zbog prašine nego što je moj odnos prema hrani čisto intelektualan, tj. dosadno mi je da gubim vreme na jelo. Ja jedem tek koliko da se održi život, a usput uvek čitam nešto, na primer neku Materiju. Međutim, ostali su vazdan nešto kuvali, pa tako i ja, da bih se uklopio u Društvo u celini, kao što je od mene zahtevao doktor A.

* * *

Iz obično dobro obaveštenih krugova oko kafe-kuvarice doprli su do mene glasi na osnovu kojih sam rekonstruisao Događaj koji se zbio dok sam ja bio na Terenu i vršio podvige sa dinosaurusovim jajetom i spasavanjem džema od šljiva. Dakle: Ona za maintenanciju se nekako našla zaključana u podrumu sa još dvojicom (drug N. i još jedan). Njihova buka privukla je Domara, koji je u privatnom životu njen muž, što nije imalo šta da traži na radnom mestu. (To bi sigurno bio Nepotizam da mu je ona nećak, a ovako možda i nije). Ocenivši fizičku građu Domarovu, u sprezi sa izrazom koji je zaživeo na njegovom Liku kad je ugledao svoju ženu s njima u podrumu, pomenuta dvojica su osetila snažnu želju da se užurbano udalje sa tog mesta. On je, naprotiv, s njima želeo da uspostavi što bliskiji odnos, pa je sigurno bar nekome izgledalo kao da ih juri, mada je meni odmah bilo jasno da on samo nije želeo da se otuđuje. No, ostali nisu bili kod doktora A., da im on objasni kako se prave diskonekcije, tj. kako se događaji rasklapaju, pa posle nemaš utisak da te neko proganja čak ni kada te stignu.

* * *

A i da ih jeste jurio, činio je to humano, tj. vijao ih je prema Apoteci, iako je mogao i na suprotnu stranu. No, kao savestan građanin, on suprotnu stranu uopšte ne priznaje, pa je, dakle, radio prema Apoteci, gde su ona dvojica mogla da pokupuju sve što im zatreba za posle razmene gledišta, a sve vreme je veoma glasno izražavao uverenje da su oni nad njegovom suprugom hteli u podrumu da izvrše ženocid!

Gonio ih je tako precizno da je jedan od njih (ne drug N. nego onaj drugi mračnjak) pao pod kola Hitne pomoći, što je isto primer izlaženja Čoveku u susret, gde su mogli odmah da ga pokupe i odnesu kud treba, a ne kao što bi bilo da su ga zgazila neka druga kola, pa vozač neće njime da prlja sedišta. U neku ruku to je bilo i bolje za njega nego da se diskusija vodila u samoj R.O, kao što je Domar isprva predviđao, zato što bi tu morala prvo da se obrazuje Komisija, da utvrdi ko treba da telefonira Hitnoj pomoći, i na teret kog fonda da idu ti troškovi, jer njih posle treba pravdati pred neumitnom Službom društvenog knjigovodstva.

Stigla ih dakle pravedna kazna što su me onda omaškom zaključali u podrum. Ali, time su bili za neko vreme onesposobljeni kao Izvršioci, i bio sam siguran da će i njihove radne zadatke da povere meni. Zna se na čija pleća to mora pasti, premda ne rade ništa.

* * *

Još poduže sam u predelu bubrega osećao izvesno psihičko uznemirenje zbog domara, jer sa takvim čovekom se ustvari ne može razgovarati, pa zato nisam ni hteo. Zar bi on mogao da razume da sam ja sve to podsvesno uradio, kao i oni meni onda? I svedoci bi mogli da potvrde da sam podsvesno da je to iko video, ali nije, što je dobro. I mene je, isto kao njih, amnezija pogodila čim sam ih zaključao, a šta može čovek pod amnezijom?! Uz sve to su me ubrzo potom poslali na Teren sa poverljivim teretom nitni i drugih potrepština, i eto… Hoću da kažem – pošto u ovim beleškama izlažem sve najiskrenije i bez ikakvog prikrivanja - ja jesam u životu očvrsnuo, i navikao sam da budem izvrgnut čak i podvrgavanju, ali zašto bih bio izvrgnut zbog nečeg što je moja Podsvest podsvesno uradila? I, uopšte, prezirem to detinjasto raspravljanje o nekakvim ličnim pitanjima, dok se u našoj gigantskoj R.O. obavljaju beskrajno razuđeni poslovi, koji pokrivaju celu našu zemlju i pola sveta, i vrede teške milijarde novčanih jedinica, a neki tako!

Ukratko, zahvaljujući izuzetnoj širini mojih pogleda, odlučio sam da se ne mešam, pa sam se diskretno povukao.

A što se tiče One za maintenanciju, nju se pitam kako trpe, i zašto je ne otpuste, jer ona je u rođačkim odnosima sa svojim mužem, što je sigurno i incest, barem ponekad, ali to nije moja stvar.

nazad