UMOM I DUHOM PROTIV BEDE I DOSADE

Dušan Puača
PROMETEJ JE POBEGAO
Viša elektrotehnička škola, Beograd - 2007

Dušan Puača je zapaženo ime među našim majstorima kratkih formi. Već tri decenije njegove reske i duhovite minijature o aktuelnim zbivanjima u raznolikom vidu kritički osvetljavaju našu neveselu društvenu zbilju. Jedno vreme je čak, kao prpošni junoša, satiričnim skalpelom secirao i temeljne pojmove naših egzistencijalnih tema i dilema, obuhvatajući svojim osobenim pojmovnikom i ideološke premise i tabue. Osećao je da bez ukazivanja na izvore i vinovnike problema duhovna igra ostaje samo laka razbibriga i igra duha bez odgovornosti u vremenu i prostoru. Po tom osećaju za aktuelne društvene probleme, za pero koje je i uzlet duha i politički angažman u neslobodnom i zaostalom društvu, Puača je punokrvni član Beogradskog aforističkog kruga.

Ogledajući se sa uspehom u raznim žanrovima kratkih formi, od satiričnih beleški i komentara, do kratkih priča, epigrama i aforizama, Puača se poslednjih godina prevashodno po- svetio kratkim pričama i aforizmima.

Knjiga "Prometej je pobegao" je treća zbirka aforizama ovog autora. Iako razuđen u dijapazonu svoje umetničke znatiželje i plodan kao pisac, oglašavajući se gotovo svakodnevno svojim britkim perom, Puača je vrlo škrt u knjigama. Svestan je da između aktuelne satire, ma koliko ona bila razložna i moralno motivisana, i bića knjige kao trajnog zaveštanja jedne slike vremena i kritičkog odnosa prema njemu, mora da postoji stroga razlika. Samo ona misao i uzlet duha koji nadilaze današnju aktuelnost i sežu u dalje i više prostore duhovnosti zavređuju i trajni medij i formu - knjigu. Otuda skroman niz knjiga nad golemim prostranstvima rečite duhovitosti kojom nas Puača zasipa svojim neprestano dežurnim perom.

U velikom jatu naših vrsnih aforističara, jatu sa preko dve stotine visprenih i ubojitih pera, Dušan Puača spada u vrhove, u prvih dvadesetak majstora te najkraće ali visoko zahtevne književne forme. To visoko mesto pripada mu što osim britke aktuelnosti i duhovitosti, odlikama koje krase naše impozantno i nikad i nigde na svetu viđeno jato satiričara, Puača raspolaže i visokim darom da svoju satiričnost iskaže na višeslojan i umetnički produbljen i razuđen način. Neki njegovi aforizmi dosežu antologijsku vrednost i sa razlogom su zastupljeni u zbornicima i antologijama.

Složenost i umetničku osobenost Puača doseže širinom i suptilnošću svog kritičkog odnosa i doživljaja teme - i kad ukazuje na konkretan događaj u tekućoj svakodnevici, naš pisac ga sagledava iz dubinske perspektive i u najširem duhovnom horizontu. Njegov iskaz nema iluziju da se rađa na nevinom prostoru zvanom tabula rasa, već da je samo dodatni sloj palimpsesta na pergamentu koji ispisuje čitavo čovečanstvo. Puača je svestan da naše opštenje i sa bližnjima i sa dalekima nije u celosti u mreži satkanoj samo od niti sinhronije - mreža naših vizija i stavova sadrži i dijahroniju, naš odnos prema svetu u svekolikom kolopletu istorije i civilizacije. Ma koliko izgledali novi i samo naši, ovdašnji i osobeni, i lokalni i svetski problemi današnjice oslanjaju se, i genezom i u našem doživljaju, na temelje koji nas povezuju sa svim prethodnim vremenima i prostorima na svim meridijanima.

Već sam naziv knjige ukazuje na višeslojnost iskaza Dušana Puače. Povezuje sadašnjost ne samo sa čitavom istorijskom vertikalom već i sa samim počecima ljudskog samosvesnog postojanja - sa mitskom slikom sveta. Taj opšti zajednički fon i fond naše arhi-percepcije, međutim, Puači je ovde samo polazna osnova - mitski junak Prometej, prauzor i simbol napretka, plemenitosti i spremnosti da se u ime dobra i večno ispašta, ovde beži sa poprišta! S obzirom na neprikosnoveni mitski oreol Prometejev, jasna je piščeva poruka - ne beži Prometej zato što je izgubio hrabrost, niti što više nije plemenit i spreman da pomaže ljudskom rodu, već što je razočaran kako se njegovo žrtvovanje prima, što je razočaran nezahvalnošću ljudskom. U mitu on ispašta do krajnjih granica, ali muke podnosi sa ponosom jer njegove darove - vatru, znanje, umeće stvaranja - čovek prima sa radošću. Ako se, međutim, sistem vrednosti do te mere uruši da se i vrhunsko dobro odbacuje, da se čak zlo stavlja na tron dobra a dobro nipodaštava i baca u smeće, šta drugo ostaje Prometeju?! Ovde se mit preobraća u antimit, crno postaje belo, a svetlost - tama!

Aforizam "Nemam više noćne more. Sada je to java." - snažna je ilustracija preokretanja sistema vrednosti i gubljenja i moralne i egzistencijale vertikale, glavnih oslonaca u životu. Istu temu Puača poentira aforizmom "Kad izda Vuk Branković, tu Obilići ne pomažu!" Zna Puača da ovde nije bitna faktička istorija već istorija kao opšta istina. Bitno je da i najveće junaštvo nema učinka ako nema opštu podršku, ako nije zajednički stav svih pripadnika neke životne i političke scene. A ni istorija nam nije uvek učiteljica života: "Dok smo mi stajali postojano kano klisurine, oni odoše." Zašto se ovde stavlja u pitanje jedno opredeljenje najvišeg moralnog bitisanja? Zato što je izgubilo vezu sa stvarnošću!

"Ušli smo u novi milenijum, a još kusamo kašu iz prošlog veka." - aforizam je koji rečito oslikava našu mentalnu i političku inerciju, našu vezanost za mit umesto da ga preobražavamo u više faze humanosti i smisla. Temu nesnalaženja reljefno ilustruje i sledeći aforizam: "I mi bismo prešli Rubikon, ali je kocka već bila bačena."

Naoko, Puača je veliki pesimista. Poetika i živahan stil njegovih aforizama, njihova unutarnja motorika, upućuje apel svima nama, njegovim čitaocima, da mnogo zavisi i od nas samih. Aforizam - "Maraton smo sveli na razumnu meru. Naše šanse za pobedu su znatno porasle." - spaja cinizam i optimizam; i dalje postavljamo pred sebe previsoke zahteve, ali se, mic po mic, približavamo i svojim stvarnim mogućnostima. Bar donekle i unekoliko.

Vitomir Teofilović

___________________
Izvornik: Recenzija za knjigu Prometej je pobegao, Dušan Puača,
Viša elektrotehnička škola, Beograd - 2007.