ČAROBNI ŠTAPIĆ

Ništa nije čuo, ništa nije primetio. Neko nepojmljivo čulo ga je ipak nagnalo da se okrene. Pred njim je stajala odvratna starica, smešno obučena, s nekakvim štapićem u ruci. Osećao je da će uskoro imati nepredviđeni posao - moraće da nađe nove telohranitelje jer će sadašnji naprasno umreti. Rekao je da ga niko ne uznemirava, a oni su pustili ovu rugobu, nenajavljenu, pravo u njegov kabinet. Na nju nije hteo da troši metke. Pogotovo što je izgledala ogavno. Neko nepojamno zlo izbijalo je iz nje. Videlo se da je spremna na najgore gadosti. To ga je oborilo s nogu. Obostrane simpatije začas su poletele vazduhom. Niko ko mu je toliko sličan odavno nije bio u njegovom prisustvu. Ponudio joj je piće. Nakon prijateljskog ćaskanja, ona je, u znak zahvalnosti, mahnula svojim štapićem. Okorelog kriminalca u trenutku je pretvorila u uglednog političara. Bio je oduševljen. Odavno je planirao da se bavi tim toliko sličnim poslom. A baš to veče Premijer je priređivao raskošan bal. Da li je to bila slučajnost ili je proviđenje umešalo svoje prste, nije hteo da razmišlja. Popravio je frizuru i seo u svoj džip.

U balsku salu je ušao nonšalantno, kao čovek koji je to mnogo puta već radio. Uzeo je čašu s jednog od brojnih poslužavnika koje su konobari bešumno nosili salom i započeo neobavezan razgovor s čovekom do sebe. Mada navikao na sva moguća iznenađenja, sada je bio zaprepašćen - većinu zvanica je poznavao. Bili su to najgori mafijaši ove zemlje. Po svireposti i bezobzirnosti gotovo mu ravni. Videlo se da su ovakvi balovi deo njihovog svakodnevnog života. Zanesen pričom nije primetio da se približila ponoć. Vreme kada čarolija prestaje. Kada je sat počeo da otkucava, zapanjeno je bacio čašu i potrčao niz stepenice. Na stepenicama je ostala njegova skupa cipela od najfinije kože. Nije se uzbuđivao. Takvih je imao na stotine. Pre nego što je stigao do dna stepenica, sat je otkucao ponoć. Čarolija je nestala. Istoga trenutka njegov zlatni Roleks pretvorio se u zlatni Roleks, skupo firmirano odelo u skupo firmirano odelo, a veliki i preskupi džip u veliki i preskupi džip. Prisutni mafijaši i političari, njegovi stari poznanici, začuđeno su se pogledali. Nisu razumeli zašto je odjednom tako odjurio. Oni nisu ni primetili da ga je zla vila pretvorila u političara.

Đorđe OTAŠEVIĆ