Živko Vujić

GENERALNI šTRAJK

- Vreme je za štrajk! - zaključili su rad- nici u pogonu "Montaža".
Radnici iz pogona "Montaža" otišli su kod radnika iz pogona "Reglaža".
- Štrajk!! - vikali su radnici iz pogona "Reglaža" zajedno sa radnicima iz pogo- na "Montaža".
Radnici iz pogona "Montaža" i radnici iz pogona "Reglaža" otišli su kod radnika iz pogona " Zavarivanje".
- Štrajk!! - sada se već orilo fabrikom, tako da su se i radnici ostalih pogona spremno pridružili.

Radnička delegacija otišla je kod Direk- tora.

- Obaveštavamo vas da je od danas počeo generalni štrajk! Niko neće raditi dok ne ispunite sve naše zahteve!

- Ova fabrika ne radi već dve godine - samo je rekao Direktor pre nego što je nastavio da pije kafu.

Slobodan Simić

Narod se osilio.
Hoće da menja one koje je izabrao.

Rastko Zakić

Imam školovan glas. 
Tačno znam kada treba da ćutim.

Milivoje Jozić

Nema razloga za brigu:
što nas ne ojača - ubiće nas!

Tomislav Trbojević

Čistačice prinose prazne kofe prozorima, stavljaju u njih sunđer, vade iz njih sun- đer, počinju da peru. U prazna korita do- maćice stavljaju veš, dugo ga trljaju, dugo ga trljaju, suv veš na konopce ka- če. Njihovi robotizovani pokreti, među- tim, pokazuju da još nisu iskreno raskrs- tile sa starim navikama. Vremenom će i one shvatiti, u to nema nikakve sumnje, da se može prati i bez vode. Mnogo bo- lje, naravno.

Nad prazne tanjire nagnuti - otac, maj- ka, jedno dete, drugo dete - kašike spuštaju, prazne kašike ustima prinose, mljackaju, mljackaju. Kašike ponovo spuštaju, prazne kašike ustima prinose, mljackaju, mljackaju. Ovo mljackanje, to se mora priznati, prilično je uverljivo, ali njihovi odsutni pogledi nama kazuju da stare navike, kada se jelo iz punih tanji- ra, još uvek prave zbrku po njihovim glavama. Ne želim da kažem da nas to preterano zabrinjava, i teže slučajeve uspešno smo lečili, ali je neophodno po- jačati nadzor. 

Blagajnica iz kutije praznu kovertu uzi- ma, ruku pomera levo, zadrži je tako trenutak, radnik platu uzme. Blagajnica iz kutije praznu kovertu uzima, ruku po- mera levo, zadrži je tako trenutak, rad- nik platu uzme. Ova grupa, moram da priznam, deluje veoma patriotski. Smeše se, neki čak i pevuše. Nismo ni očekivali da neko nešto progunđa ili, daleko bilo, prokomentariše - stare navike da se radi za novac, uostalom, odavno smo se oslobodili - ali njihov optimizam i razdra- ganost jasno pokazuju da je ovo vrlo svesna skupina. A kako i da ne budu ve- seli! Uskoro će nam se On obratiti.

Mi nikada nećemo pristati... mi nikada nećemo pristati... mi nikada nećemo pristati... niti ćemo ikada pro... ikada pro... ikada pro... dati ... dati ... dati ... dati ...

Veličanstveno! I našim najvećim protiv- nicima, ako takvi uopšte i postoje, sada su zapušena usta. Ovo je vrhunac naših stremljenja i najbolji dokaz da smo do- segli ono što je izgledalo nemoguće. Nije bilo lako shvatiti da se veš bolje pere ako je korito prazno, da je ručak ukusniji ako je tanjir prazan, da se najbolje radi za praznu kovertu. Sada smo svima po- kazali da je za vođenje zemlje potrebna i nova glava, oslobođena starih navika.

Đorđe Otašević