PREVENTIVA

1. U saobraćaju

Čovek koji želi da se obezbedi od ga- ženja na pešačkom prelazu treba, ne- koliko dana pre gaženja, da počne da izbegava mesto udesa. Tu leži srž pre- ventive. Ipak, ima ljudi toliko neukih da ni to ne shvataju.

2. U zdravstvu

Zdravstvo se bavi bolesnima, osim ka- da se radi o preventivi.

Preventivu svakako treba podržati, jer je mnogo lepše lečiti zdravog nego bolesnog bolesnika. Ideal je, u stvari, da svaki čovek postane zdrav bolesnik, ali taj ideal je teško dosegnuti. Zdravi izbegavaju duža lečenja, sa odvrat- nošću se odnose prema kliničkim ispiti- vanjima, a kada čuju da se samo pro- mrmlja nešto kao "lumbalno punktira- nje" ili "biopsija jetre" - zdravi nestanu. Zdravi, takođe, imaju negativan odnos prema dijagnostičkoj hirurgiji. Oni sma- traju da će se na obdukciji sve najtač- nije utvrditi, i da za obdukciju ima vre- mena, ne shvatajući koliko je važna blagovremena obdukcija. Uloga dijag- nostičke hirurgije u ranom otkrivanju kijavice zdrave naprosto ne zanima. Uz to zdravi neguju nepoverenje. Oni, čak i kada nisu operisani, očekuju zaborav- ljanje skupocenog hirurškog pribora u njihovim ličnostima, i drugo rasipanje. Ukratko, zdravi čekaju da bolest uzme maha - a to je jedna od najgorih oso- bina bolesti, to uzimanje maha - a po- tom trče lekarima noseći pripadnike ži- vinarstva i sitnog stočarstva, pismene preporuke, i drugi pribor koji oni sma- traju neophodnim.

Preventiva je mnogo lepša, ali nju ometa jedan unutrašnji paradoks. Može se uzeti za primer masovna preventiva protiv neke bolesti koja preti da se podmuklo zacari (to je još jedna osobi- na po kojoj se bolest može prepoznati: ona preti da se, podmuklo, zacari). Ako ta preventiva uspe, bolest se neće po- javiti, a sama preventiva izgledaće iz- lišna. Upravo stoprocentni uspeh pre- ventive izaziva nepoverenje kod laika u celishodnost čitave akcije. Uspeh pre- ventive, nažalost, izgleda kao neus- peh.

Dok se svet ne oslobodi takvog načina gledanja na preventivu, i dalje će se na masovne psihoze moći odgovoriti samo grupnim radom u Psihijatriji. Ljudi će i dalje umirati iz zdravstvenih razloga, umesto od neke bolesti, čak i u praznim krevetima biće po četiri bolesnika, a jedina šansa biće narodni lekovi. Sre- ćom, bar njihova efikasnost je poznata. Dovoljno je priviti odgovarajući lek na bolesno oko; ujutru čovek sam pogleda - ode oko kao rukom odneseno.


RASTOJANJE

Žalosno je što se rastojanje, po pravi- lu, nalazi između neke dve tačke koje nisu na istom mestu. Između takvih tačaka obično se nalaze čitavi kilomet- ri, koji bi se svakako mogli i drugačije upotrebiti. A čak i u retkim uslovima kada postoje određene pogodnosti - primera radi, kada je rastojanje tako malo da se golim okom može videti - upravo takvo rastojanje dovodi dotle da se lokacije između kojih se nalazi smatraju za isto mesto, te od toga ni- ko nema koristi, jer ko želi da prevali razdaljinu do istog mesta?


REINKARNACIJA

Neprijatna pojava, ali primenljiva u svrhe. Naime, opasnost od reinkarna- cije veoma je ozbiljan razlog protiv sa- moubistva; čoveku je, uglavnom, još prošlog puta bilo dosta svega.


ROBOVLASNIK

Čovek na ljudski pogon.

SAMOUBICA

Umesto da laganim zamenama stana ide sve bliže i bliže groblju, i tako postigne postupno privikavanje, samoubica nastoji da sve reši naprečac. Samoubistvo, me- đutim, ne pomaže. I u tom slučaju živi se doživotno. Umniji vrše samoubistvo pu- tem življenja, što je ponekad spor ali potpuno siguran metod. Brzopleti koriste život za samousavršavanje koje, preko neke tačke, više nije moguće. Oproštaj- no pismo takve osobe - svedeno na suš- tinu - glasi: "Pale su mi na um tako per- fektne reči da više nisam imao srca da čekam.

SEKS

2 Teorijski pristup

"Ceo život posvetio sam množenju kod sisara. Time se i danas bavim. Ti procesi reprodukcije, kada čovek uđe u njih, za- okupe ga zauvek."

Ovaj citat iz intervjua sa jednim uglednim naučnikom mnogi bi potpisali mirne duše kao vlastito mišljenje. U seksu, dakle, ima nečega, a već i samim održanjem on zaslužuje pažnju.

Činjenica je da o seksu čak ni od pre tričavih trista godina nema živih svedoka (što bi mogao biti dokaz da je seks šte- tan za učesnike) te se samo načelno može tvrditi da Čovečanstvo, u svom seksualnom životu, doista milenijumima uspeva da održi kakav-takav kontinuitet. Ipak, ima indicija da se ljudska bića seks- om bave prilično odavno, te nije besmis- lena radna hipoteza da oni to sprovode kontinuirano, kroz vekove, još i pre seks- ualne revolucije šezdesetih godina dva- desetog veka. Jedna od tih indicija je sa- mo Čovečanstvo. Moralisti ovo ne gube nikada iz vida, i izjavljuju: "Čovečanstvo - to je nešto nepristojno!" Sa tačke gle- dišta nekih drugih mislilaca čovečanstvo je dobrim delom rođeno iz nehata, te se pre može smatrati da postoji uzgred ne- go kao posledica jedne planirane i dos- ledno sprovedene akcije na planu daljeg širenja horizonta.

Još se ponegde lome koplja oko toga da li je čovečanstvo zrelo za seks, ili bi mu bilo mnogo bolje da to prepusti nekim stručnijim licima koja bi čitavoj toj pro- blematici prišla sa mnogo više pažnje i odgovornosti, a ne očiju zamagljenih strašću koja ometa pravi pogled na stva- ri.

Mnogi su, tokom vekova, bili protiv "sek- sa radi seksa" i zahtevali da se uz seks (ili umesto) obavljaju druge korisne ak- tivnosti, kao vez i kukičanje, plevljenje, zalamanje loze, borba protiv nepravdi (gde ima), komponovanje desetih simfo- nija (dokle to zaustavljanje na Devetoj?) rešavanje jednačina višeg stepena, ćurli- kanje u dvojnice, i drugo.

Svrha bavljenja seksom, ukratko, formuli- še se na razne načine. Od teze da svrhe uopšte nema, preko produženja vrste, do tvrdnje da je jedina prava stvar što češ- će i podrobnije stimulisanje multiorgazmi- čkih ciklusa, gde se učesnici naprosto satiru od rada, i premaraju se i prouča- vaju stručnu literaturu danonoćno, u cilju što preciznijeg upražnjavanja, i brišu jed- no drugome mučenički znoj sa čela u pa- ničnom strahu da bi, štedeći se, propus- tili da izvuku maksimum uživanja iz ove zanimljive materije.

Što se estetskih kriterijuma tiče, ukus se u raznim vremenima menja, ali čak i naj- dosledniji nekrofili zahtevaju izvesnu pre- krivenost saučesnika vlastitim mesom, verovatno stoga što je go kostur hladan i žulji, a to vređa njihov estetski nerv. Tapaciranost objekta (saučesnika) orga- nizmom poželjna je, dakle, uvek, bez ob- zira na to sa koje strane se nose grudi, koliki treba da budu kukovi, ramena, ma- ljavost (hirsutija) i drugo. Jedino je bitno da za seks osim vlastitog organizma nije loše imati još koji organizam sa kojim bi se on mogao upražnjavati.

Zoran Stanojević