KOHABITACIJA EVNUHA I JAJARA

Dragan Rajičić
TREĆA STRANA
Svetlost, Kragujevac - 2007

Knjiga-dnevnik, najnoviji projekat poznatog i priznatog satiričara i kolumniste kragujevačke SVETLOSTI, gospodina Dragana Rajičića, po ko zna koji put nameće budućem čitaocu pitanje koje je Njegoš istakao još u GORSKOM VIJENCU: "Što je čovjek, a mora bit' čovjek"? Na to pitanje Dragan Rajičić, pisac i čovek, daje decidirani odgovor na stranicama svog trogodišnjeg dnevnika "Treća strana", u kome na svakoj stranici potvrđuje da za njega ne postoji čuvena srpska dilema začeta u Andrićevoj "Priči o kmetu Simanu", koja, prosto rečeno, glasi: da li je danas u Srbiji preporučljivije prerano kukuriknuti iliti biti mućak? Dragan Rajičić očigledno ima i oko (dva komada) da vidi i dovoljno iskustva i pameti da razume, a istovremeno ima i jaja (dva komada) da "mućkovima" saopšti šta je "trulo u državi Danskoj", sve uz ozbiljnu opomenu da nigde ne postoji srećan kokošinjac u kome nije letelo perje i u kome se ne zna ko kvoca, a ko nosi jaja.

Ako verujemo u tezu da je prava satira pun pogodak u glavu bezvlašća, poroka i laži, onda je, "Treća strana" živa istina namenjena beživotnom narodu. Poput forenzičara, secirajući "bolesno telo" vlasti, režima, vođa, Rajičić ne nagađa i ne traži svedoke, on presuđuje odmah i na licu mesta. On svojim oštrim perom čisti od nemoralnog i nepravednog ponajpre svoje dvorište (nebesku avliju) uz konstataciju da sa svake stranice dnevnika gruva jednostavna i ubojita istina, sarkastično intonirana i detaljno konkretizovana, beskompromisna i kao mač oštra, tako da njenom sečivu niko ne može izmaći.

Sa izuzetno naglašenim i jako iritiranim damarom za opservaciju (bes)karaktera većine političkih čimbenika i socijalnih pojava, sa neizbežnom gorčinom između redova, ova knjiga se predstavlja kao izuzetna kritička svest i savest društva u kome je vlast zaštitila sebe porukom svome narodu: "Ne tražite dlaku u jajetu. Ostaćete bez jaja!" "Treća strana" je, ustvari, pravo lice onog što smo poslednjih par decenija nazivali svojom domovinom, užom i širom, golom i bosom, države koja je održavala veštačkim disanjem svoje supervoždove sve po metodu "ustav na ustav". Gospodin Rajičić veoma precizno dijagnosticira najraznovrsnije oblike socijalne i patriotske perverzije odnoseći se prema njima ironično i cinično, sa puno podsmeha i karikature svojstvenih autentičnom buntovniku sa razlogom.

Naravno, ozlojeđeni autor ima prekora i za svoj narod, koji se podelio na velike i male Srbe, jer očigledno je da normalnih više nema. Svoj stav o čuvenom srpskom "biračkom telu" Dragan Rajičić je dao još pre dvehiljadite godine u svojoj prvoj knjizi aforizama "Svoji na svome", a on se nije do danas ni za jotu promenio i glasi: NAROD UPRAVO PRUŽA SVOJ PATRIOTSKI MAKSIMUM: ĆUTI I TRPI!!!

P.S. Čitajući Rajičićev dnevnik u rukopisu, zaneo sam se planovima za budućnost... Jedva sam uspeo da odagnam pomisao na samoubistvo!

U Užicu – februara 2007.
Rade Jovanović

___________________
Izvornik: Recenzija za knjigu Treća strana, Dragan Rajičić,
Svetlost, Kragujevac - 2007.