Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


13 - ČOVEK ZA PSIHIČKO STANJE

– Kod doktora B. – Bludne radnje sa markama – Optužbe protiv mene

U ponedeljak, šesnaestog, hrlio sam na posao, razmišljajući o drugu N. Rikanje u liftu, ukoliko nije pokriveno odgovarajućom Uredbom, svakako je znak određenog poremećaja, baš kao i mučko lizanje maraka, te o tome treba sa doktorom B. Ali čim sam stigao u R.O. konstatovao sam da je drug N. već spasen, pošto je u liftu spontano proveo sve vreme od časa kad sam ga ja u petak napustio, dakle puna šezdeset tri sata, što je zaista redak primer postojanosti. Doduše, u njegovom slučaju, to herojsko delo bilo je još kako potpomognuto njegovom ličnom situacijom u liftu. Vidi se i na ovom primeru: kada su objektivne okolnosti pravilno regulisane, kao što je to kod nas uvek slučaj, iz svakog pojedinca mogu da izbiju doista neslućene pozitivne osobine, kao i uvek kad čovek ne može ništa drugo.

* * *

Obogaćen tim saznanjem uputio sam se kod doktora B. On se u našoj R.O. bavi Psihom, tj. tu je da bismo svi neprekidno bili u psihičkom stanju, i održava nam permanentnu mentalnost u uslovima rada, najvećma u vezi Međuodnosa, i drugog. Uopšte, on ispoljava ogromnu brigu za Čoveka. Gde god samo vidi nekoga, on odmah ispolji Brigu za njega, pa je tako i za mene, čim sam stigao. "Ah, vi ste to, F. Gromki", reći će mi on brižno. "Baš sam želeo da se sretnemo... Nešto vas već poduže nema da svratite?"

* * *

Hm (pomislim), želeo da se sretnemo… Mene se često htelo podvrgnuti raznom Tretmanu, ali ja ne dam. Međutim doktor B. reče da nije tretman, nego bi samo hteo nešto kao jednu rekapitulaciju mene. Krasan čovek, a ja baš volim kad je rekapitulacija moje ličnosti... Ma, kad bi se njemu samo dalo da se razmahne, svi bismo mi još odavno bili stacionirani, pa posle na kućnoj nezi. Ali eto, ne daju mu. A i ne stiže, jer kod nas radi samo pola radnog vremena, a posle ima još jednu R.O. u kojoj takođe mora mnogo oko psihe, i još mora na svom Institutu.

Stvarno se poduže nismo videli. Isprva sam često dolazio kod njega, gde sam se osećao nekako prisno. Čudesan čovek doista, samo mislim da je psihički labilan. Hajde što me i on kucka čekićem po kolenu, to je u redu na neki način, mada... da li je i to prirodno? Da jeste, i Organ bi nosio čekić, jer kod njega je sve najsavremenije, a ne nosi ga, nego on sve ručno... U redu, neka i bude čekić, ali šta bi drugo nego labilan bio neko ko me, usred radnog vremena, tera da ležim na nekakvom kauču, i da mu pričam o mom detinjstvu, i slično, i još pokazuje nezdravo interesovanje za moje seksualne odnose? Da li je to normalno ponašanje na radnom mestu?!

U redu, bar to sam još odavno kod njega suzbio. Koncizno sam mu objasnio da je porodica od mene uvek očekivala apsolutni maksimum; samo zahvaljujući tome sam, uostalom, i postao ovo što jesam! Zato nemam nikakve seksualne, nego samo Društvene Odnose negujem, da ne bih gubio vreme, što ni Antidiring nemam kad ponovo da proradim, a sad ću da gubim vreme na seks! Uostalom, kako sam mu jednom prilikom pojasnio - kako Društvo, tako odmah i ja, a naše Društvo je, još od vremena Ilegale i Drugova u boji, negovalo veoma negativan odnos prema seksu, većinom putem streljanja Učesnika, pa sam ja i to usvojio, kao i sve drugo što usvajam. Zato sam, tokom školovanja, činjenicu da čak i neki najviši zamislivi Rukovodioci nisu streljani iako imaju decu objašnjavao Kariokinezom. Bio sam čvrsto uveren da oni ne bi gubili vreme na takve besmislice, kad lepo mogu da prorađuju Materiju. Kasnije sam stekao nešto drugačiji utisak, ali na taj utisak nisam obraćao nikakvu pažnju, jer, što se mene tiče, postoji samo jedno, a to je: Asketizam, Asketizam, i samo Asketizam.

* * *

Mada bi to sigurno bilo opravdano, nije baš uobičajeno da jedna R.O. ima svog psihijatra. Psihologa da, recimo industrijskog, pošto u industriji čudo jedno koliko ima psihičkog, ali psihijatra? No, sam mi je doktor jednom objasnio da još odavno priprema naučni rad o promenama koje se dešavaju ličnostima u Samoupravnom sistemu, pa je tako stigao i do nas. A Organ (doktor B. ga je zvao intimno, po Imenu!) upravo tada primetio da nas je zadesilo onih sedamdeset kancelarija viška, pa dao doktoru jedan od kabineta, da ne zvrji prazan, pošto Organ i Priroda ne podnose prazninu. I platu mu dao, jer kako inače da opravda što mu je dao kabinet, a doktor B. onda ostao tu, da bi on opravdao to što prima platu... I tako, eto, godinama je već tu, srastao potpuno sa nama, a poslu se kraj ne vidi iako neprekidno istražuje. Veoma zanimljivo područje, prosto neverovatno, rekao mi je, a oči mu sve blistaju. Pravi zlatni rudnik za čoveka njegove struke, a i za našeg prijatelja doktora A. na njegovoj Klinici, ali za njega to tek posle, kad mu od nas stignu finalni produkti.

* * *

Kažem da sam došao povodom lizanja, što Izvršiocima pogled bludi preko maraka, i šta bi Organ rekao na to? I onda ispričam šire o tim bludnim radnjama sa taksenim markama, i običnim isto, što ni Markiz de Sad nije sanjao da i to može, a oni to sigurno čak i pred Telom za popis, iako nema smisla da pred njom. Pa bar da je neko drugi, nego lično šef za Opštenje, koji prema svima neguje krut odnos, a eto, sebi popušta... Uopšte, rekao sam, imam utisak da oko mene postoje ljudi, kako da kažem, možda i ne baš najstabilnijeg uma.

"Svašta se dešava, nije to samo ovde", prihvati doktor B. "U jednoj R.O., koju takođe izučavam, otkrio sam nešto što sam nazvao Hrčak Sindrom. Prosto, gomilaju ljudi šta god stignu. Toalet-papir vade i odnose čim ga higijeničarka stavi; flašice donose od kuće, pa presipaju u njih tečni sapun za ruke... Uopšte, pokupe sve što nije zakovano, a što je zakovano - ponesu od kuće klešta, pa otkivaju. Kod jednog su, kako stoji u njihovom Izveštaju o tome, otkrili aproksimativno 112,4 kilograma čačkalica, koje je tokom vremena pokupio iz Radničke menze, a kog će mu to đavola - to nije umeo da objasni. U toj mojoj drugoj Firmi postoji i neka čudna sklonost prednjim čerecima. Odnesu ih zamrznute u kancelariju, pa ih puste da se otapaju nad lavorom, i tiho, po ritmu kapanja, pevuše zavičajne pesme... Ali, nas sada zanima ova Kuća, u kojoj ima posebno zanimljivih izmena ličnosti, a naročito u vašem slučaju."
"U mom slučaju?" upitah ja sa iskrenim čuđenjem.
"Da", reče on, i nastavi kako ja to ne primećujem, ali sada, veli, u mom rečniku ima tušta i tma nekakvih seksualnih aluzija. Reče da je to tako i u našem Društvu, koje je u svojim korenima izrazito antiseksualno, a ipak vazdan govori o nekakvim Telima i Organima za ovo ili ono, a tu je i sve to razno uzajamno prožimanje u toku zbijanja redova... Uopšte, njega čitava stvar podseća, kaže, na nekakve orgije, premda je u stvarnosti sve suvo da suvlje biti ne može; verovatno je čak i ona moja Kariokineza veselija učesnicima. Ma eto, i to... Zbog tolikog silnog potiskivanja seksa u prošlosti svaka reč kod nas ima i nekakav seksualni naboj, pa čak i ta nesrećna Kariokineza iz svakidašnjeg života praživotinja, i da je Daleki Istok bliže ljudi bi se tamo vređali, barem ko zna naš jezik, a ovako ništa. Eto, kaže, tako i ja onu lepu devojku zovem Telo, šefa za Opšte zovem ponekad šefom za Opštenje, pa i Poslovodnog zovem Organ, što je nekakav falus-simbol, kako reče, mada zbog nesnosnog zujanja u kolenu nisam siguran da sam sve tačno popamtio. Srećom, ostao mi magnetofonski zapis, da imam. Onda dodade kako nije hteo da me vidi kao Psihijatar nego kao prijatelj, kao čovek koji me je ovoj firmi i preporučio, i da mi kaže da pripazim, jer neki, izgleda, rade na mom otpuštanju.

* * *

Zgranuo sam se. Na mom otpuštanju rade! Drugi ližu marke, a hoće da otpuste mene, koji primećujem takve prljavštine i razvrat, i još iznošenje spajalica, tu rak-ranu našeg Društva?

"Ne uzbuđujte se, F. Gromki", reče mi doktor B., i objasni mi da praktično u svakoj R.O. svi o svima postavljaju pitanja ko ih tu uopšte drži, i šta se čeka sa njima. Ali tu je sila inercije; godine ponekad prođu pre no što čoveka stvarno otpuste, a i onda taj ubije direktora, pa opet ima svoje parče hleba i krov nad glavom. A što se tiče tog lizanja maraka, za naše prilike je manje-više sve normalna pojava, pa, razume se, i to. Svako živo biće uzima Sastojke iz svog ambijenta; Izvršioci nalaze izvorište snage u markama, kao što koze ližu so, te ne treba previše da me uzbuđuje to lizanje. Međutim – dodade - razni mu dolaze i iznose protiv mene nekakve optužbe koje zvuče ozbiljnije...
"Kakve optužbe, na primer?" pitam ja gorko.
"Na primer, priča se da samo što niste otrovali šefa odseka za Opšte poslove, a kažu i da ste opitima dokazivali da je u toku veliki pad dinara, čak i više puta dnevno. Takođe, javljeno mi je da ste za vaš list "NAŠ LIST" pisali o nekakvoj eksploziji u glavnoj ulici… Dalje, neki kažu da ste povodom prvog aprila nameravali u Firmi da organizujete najširu potkazivačku aktivnost, i optužite radne ljude da su iz Firme koješta odneli, u šta ne sumnjam, ali ipak! Drugi tvrde da ste za Osmi mart izvrgli ruglu parole za sve moguće praznike, a ni to nije sve..."

Eto, dakle, kako se i najsvetlije činjenice mogu izvrnuti u svoju totalnu suprotnost, kažem ja njemu. A on reče da ih ja onda ponovo izvrnem na pravu stranu, da bi čuo i moje viđenje te stvari.

Kamo sreće da su svi kao doktor B. Strašno je dobro kad neko hoće da čuje moje viđenje stvari. Većinom su ljudi prosto nesposobni da čuju viđenje, ali neka im. Kad se pogleda od čega se sastoji Čovečanstvo, to bi za dotično trebalo da bude olakšavajuća okolnost.

nazad