U LAVIRINTU STRADIJE

Ratko Božović
OD STRADIJE DO STRADIJE
Stylos : Ilijada, Novi Sad - 2007

Kada je kuća na drumu, udesi postaju usud, deo nasleđa, i počinju da dišu i žive sopstvenim ži- votom; određuju ritam, nameću pravila, uzimaju danak - bilo da je reč o putniku namerniku ili stopi nejači zaglibljenoj u prljavštinu i kal. I ko god da se ovde zatekne, pre ili kasnije, zapadne u klaustrofobičnu paniku - strah da iz lavirinta izlaska nema, jer svi putevi kao da vode - od i do Stradije. Pa ipak, statistički gledano, živi se, pored ili uprkos svemu. Vekovni hod po mukama, iznedrivši otpornost i upornost, utapao je ge- neracije spremne na lutanje, na trpljenje sva- kojake pošasti, dovodeći do apsurda i ono u šta se nikad sumnjati nije moglo niti je smelo, a da je bilo pameti - ne bi ni moralo.

I možda bi se suština svih posrtanja mogla "braniti" u nekim davnijim vremenima, kada je protok informacija zavisio od dobrog konja i visprenog glasnika, ali ne i danas kada je "kuća posred druma" okićena satelitskim antenama i ostalim čudesima savremene tehnologije. Problem je očigledno bio mnogo dublji, slojevitiji, o čemu rečito govori i knjiga "Od Stradije do Stradije", prof. dr Ratka Božovića.

Kao znameniti sociolog kulture, Ratko Božović je poslednjih dvadesetak godina svoju naučno-istraživačku pažnju posvetio, između ostalog, i buntu protiv neslobodne javnosti. Aforizam se tada pokazao kao najpodesnija kratka književna forma, koja je britkim i snažnim refleksijama mogla da demaskira i izvrgne ruglu nakaradnost političke zbilje. Stoga je, u vremenu haosa i beznađa, kao uporišnu tačku kritičke pobune video u Beogradskom aforističarskom krugu, doživljavajući ga kao alternativu unisonosti, kao snažan udar na strogo kontrolisanu javnost.

Prema žestini nepristajanja, kako u predgovoru za knjigu "Sedmorica iz Stradije", naglašava Ratko Božović, šezdesetih godina isticao se Rastko Zakić, sedamdesetih Ratko Dangubić, početkom osamdesetih Aleksandar Baljak, da bi se potom izrodila plejada aforističara, koji su, uz sve svoje individualne razlike u poetici, ispisivali zajedničku notu. Braneći univerzalne vrednosti, pravo na dostojan život, slobodu, pravdu, ova nepomirljiva "pobunjena" družina zapucala je na političke moćnike najubojitijim oružjem: ironijom, paradoksom, hiperbolom, sarkazmom, cinizmom, crnim humorom, humorom, komikom...

Takva neravnopravna borba privukla je pažnju javnosti, od onih koji su želeli "baš to da kažu" ali nisu imali prilike, do intelektualne, stručne i naučne javnosti: sociologa, politikologa, psihologa, filozofa i dr. ali je, svakako, najveći doprinos u sagledavanju ovog fenomena dao prof. dr Ratko Božović, koji je pored brojnih knjiga objavio i tri knjige o aforističarima, koje su naišle na dobar prijem i već nakon mesec dana više nisu mogle da se pronađu u knjižarama.

I nakon skoro desetak godina od kada je objavljena prva knjiga, publika će ponovo imati priliku da dođe u posed tih "razgrabljenih" dela. U nešto luksuznijoj opremi i dizajnu, knjiga "Od Stradije do Stradije" podeljena je na dva toma.

Prvi tom čine eseji o stvaralaštvu 28 aforističara, koji su prethodnih godina objavljeni u zasebnim zbirkama: "Sedmorica iz Stradije" (Aleksandar Baljak, Ratko Dangubić, Rastko Zakić, Rade Jovanović, Ilija Marković, Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić); "Bez maske" (Milan Beštić, Savo Martinović, Iva Mažuranić, Momčilo Mihajlović, Raša Papeš, Zoran T. Popović, Milivoje Radovanović); "Sedmo nebo" (Vuk Gligorijević, Vesna Denčić, Dejan Milojević, Srba Pavlović, Vladan Sokić, Vitomir Teofilović, Dragan Šušić) i "Sedmoro u lavirintu" (Mitar Mitrović, Bane Jovanović, Zoran Rankić, Pavle Kovačević, Veselin Mišnić, Višnja Kosović, Ninus Nestorović).

Drugi tom sadrži samo aforizme, koji su takođe objavljeni u pomenutim knjigama. Pa ipak to nije samo prost zbir prethodno objavljenih radova. Pored sveobuhvatne studije o aforizmu u prvom tomu, drugi se razlikuje i po tome što su pridodati i aforizmi koji su nastali nakon objavljivanja pomenutih zbornika. To je bilo potrebno uraditi i zbog unekoliko izmenjene političke atmosfere, novih tema, zbog stare ali i nove čitalačke publike.

Vesna Denčić