Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


14 - POBIJAM OPTUŽBE!

– Smirivanje čekićem – Njutn se slagao sa mnom – Noša na Organovoj poleđini – Projekat: Prvi april! – "Živeo Određeni datum!" - Nekima se priviđa škljocanje 

'E, Zola, Zola', pomislim, i odmah krenem da pobijam navode Optužnice, tačku po tačku. (E. Zola je optuživao, a ja moram da pobijam optužbe, ali takav je život).

Podsetim doktora B. da je on tu za interpersonalne veze, kakve se javljaju među osobama, a i ja sam osoba, i zato neka me veoma strpljivo sasluša, bez ikakvog prekidanja. Meni je rečeno da se uključim u stvarnost, i ja sam se uključio, a to što se ta stvarnost smeje kad joj se obratim onim što je sama proklamovala - to je njena stvar. Uključio sam se tačno kako je zacrtano u najsvetlijim Intencijama, a sve pretačem u praksu! Što se tiče da sam Šefu za Opšte pretočio raso – jesam, sam je to zahtevao, ali on je odneo kući drugi kanister, samo isti onakav. A šta je njemu u kancelariji bio potreban taj drugi kanister, sa deterdžentom, i čija je to omaška onda što je odatle otpio? I sad meni da sam hteo da ga otrujem, a nigde zahvalnosti!

Da me smiri, opet me je kucnuo čekićem. On strašno voli da me kucka po kolenu, isto kao i doktor A. Doduše, i ja volim takvo medicinsko osoblje, mnogo više nego one sa stetoskopom, jer stetoskopi su hladni, a na kuckanje po kolenu sam toliko navikao da sam ponekad i odlazio kod njega u posetu samo da me malo kucka. I njemu lepo od toga, primetio sam, pa što čoveku da ne učinim prijatnost?

* * *

U redu, smirim se ja, pa nastavim kako se u negovanju interpersonalnih odnosa prema meni određeni služe licima najrazličitijih kadrovskih profila, premda najčešće Onom za Maintenanciju, a inače izvrću najsvetlije činjenice iz mog rada! Kao, ja tvrdio da je u toku veliki pad dinara! Besmislica, naravno. A sve zato što mi ispao dinar iz džepa, i pao na pod, pa me zainteresovala prirodna pojava, jer ja uvek učim posmatranjem prirode. Da proverim, ispuštao sam dinar još nekoliko puta, i svaki put je padao! Dakle u pravu je bio Njutn, što je za mene jedno lepo priznanje da se Njutn još pre mene slagao sa mnom u tom interesantnom naučnom otkriću, a što mi je potvrdio i određeni Naučnik na kiosku za viršle (pronalazač čuvene, potpuno nepoznate, Teorije obrnutih vrednosti). Samo što Njutn nije imao dinar. Siromašna bila vremena u Engleskoj, pa je morao da koristi jabuku, a ipak - šta je čovek postigao! Ali oni iz kancelarije ispod moje čuli zveket dinara, pa došli, videli, i onda jedni kako ja to vežbam da igram krajcarice da bih se priključio tim strukturama zaposlenih, a drugi kako ja time prećutno tvrdim da dinar pada, i to čak više puta dnevno! Pa šta bi oni, da me pojede pomrčina?! Neće da uvide da sam ja samo proveravao da li je još na snazi Zakon o Zemljinoj teži, u vidu bespoštedne kritike svega postojećeg! A čime inače da proveravam taj Zakon? Možda kofom vode, pa da me opet mučki proganja Ona za Maintenanciju, koja je uostalom pokvarila već treći društveni usisivač, i ništa!

A što se eksplozije u glavnoj ulici tiče - tek to je primer zlobe! Lepo sam za naš list napisao Crticu iz gradskog života. Rekao mi urednik da mu je dosta onih što broje šibice pa onda pišu da ih u kutiji nije bilo tačno pedeset, i tražio je od mene da oštro ošinem po Pojavama. Onda sam se setio događaja kada sam krenuo sa praznom kesom da nabavim Potrepštine, pa sam u tekstu postavio pitanje u vezi sa tim. Napisao sam da kod nas vazduh ima dozvoljeno zagađenje, iz čega je jasno da smo u stanju da regulišemo ponašanje Prirode kad je o vazduhu reč. Da li je onda pravilno dozvoliti da se vetar uključuje baš kada građanin ima muke da otvori kišobran, pa neoprezno spusti svoju kesu na zemlju, i onda mu je vetar odnese njenom sledećem imaocu, koji je hitro zamakao za ugao… Hteo sam da razonodim i poučim Izvršioce, da bar oni vide neku korist od toga što sam ja ostao bez kese, a voleo bih i da vidim kako bi se oni osećali da ih neko iznebuha liši kese. Pa čak i lagano, uostalom. To možda i može da izdrži neko kao oni, neko ko inače ništa ne radi, ali kada je čovek ozgore još i Mlađi Izvršilac, on je već pretovaren preko linije gaza, i ne može da podnese nikakva dodatna opterećenja! Ali uredniku se učinilo da je to predugo za o kesi, iako sam ja to zbio na samo petnaest strana, pa mi skraćivao članak dok nije ostao samo naslov koji je sam on smislio, naslov NA TERAZIJAMA KESA ODLETELA U VAZDUH, i to pustio tako sa mojim potpisom, i sad ispada da sam ja o nekakvoj eksploziji u srcu grada! Eto šta čoveku može da se dogodi! I o običnoj kesi je opasno da se piše, časkom ti nakače eksploziju, a sve zato što me zbog štednje prostora istrgli iz konteksta! A još kako se našlo mesta za rubriku "Nitne - da ili ne?" U redu, lepo je što je Organ, kao i uvek, izašao na prvoj strani, perfektna slika na četiri stupca, ali, šta bi onome da tačno na poleđini njegove slike štampa sedmi nastavak poeme "Noša"? Naravno, urednik je zbog toga smenjen, ali to ruglo će zauvek ostati u istoriji svetske žurnalistike, ako ja to ne sredim. Mada bi mi inače bilo žao da tek tako uništim i Organa, koji je poleđina noše - jer stvar se može i tako gledati - počeo sam da skupljam primerke. Ali ne daju mi svi; ne shvataju koliko je važno da se činjenice uništavaju u interesu Istine.

* * *

"Hm", reče doktor B. "Dobro, a potkazivačka akcija i prvi april?"
"Ma oni nisu normalni", kažem, i uzmem da objasnim šta je stvarno bilo, jer ja sam taj datum uzeo vrlo ozbiljno. Neka se na višim nivoima bave Danom Republike i tim velikim praznicima; hteo sam da pokažem da i od skromnog prvog aprila može nešto da se napravi. Decenijama su prvi april obeležavali haotično; ispitivao sam ih pa znam. Nije se osećalo u kom Sistemu se to dešava. A ja nisam kao neki što samo čekaju da se događaj desi, pa da prisustvuju i osete draži! Uzeo sam to da organizujem kako je primereno, i stalno sam sazivao sednice o prvom aprilu, ali niko mi nije dolazio, i zato sam sve morao sam da smislim po pitanju rajsnedli za stolice, u smislu njihovog stavljanja, pa kad zaposleno lice sedne da se time ličnim doprinosom uključi u vršenje prvog aprila. I pile sam o vlastitom trošku dao da se uhrani, koje sam svojeručno nabavio u slučaju sa dinosaurusovim jajetom. Usput sam hteo da proverim ima li to pile i ukus pileta, a ne samo izgled, to jest da li je ostvarena toliko savršena imitacija putem mimikrije, mada mi je taj eksperiment malo otežavalo što ne znam izvorni ukus dinosaurusa, pa da sravnim. Jeste, dao sam celo pile da nam se o mom trošku uhrani, pa da imamo jadac, s tim da se odredi zdravo jezgro, lica bez mrlje, koja će učestvovati na prigodnoj tomboli, pa da se između njih spontano izvuče Organ, koji potom ima pojesti pile, i jedenjem pileta osposobiti jadac za korišćenje, u smislu sitnih prevara, u cilju razonode radnih ljudi putem vedre kolegijalnosti. (Mislio sam njega da pitam o ukusu u poređenju sa dinosaurusom; on se sigurno i u to razume).

* * *

Tu me doktor prekide pa reče da to o dinosaurusima ne shvata, izgleda da su mu potrebne dodatne informacije, moraću jednom da mu ispričam, ali sada nema vremena, a o potkazivačkoj akciji ništa ne pominjem.

Rekoh da sam upravo bio došao do tog mesta, i, kad me ljudi ne bi prekidali dok izlažem, odavno bi sve bilo jasno! Tu sam, kažem, predložio da tombola bude šaljiva, ali da ima i obrazovno-poučnu dimenziju, to jest da se sa druge strane svakog listića sa brojem ispiše kakva zanimljiva informacija. Poimence, na primer, ko je iz R.O. odneo veliki sekač za hartiju sa petog sprata, gde mi tvrde da im ga je odnela promaja, a ko one četiri tone nitni koje nikad više videti nećemo, a još nismo rešili ni šta će nam. I sve tako slični podaci, u cilju uveseljavanja i međusobnog boljeg upoznavanja, u skladu sa Intencijama, što posebno podvlačim, jer su Intencije da se jednom otkrije gde nam je šta, u smislu Unutrašnjih rezervi, i ko je šta odneo. I onda oni meni da li sam ja normalan! Ma ima li - pitao sam ih gorko - ima li neko ko otkriva ljude kao što sam ja, pa da po mene dođu Lica koja će imati razumevanja, i da me najzad smeste negde gde će moje sposobnosti doći do izražaja?! Eto, to sam ih pitao, a oni mi rekli da za to ne treba da brinem; dovoljno je samo da čekam, svakako će neko doći po mene... No, ima li to smisla, taj Odnos?!

"Mmm", reče doktor B. "Uzgred, za slučaj da to niste primetili, prvi april je prošao pre tih vaših priprema."
"Uvek je tu sledeća godina", kažem ja. "A i inače, mi prvi april možemo i u septembru da održimo, ili u novembru. To je naša stvar da odredimo kog će datuma kod nas da padne prvi april! Samo pileta neće biti, što mi je strašno žao, zbog Nauke. Uteklo, rekao mi onaj što sam mu dao da ga tovi, i samo mi naplatio za tov".
"Dobro, dobro", reče doktor B. "A kakvom ste to ruglu izvrgli Osmi mart?"
"I to je besmislena optužba", kažem, i onda mu ispričam tačno kako je bilo... Pripremio ja proslavu Međunarodnog dana žena, i govor, sve fino. Pitao sam šta tu još treba, kad nisu sami hteli nego sve na mene, a oni kažu - ništa lakše. Samo, vele, napišeš ŽIVEO, pa onda dodaš datum. I tako sam tri dana na tome radio, a onda im odnesem transparent ispisan toliko perfektno da sam očekivao posebno društveno priznanje. Ali oni i tu našli da zakeraju što je na mom transparentu pisalo samo ŽIVEO DATUM! Sve nešto nezadovoljni, mršte se, pa će meni: "Ama, F. Gromki, pa tu treba određeni datum!" Ništa, opet ja na posao, i na samo jutro Osmog marta samopregorno im donesem iskren i spontan natpis - ŽIVEO ODREĐENI DATUM! Oni, međutim... Ali neka. Nesporazum, je li, ne ljutim se ja na njih, mada ne shvataju da bi taj transparent mogao za sve praznike koji padaju na neki datum, a ne uvek ponovo da pišemo.
"Dobro, dobro", reče on. "A šta je to bilo sa kalcijumom?"

Nekako sam osećao da dolazi to kako ja kvarim međuljudske odnose sa ženama. A lepo sam našao u novinama, u Savetima lekara, da starije žene godišnje gube oko jedan odsto kalcijuma, pa sam Osmog marta pokrenuo pitanje i o tome. Jer, stvarno, eto kud nam se dede toliki kalcijum, iako nam je sigurno preko potreban! Gube ga starije žene, i to po jedan odsto godišnje, što je čisto rasipništvo sa njihove strane. A oni meni kako ja to protiv koleginica, kao da njima nije dosta već i što gube kalcijum, nego još i ja moram da im stajem na muku.

Ja da stajem nekome na muku, ja koji sam sve najnežnije što se moglo! Čak sam i na datum hteo da ih pripremim, a ne da se Osmi mart desi iznebuha pa da se neko trgne. Jeste, predložio sam da to o Osmom martu počnem nekoliko nedelja ranije, u našem listu, pa lagano da smirujem javnost, u vidu postupnog privikavanja na događaj. Na primer da napišem da je osmi mart prvo vrlo dugo bio sedmi, pa je onda, laganim sazrevanjem, prerastao u Osmi. Ali urednik se nešto mrštio, pa sam odustao od te varijante i rešio da se držim istorijske istine ma kuda me to odvelo. I tako sam posle na samoj proslavi održao lep govor o Klari Cetkin, koja je i došla na genijalnu ideju da taj datum padne baš tog datuma, pa donela odluku o tome, to jest koja je u stvari otkrila da je Dan žena baš Osmog marta, jer je ta činjenica dotle bila nepoznata u svetu. Hteo sam još više detalja i zato sam tražio njeno "Detinjstvo, dečaštvo, i mladost", ali oni iz biblioteke nisu hteli da mi daju. Navodno - nije ni napisala tu autobiografsku knjigu. U redu, možda zaista nije stigla, ali pre bih rekao da je to jedna od onih knjiga koje se ne daju svakome, što sam takođe pomenuo. A sve mi razni posle mog Ekspozea kako sam mogao tako, i zašto baš na Dan žena, a ja ih pitam - kad inače ima na okupu toliko žena spremnih da slušaju svakojako drobljenje, i zašto onda ne bi i od mene, umesto cveta, dobile jedan naučno zasnovan govor, u smislu objašnjenja o kalcijumu i Klari Cetkin, koja je negovala ljubav prema Datumu?
"Aha", reče naš čovek za psihičko stanje.

* * *

"A je li tačno F. Gromki", upita me on pošto je malo razmislio, "da vi svuda nosite nekakav mali fotoaparat? I još mini-magnetofon, pa stalno nešto snimate?"
"Naravno", velim ja, i pokažem mu gde ih držim da se ne vide. "Mnogo su lepi", kažem. "Tačno, kao što imaju određeni ucenjivači u filmovima, što posle ucenjuju sve one što su ih snimili, u cilju da bi film imao odgovarajuću radnju. Još odavno sam nabavio putem odvajanja od usta, da i na taj način beležim sve o meni za moju knjigu o meni, a ispalo je da i sve drugo mogu da ovekovečujem, na primer Momente iz Života i Rada, kad ih već imamo. Zar nije korisno da neko ovekoveči svaki sekund? Momenti iz života i Rada, tako mislim da nazovem moju Monografiju, što na njoj već uveliko radim. A i za list naše R.O. bi bilo bolje da puste da sve opremam i odgovarajućim fotografijama. Tako mi ne bi prišivali nikakve eksplozije, jer slika govori istinu, naročito fotomontaža, kad treba saopštiti kompleksniju istinu, za koju ljudi ne bi ni znali da je istinita da nema fotomontaže."
"Ma da, da, F. Gromki", kaže mi doktor B. "ali neki misle da ih špijunirate! Kažu da se osećaju vrlo nesigurno čim vas vide. Jedan kaže - stalno mu se priviđa nekakvo škljocanje, kao da je od nekakvog foto-aparata koji se ne vidi, a uz to se čuje nečujno brujanje magnetofona."
"Ja da špijuniram?" pitam gorko. "To može da pomisli samo neko ko ima čega da se stidi i plaši! A ko radi pošteno i do maksimuma časno – kao, na primer, sam naš Organ, ili kao F. Gromki-Tmurni - toga može da slika ko god i kad god hoće, i na svakoj slici i magnetofonskom zapisu naći će se jedino što se na njima i može naći, to jest - dokument o još jednom ogromnom zalaganju na poljima delatnosti!"
I tu mi Referent za Psihičko stanje reče da sada nažalost mora u onu svoju drugu R. O., ali ja da mu učinim, pa da opet dođem sutra.

* * *

"Ah da", reče on kad smo već bili na vratima, "kažu mi i da stalno nešto zapisujete; pravite kao neki dosije..."
"Pa svakako", kažem ja. "To je za Monografiju naše R.O! A isto vodim i druge beleške."
"Hm, da", reče doktor B. "A o čemu su te vaše beleške?"
"O svemu", rekoh ja.
"Mm, o svemu", reče doktor B. i uzdahnu. "Zar morate baš o tome..."

nazad