|
14 - POBIJAM OPTUŽBE!
– Smirivanje čekićem – Njutn se slagao sa mnom – Noša na Organovoj poleđini – Projekat: Prvi april! –
"Živeo Određeni datum!" - Nekima se priviđa škljocanje
'E, Zola, Zola', pomislim, i odmah krenem da
pobijam navode Optužnice, tačku po tačku.
(E. Zola je optuživao, a ja moram da pobijam
optužbe, ali takav je život).
Podsetim doktora B. da je on tu za
interpersonalne veze, kakve se javljaju među
osobama, a i ja sam osoba, i zato neka me
veoma strpljivo sasluša, bez ikakvog
prekidanja. Meni je rečeno da se uključim u
stvarnost, i ja sam se uključio, a to što se
ta stvarnost smeje kad joj se obratim onim
što je sama proklamovala - to je njena
stvar. Uključio sam se tačno kako je
zacrtano u najsvetlijim Intencijama, a sve
pretačem u praksu! Što se tiče da sam Šefu
za Opšte pretočio raso – jesam, sam je to
zahtevao, ali on je odneo kući drugi
kanister, samo isti onakav. A šta je njemu u
kancelariji bio potreban taj drugi kanister,
sa deterdžentom, i čija je to omaška onda
što je odatle otpio? I sad meni da sam hteo
da ga otrujem, a nigde zahvalnosti!
Da me smiri, opet me je kucnuo čekićem. On
strašno voli da me kucka po kolenu, isto kao
i doktor A. Doduše, i ja volim takvo
medicinsko osoblje, mnogo više nego one sa
stetoskopom, jer stetoskopi su hladni, a na
kuckanje po kolenu sam toliko navikao da sam
ponekad i odlazio kod njega u posetu samo da
me malo kucka. I njemu lepo od toga,
primetio sam, pa što čoveku da ne učinim
prijatnost? * * * U redu, smirim se ja, pa nastavim kako se u
negovanju interpersonalnih odnosa prema meni
određeni služe licima najrazličitijih
kadrovskih profila, premda najčešće Onom za
Maintenanciju, a inače izvrću najsvetlije
činjenice iz mog rada! Kao, ja tvrdio da je
u toku veliki pad dinara! Besmislica,
naravno. A sve zato što mi ispao dinar iz
džepa, i pao na pod, pa me zainteresovala
prirodna pojava, jer ja uvek učim
posmatranjem prirode. Da proverim, ispuštao
sam dinar još nekoliko puta, i svaki put
je
padao! Dakle u pravu je bio Njutn, što je za
mene jedno lepo priznanje da se Njutn još
pre mene slagao sa mnom u tom interesantnom
naučnom otkriću, a što mi je potvrdio i
određeni Naučnik na kiosku za viršle
(pronalazač čuvene, potpuno nepoznate,
Teorije obrnutih vrednosti). Samo što Njutn
nije imao dinar. Siromašna bila vremena u
Engleskoj, pa je morao da koristi jabuku, a
ipak - šta je čovek postigao! Ali oni iz
kancelarije ispod moje čuli zveket dinara,
pa došli, videli, i onda jedni kako ja to
vežbam da igram krajcarice da bih se
priključio tim strukturama zaposlenih, a
drugi kako ja time prećutno tvrdim da dinar
pada, i to čak više puta dnevno! Pa šta bi
oni, da me pojede pomrčina?! Neće da uvide
da sam ja samo proveravao da li je još na
snazi Zakon o Zemljinoj teži, u vidu
bespoštedne kritike svega postojećeg! A čime
inače da proveravam taj Zakon? Možda kofom
vode, pa da me opet mučki proganja Ona za
Maintenanciju, koja je uostalom pokvarila
već treći društveni usisivač, i ništa!
A što se eksplozije u glavnoj ulici tiče -
tek to je primer zlobe! Lepo sam za naš list
napisao Crticu iz gradskog života. Rekao mi
urednik da mu je dosta onih što broje šibice
pa onda pišu da ih u kutiji nije bilo tačno
pedeset, i tražio je od mene da oštro ošinem
po Pojavama. Onda sam se setio događaja kada
sam krenuo sa praznom kesom da nabavim
Potrepštine, pa sam u tekstu postavio
pitanje u vezi sa tim. Napisao sam da kod
nas vazduh ima dozvoljeno zagađenje, iz čega
je jasno da smo u stanju da regulišemo
ponašanje Prirode kad je o vazduhu reč. Da
li je onda pravilno dozvoliti da se vetar
uključuje baš kada građanin ima muke da
otvori kišobran, pa neoprezno spusti svoju
kesu na zemlju, i onda mu je vetar odnese
njenom sledećem imaocu, koji je hitro
zamakao za ugao… Hteo sam da razonodim i
poučim Izvršioce, da bar oni vide neku
korist od toga što sam ja ostao bez kese, a
voleo bih i da vidim kako bi se oni osećali
da ih neko iznebuha liši kese. Pa čak i
lagano, uostalom. To možda i može da izdrži
neko kao oni, neko ko inače ništa ne radi,
ali kada je čovek ozgore još i Mlađi
Izvršilac, on je već pretovaren preko linije
gaza, i ne može da podnese nikakva dodatna
opterećenja! Ali uredniku se učinilo da je
to predugo za o kesi, iako sam ja to zbio na
samo petnaest strana, pa mi skraćivao članak
dok nije ostao samo naslov koji je sam on
smislio, naslov NA TERAZIJAMA KESA ODLETELA
U VAZDUH, i to pustio tako sa mojim
potpisom, i sad ispada da sam ja o nekakvoj
eksploziji u srcu grada! Eto šta čoveku može
da se dogodi! I o običnoj kesi je opasno da
se piše, časkom ti nakače eksploziju, a sve
zato što me zbog štednje prostora istrgli iz
konteksta! A još kako se našlo mesta za
rubriku "Nitne - da ili ne?" U redu, lepo je
što je Organ, kao i uvek, izašao na prvoj
strani, perfektna slika na četiri stupca,
ali, šta bi onome da tačno na poleđini
njegove slike štampa sedmi nastavak poeme "Noša"? Naravno, urednik je zbog toga
smenjen, ali to ruglo će zauvek ostati u
istoriji svetske žurnalistike, ako ja to ne
sredim. Mada bi mi inače bilo žao da tek
tako uništim i Organa, koji je poleđina noše
- jer stvar se može i tako gledati - počeo
sam da skupljam primerke. Ali ne daju mi
svi; ne shvataju koliko je važno da se
činjenice uništavaju u interesu Istine.
* * * "Hm", reče doktor B.
"Dobro, a potkazivačka akcija i prvi april?"
"Ma oni nisu normalni", kažem, i uzmem da
objasnim šta je stvarno bilo, jer ja sam taj
datum uzeo vrlo ozbiljno. Neka se na višim
nivoima bave Danom Republike i tim velikim
praznicima; hteo sam da pokažem da i od
skromnog prvog aprila može nešto da se
napravi. Decenijama su prvi april
obeležavali haotično; ispitivao sam ih pa
znam. Nije se osećalo u kom Sistemu se to
dešava. A ja nisam kao neki što samo čekaju
da se događaj desi, pa da prisustvuju i
osete draži! Uzeo sam to da organizujem kako
je primereno, i stalno sam sazivao sednice o
prvom aprilu, ali niko mi nije dolazio, i
zato sam sve morao sam da smislim po pitanju
rajsnedli za stolice, u smislu njihovog
stavljanja, pa kad zaposleno lice sedne da
se time ličnim doprinosom uključi u vršenje
prvog aprila. I pile sam o vlastitom trošku
dao da se uhrani, koje sam svojeručno
nabavio u slučaju sa dinosaurusovim jajetom.
Usput sam hteo da proverim ima li to pile i
ukus pileta, a ne samo izgled, to jest da li
je ostvarena toliko savršena imitacija putem
mimikrije, mada mi je taj eksperiment malo
otežavalo što ne znam izvorni ukus
dinosaurusa, pa da sravnim. Jeste, dao sam
celo pile da nam se o mom trošku uhrani, pa
da imamo jadac, s tim da se odredi zdravo
jezgro, lica bez mrlje, koja će učestvovati
na prigodnoj tomboli, pa da se između njih
spontano izvuče Organ, koji potom ima
pojesti pile, i jedenjem pileta osposobiti
jadac za korišćenje, u smislu sitnih
prevara, u cilju razonode radnih ljudi putem
vedre kolegijalnosti. (Mislio sam njega da
pitam o ukusu u poređenju sa dinosaurusom;
on se sigurno i u to razume). * * * Tu me doktor prekide pa reče da to o
dinosaurusima ne shvata, izgleda da su mu
potrebne dodatne informacije, moraću jednom
da mu ispričam, ali sada nema vremena, a o
potkazivačkoj akciji ništa ne pominjem.
Rekoh da sam upravo bio došao do tog mesta,
i, kad me ljudi ne bi prekidali dok izlažem,
odavno bi sve bilo jasno! Tu sam, kažem,
predložio da tombola bude šaljiva, ali da
ima i obrazovno-poučnu dimenziju, to jest da
se sa druge strane svakog listića sa brojem
ispiše kakva zanimljiva informacija.
Poimence, na primer, ko je iz R.O. odneo
veliki sekač za hartiju sa petog sprata, gde
mi tvrde da im ga je odnela promaja, a ko
one četiri tone nitni koje nikad više videti
nećemo, a još nismo rešili ni šta će nam. I
sve tako slični podaci, u cilju
uveseljavanja i međusobnog boljeg
upoznavanja, u skladu sa Intencijama, što
posebno podvlačim, jer su Intencije da se
jednom otkrije gde nam je šta, u smislu
Unutrašnjih rezervi, i ko je šta odneo. I
onda oni meni da li sam ja normalan! Ma ima
li - pitao sam ih gorko - ima li neko ko
otkriva ljude kao što sam ja, pa da po mene
dođu Lica koja će imati razumevanja, i da me
najzad smeste negde gde će moje sposobnosti
doći do izražaja?! Eto, to sam ih pitao, a
oni mi rekli da za to ne treba da brinem;
dovoljno je samo da čekam, svakako će neko
doći po mene... No, ima li to smisla, taj
Odnos?!
"Mmm", reče doktor B. "Uzgred, za slučaj da
to niste primetili, prvi april je prošao pre
tih vaših priprema."
"Uvek je tu sledeća godina", kažem ja. "A i
inače, mi prvi april možemo i u septembru da
održimo, ili u novembru. To je naša stvar da
odredimo kog će datuma kod nas da padne prvi
april! Samo pileta neće biti, što mi je
strašno žao, zbog Nauke. Uteklo, rekao mi
onaj što sam mu dao da ga tovi, i samo mi
naplatio za tov".
"Dobro, dobro", reče doktor B. "A kakvom ste
to ruglu izvrgli Osmi mart?"
"I to je besmislena optužba", kažem, i onda
mu ispričam tačno kako je bilo... Pripremio
ja proslavu Međunarodnog dana žena, i govor,
sve fino. Pitao sam šta tu još treba, kad
nisu sami hteli nego sve na mene, a oni kažu
- ništa lakše. Samo, vele, napišeš ŽIVEO, pa
onda dodaš datum. I tako sam tri dana na
tome radio, a onda im odnesem transparent
ispisan toliko perfektno da sam očekivao
posebno društveno priznanje. Ali oni i tu
našli da zakeraju što je na mom transparentu
pisalo samo ŽIVEO DATUM! Sve nešto
nezadovoljni, mršte se, pa će meni: "Ama, F.
Gromki, pa tu treba određeni datum!" Ništa,
opet ja na posao, i na samo jutro Osmog
marta samopregorno im donesem iskren i
spontan natpis - ŽIVEO ODREĐENI DATUM! Oni,
međutim... Ali neka. Nesporazum, je li, ne
ljutim se ja na njih, mada ne shvataju da bi
taj transparent mogao za sve praznike koji
padaju na neki datum, a ne uvek ponovo da
pišemo.
"Dobro, dobro", reče on. "A šta je to bilo
sa kalcijumom?"
Nekako sam osećao da dolazi to kako ja
kvarim međuljudske odnose sa ženama. A lepo
sam našao u novinama, u Savetima lekara, da
starije žene godišnje gube oko jedan odsto
kalcijuma, pa sam Osmog marta pokrenuo
pitanje i o tome. Jer, stvarno, eto kud nam
se dede toliki kalcijum, iako nam je sigurno
preko potreban! Gube ga starije žene, i to
po jedan odsto godišnje, što je čisto
rasipništvo sa njihove strane. A oni meni
kako ja to protiv koleginica, kao da njima
nije dosta već i što gube kalcijum, nego još
i ja moram da im stajem na muku.
Ja da stajem nekome na muku, ja koji sam sve
najnežnije što se moglo! Čak sam i na datum
hteo da ih pripremim, a ne da se Osmi mart
desi iznebuha pa da se neko trgne. Jeste,
predložio sam da to o Osmom martu počnem
nekoliko nedelja ranije, u našem listu, pa
lagano da smirujem javnost, u vidu postupnog
privikavanja na događaj. Na primer da
napišem da je osmi mart prvo vrlo dugo bio
sedmi, pa je onda, laganim sazrevanjem,
prerastao u Osmi. Ali urednik se nešto
mrštio, pa sam odustao od te varijante i
rešio da se držim istorijske istine ma kuda
me to odvelo. I tako sam posle na samoj
proslavi održao lep govor o Klari Cetkin,
koja je i došla na genijalnu ideju da taj
datum padne baš tog datuma, pa donela odluku
o tome, to jest koja je u stvari otkrila da
je Dan žena baš Osmog marta, jer je ta
činjenica dotle bila nepoznata u svetu. Hteo
sam još više detalja i zato sam tražio njeno
"Detinjstvo, dečaštvo, i mladost", ali oni
iz biblioteke nisu hteli da mi daju. Navodno
- nije ni napisala tu autobiografsku knjigu.
U redu, možda zaista nije stigla, ali pre
bih rekao da je to jedna od onih knjiga koje
se ne daju svakome, što sam takođe pomenuo.
A sve mi razni posle mog Ekspozea kako sam
mogao tako, i zašto baš na Dan žena, a ja ih
pitam - kad inače ima na okupu toliko žena
spremnih da slušaju svakojako drobljenje, i
zašto onda ne bi i od mene, umesto cveta,
dobile jedan naučno zasnovan govor, u smislu
objašnjenja o kalcijumu i Klari Cetkin, koja
je negovala ljubav prema Datumu?
"Aha", reče naš čovek za psihičko stanje. * * * "A je li tačno F. Gromki", upita me on pošto
je malo razmislio, "da vi svuda nosite
nekakav mali fotoaparat? I još
mini-magnetofon, pa stalno nešto snimate?"
"Naravno", velim ja, i pokažem mu gde ih
držim da se ne vide. "Mnogo su lepi", kažem.
"Tačno, kao što imaju određeni ucenjivači u
filmovima, što posle ucenjuju sve one što su
ih snimili, u cilju da bi film imao
odgovarajuću radnju. Još odavno sam nabavio
putem odvajanja od usta, da i na taj način
beležim sve o meni za moju knjigu o meni, a
ispalo je da i sve drugo mogu da
ovekovečujem, na primer Momente iz Života i
Rada, kad ih već imamo. Zar nije korisno da
neko ovekoveči svaki sekund? Momenti iz
života i Rada, tako mislim da nazovem
moju Monografiju, što na njoj već uveliko
radim. A i za list naše R.O. bi bilo bolje
da puste da sve opremam i odgovarajućim
fotografijama. Tako mi ne bi prišivali
nikakve eksplozije, jer slika govori istinu,
naročito fotomontaža, kad treba saopštiti
kompleksniju istinu, za koju ljudi ne bi ni
znali da je istinita da nema fotomontaže."
"Ma da, da, F. Gromki", kaže mi doktor B.
"ali neki misle da ih špijunirate! Kažu da
se osećaju vrlo nesigurno čim vas vide.
Jedan kaže - stalno mu se priviđa nekakvo
škljocanje, kao da je od nekakvog
foto-aparata koji se ne vidi, a uz to se
čuje nečujno brujanje magnetofona."
"Ja da špijuniram?" pitam gorko. "To može da
pomisli samo neko ko ima čega da se stidi i
plaši! A ko radi pošteno i do maksimuma
časno – kao, na primer, sam naš Organ, ili
kao F. Gromki-Tmurni - toga može da slika ko
god i kad god hoće, i na svakoj slici i
magnetofonskom zapisu naći će se jedino što
se na njima i može naći, to jest - dokument
o još jednom ogromnom zalaganju na poljima
delatnosti!"
I tu mi Referent za Psihičko stanje reče da
sada nažalost mora u onu svoju drugu R. O.,
ali ja da mu učinim, pa da opet dođem sutra. * * * "Ah da", reče on kad smo već bili na
vratima, "kažu mi i da stalno nešto
zapisujete; pravite kao neki dosije..."
"Pa svakako", kažem ja. "To je za
Monografiju naše R.O! A isto vodim i druge
beleške."
"Hm, da", reče doktor B. "A o čemu su te
vaše beleške?"
"O svemu", rekoh ja.
"Mm, o svemu", reče doktor B. i uzdahnu.
"Zar morate baš o tome..." |
