Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


15 - BRONZANI ORGAN

– Ja o meni – Prst za pokazivanje – Palačinka od bronze u brišućem letu – Uzgred pronalazim Antigravitaciju

Prvo sam Organu odneo jedan Izveštaj, a onda sam se, po dogovoru, ponovo pojavio kod doktora B., i, da ga obradujem malom pažnjom, svečano sam mu predao moju harmonika-posetnicu.

Razvukao on posetnicu, gleda, a tamo - moje ime na svim jezicima naroda i narodnosti. To da ne ispadne da Zapostavljam, a i na stranom jeziku ima, F. Gromky-Tmoorny.

"Vrlo zanimljivo", veli.
"I odgovorno", kažem ja. "Upravo konsultujem određene Rečnike da vidim ne predstavlja li moje ime kakvu ružnu reč na nekom stranom jeziku, ili nešto protiv našeg Sistema da znači, a tih jezika ima neopravdano mnogo, što usporava moj rad. Možda ću posetnicu morati ponovo da štampam, ako je nešto protiv."
"Aha", veli on. "Ali, čime se još bavite?"

Zbilja, sve ga zanima o meni! "Pišem i dalje pisma Štampi", kažem ja, "u cilju da zaokružim moje Delo. Skoro nigde ne nailazim na razumevanje, osim u delu napredne štampe, i siguran sam da nema čitaoca koji nije otkupio barem deo tiraža tih brojeva, kao na primer što je legendarni istorijski broj 1032, u kome je pisalo o meni u određenom listu, koji je posle zabranjen, a moje je pismo omogućilo da im se taj broj štampa u vidu Tiraža, gde je zastupljen sve primerak do primerka, pa u svakom primerku ima o mojoj delatnosti, zahvaljujući naprednom Gutenbergu od koga je sve to i počelo. Te studije o meni pokazale su Javnosti da postoji jedan univerzalni nepriznati genije, pa sada svi znaju da o meni niko ništa ne zna, što je sramno, a neki čak misle da sam ja izmišljena ličnost, to jest da moje beleške uopšte ne pišem ja nego da neko o meni! Zamislite da o vama neko smatra da ste izmišljena ličnost? Nije li to žalosno prema čoveku koji doprinosi svuda i na svakom mestu, i to ne obično, nego u smislu intenzivnog davanja svega od sebe? Nije li to tužno? Nije li? F. Gromki-Tmurni je fenomen, ali to se ovde ne shvata. Umesto da me neprekidno sazivaju da dođem u punom sastavu kod nekog Nadležnog, i ja tu da se okupim povodom dogovora za neki Simpozijum o meni, na primer na temu Drug F. Gromki-Tmurni i njegov doprinos - oni opet da im idem po taksene marke i burek!"
"Aha", reče doktor B. "A imate li, kako da kažem, i o Poslovodnom Organu dosije? Uopšte – ovo u poverenju, naravno – šta vi mislite o njemu?"

Kažem mu da ima ljudi o kojima nemam neko naročito mišljenje, u čemu se posebice ističe određeni drug N., poznat kao osoba koja ima čudne sklonosti čak i u vezi sa liftovima. Ali Organ - Organ je ličnost koja me oduševljava! "Kakav je to čovek," kažem doktoru B., "kakav je to samo čovek! Ukratko, Lik drugačijeg kova! Ma taj samih osobina ima na hiljade, a o drugome i da ne govorim! Trenutno, doduše, još ne kontaktiram sa njim, ali se nadam da ću kontaktirati, i da će on zapaziti moje napore, tim pre što sam mu pre dolaska kod vas dostavio jedan pismeni izveštaj o mom zalaganju, od čega mnogo očekujem, pa će me, kad bude Trenutak za to, svakako pozvati u Audijenciju."
"Čuo sam i neku priču o njegovom prstu", reče doktor B.
"Da, opet nerazumevanje", rekoh ja, "premda sam to učinio samo da bi Organ prodro u svaku poru našeg života, pa da nas prožima. Jer, Organ - to smo svi mi! Dolazili nam razni, i iz samih Vrhova, ali uvek bilo veliko Obezbeđenje pa nije bilo zgodno da slikam. Zato sam ulučio priliku kad nam ono bili Visoki Gosti iz Mesne zajednice, i tako sam načinio taj fotos gde Organ, primenom kažiprsta, pokazuje neke detalje naše Delatnosti, a gosti gledaju u smeru koji on pokazuje... Dao sam posle da se njegova šaka sa dostojanstveno pruženim prstom uveliča i umnoži, pa sam je skoro dva sata danonoćno kačio po zidovima. To su bili Pokazatelji, i imali su unutar R.O. da pokazuju gde je šta, a ispod kaligrafski ispisane poruke kao AJVAR, RASO, IZLAZ, NUŽNIK, i drugo. To da se vidi da Organ, i kad nije tu, rukovodi Izvršiocima u njihovim najsuštinskijim stremljenjima! A oni mi to odmah ujutru sve poskidali, i nije moja inicijativa naišla na razumevanje, nego se tvrdilo da teram šegu, mada sam ja sve iz dna duše, na šta se isto uvek smeju kad kažem! Govorio sam - želim da se svuda u R.O. oseća Organova ruka, koja bdi! A eto... Ali najveća moja želja, i nju ću ja kad-tad realizovati, najveća mi je želja - fontana!"
"Fontana?" upita doktor B. "Kakva sad fontana?"

* * *

I tu mu ispričam. "Došao sam", kažem, "na jednostavnu ideju da porušimo sve pregradne zidove na petom spratu, koji je ionako potreban samo onima što su tamo, i tu onda da se napravi Fontana! U sredini Organ, od bronze izliven. Iz Organa šiklja voda, a do njega ja, isto od bronze, sedim mu uz koleno, i o svemu tome vodim Zapisnik! Naravno, ako baš mora, moglo bi i bez mene, da se ušpara na bronzi. A ipak, sam Organ nekako deluje usamljeno; fali osećaj za kompoziciju, a nedostaju i radne mase, pa bi mu bilo nezgodno i tako, u bronzanom vidu njega. Uz to, ako niko ne pravi Zapisnik, moglo bi izgledati kao da iz Organa šiklja u vetar, kad niko ni Belešku da napravi, iako je dobro poznato koliko je svaka njegova aktivnost duboko smisaona, ljudski neposredna, i svrsishodna."
"Idiličan, dakle, prizor", nastavim ja kad se doktor B. pribrao. "Iz Organa, izlivenog u bronzi, šiklja voda u bazen. Sve pogođeno kao u stvarnosti! Ruku pružio napred, da pokaže naš pravac kretanja, odnosno da se mi uvek i krećemo isključivo u pravcu kretanja. A u ruci Organovoj - bronzani tiganj, iz čega odmah biva jasno da on, pored davanja Smernica, radi i mnogo šta drugo, to jest da je svaka njegova aktivnost u stvari mnogo aktivnosti, toliko je efikasan! To bi, dakle, simbolično prikazivalo naše Napore. Sve usklađeno, i to jedno sa drugim. Time bismo svakako privukli pažnju naših inostranih partnera, jer toga što sam ja smislio nema ni u najrazvijenijim industrijskim zemljama. Fontane se mahom prave o nepostojećim Likovima, kao što su razne aždaje, određeni rvači sa zmijom, džinovske žabe i druga lica, a u našu i prebogatu stvarnost niko da zahvati, pa da u bronzi ukratko skicira dva stvarna lika iz neposredne proizvodnje, tačno kako su zatečeni u obavljanju svakodnevnih radnih zadataka!"

* * *

"A iznad tiganja", nastavim ja kada je doktor B. prestao da drhti od uzbuđenja - toliko je bio pogođen grandioznošću moje anticipacije - "iznad tiganja lebdi bronzana palačinka u brišućem letu! U toku njenog prevrtanja uhvatio je Umetnik, usled što je to Organova uža specijalnost, prevrtanje palačinke u vazduhu, a što sam sa simsa gledao kroz prozor pa znam... Retko se, doista, vidi tako sposoban čovek! To zbilja vredi ovekovečiti u bronzi, kako iznad tiganja lebdi bronzana palačinka u toku njezinog prevrtanja, što je kod Organa karakteristično. Silne nam je inostrane partnere na taj način oduševio; ljudi prosto zabezeknuti, ne mogu svojim očima da veruju, a Organ se samo smeši, toplo i duboko ljudski. Oni iz "Vestinghausa" pukoše od zavisti. Sami su rekli, njihov Predsednik Upravnog odbora nikad na sednici ni jaje da im skuva, pa su mlohavi usled zapuštenosti Ljudstva, što naš Organ nikad nije dopuštao, nego svak ima da bude čvrst, po uzoru na njega! No, dakle, širom kontinenata se o tim palačinkama priča, naš Poslovodni je kod njih ušao u legendu, i svi dolaze svojim očima da se uvere."

Tu stručnjak za psihičko stanje ljudstva, zakoluta očima. "Dobro F. Gromki", reče, a glas mu došao slabašan, kao što se već dešava ljudima pri susretu sa mojom Mišlju, "a kako vi zamišljate da u vazduhu lebdi bronzana palačinka u brišućem letu? Mislim, kako je vajar na brzinu ovekovečio taj trenutak?"

* * *

Sad, stvarno, i ja sam se u tom času upitao kako da zaživi to lebdenje, pa da se i time dičimo, kao i tolikim drugim dostignućima.

"Ima tu mnogo mogućnosti", kažem lagano, da dam sebi vremena, jer znam da će moj Um, kao i uvek, automatski pronaći čitavu lepezu rešenja, pa da se razreše Protivrečnosti. "Mogao bi, na primer, sam naš Poslovodni da održava palačinku u vazduhu snagom volje, sigurno bi išlo, ali šteta da se on na to rasipa. Ili da nađemo vajara u čijem je stilu zastupljena lepršavost, pa da nam u tom lepršavom duhu izvaja i palačinku? Ili ja da odvojim vremena koliko da pronađem neku lakšu bronzu, veoma šuplju, kao što su ptičje kosti šuplje, samo mnogo više? Nudi se tu i mogućnost da Organ lično predstavlja svoj Lik. Jeste, lično stoji u fontani, za njega vezano crevo, da šiklja voda, a on, naravno, zaštićen kišnim mantilom, jer mokar Organ nije srećan Organ, i stoga teže razrešava probleme… Međutim, to ne bi baš sasvim odgovaralo stvarnosti, nekako nije tipično, pa imam utisak da se on možda i ne bi složio sa tim rešenjem… Ili da mu se nađe dvojnik, za potrebe šikljanja iz fontane, a i meni isto? A opet, kako jedna takva osoba uopšte može imati dvojnika… Mogli bismo da naručimo trodimenzionalnu projekciju palačinke iznad tiganja, to jest hologram, o čemu mi je pričao jedan na Klinici doktora A., kako mu se čini da je celo naše Društvo samo jedan Hologram, koji će odjednom da se isključi, a on će da ostane sam na vetrometini... A stvarno, hologram zavisi od struje - kao i moj Perpetuum mobile, nažalost - pa kad god nestane struja ne bi se znalo čime se Organ bavi, jer bi nestala i palačinka, i moglo bi se pomisliti da je njegova aktivnost besmislena… Naravno, mogao bi se tu instalirati agregat, da uskače kad nema struje, ali to diže buku, što bi moglo izazvati nezdravu radoznalost Štampe, i baciti sumnju na Napore."
"Pa šta ćete od svega toga, F. Gromki?" upita doktor B., a videlo se, i sam je u psihičkom stanju (ne bi on od drugih tražio što ne proba na sebi). "Uostalom, kad ste već kod tolikih rešenja, što ne biste časkom pronašli i Antigravitaciju?"
"Mislio sam već na to", kažem, "samo mi bilo žao čestitog Njutna, pa ne bih opštu nego samo delimičnu Antigravitaciju. Znači, umereno revidiranje, tim pre što se Njutn, iskreno govoreći, bavio jabukama, pa što to onda i na bronzane palačinke da se odnosi?"
"Ali, kako Antigravitaciju?" zaječa doktor B.
"Ah, jednostavno", kažem. "Zašto mi ne bismo, samo za našu R.O, doneli Izmene i Dopune zakona o Zemljinoj teži, tj. interni propis po kome taj zakon nema važenje u prostoru dimenzija palačinke, na dvadeset santimetara iznad tiganja? Na kraju krajeva, kome je baš tu toliko neophodna još i Zemljina teža, kad je mesto ionako već zauzeto palačinkom? Nikome tu ne treba osim nama, a mi na tom mestu možemo Teže baš i da se odreknemo, u interesu viših interesa, pa da omogućimo! Zamislite samo - dolazi nam Komitent, treba se predstaviti pred Inostranstvom, a tu je uvek i šansa da se najzad negde plasiraju sve one nitne što nam još nisu nestale. No, zar ne bi bilo dirljivo videti njegove krupne oči kako se šire od zaprepašćenja pred fontanom prema mojoj zamisli? Takav prizor urezao bi se svakom Komitentu u pamćenje barem za večna vremena! Uz to bi palačinka u letu pomogla i da se još preciznije ocrta profil naše R.O. pred inostranim partnerima... Samo, nemojte još nikome o ovim stvarima; možda ne bi hteli baš odmah da realizuju Zamisao, nego bi me samo opet poslali po taksene marke, da mi ne bi dali vremena… I eto, sve u svemu, vidite kakve sve aktivnosti razvijam, a oni, oni rade na tome da se otpustim ja! Ja, koji sam samostalno uočio, i Organu još jutros iscrpan izveštaj podneo o tome gde se nalazi – "

U tom sudbonosnom trenutku upade sav zadihan Šef za opštenje, i reče da me traže po celoj R.O., i da ovog časa treba da se pojavim kod samog Organa lično, a ja tu sav potonem u kao neku maglu...

nazad