Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Intervju

 AFORISTIČAR  VASIL TOLEVSKI

BISERI BALKANA

Divim se svakom aforizmu koji napišu moji prijatelji,
jer znam da će dobar aforizam privući pažnju nekog čitaoca
koji će ostati zarobljen u mreži satire

Vasil Tolevski

Vasil Tolevski, rođen 1956. god. u Budimpešti. Diplomirani mašinski inžinjer. Oženjen i ima dve ćerke, Nataša (11) i Olgica (17). Živi i radi u Skoplju.

Objavio: Četiri koraka do istine (1988), Muzika za gluve (2006), Našite prijateli (2007), antologija makedonskog aforizma (2007 - dvojezično), Isuse, Lucifer nas zove (2007 - dvojezično), Našite prijateli 2 (2008) i Antologija balkanskog aforizma (2008 - dvojezično).

Zastupljen u antologiji makedonskog aforizma (1988 - Novi Sad).

Na makedonski jezik objavio knjige Baljka, Čotrića i Simića (2007) u ediciji Svetska satira. U pripremi još četiri naslova savremenih srpskih satiričara.

Sarađivao sa: Osten, Studentski zbor, Mlad borec, Vreme, Jež, Ježev humor… sada najradije šalje svoje radove za Etnu, Jež, Nosorog, Žikison, Večernje novosti, Politiku, Donstalens, Stršel, Toti list...

Isključivo voli žive nastupe, jer upoznaje nove ljude koji mu pokljanjaju knjige, pa je nastupao u Beogradu, Plevlju, Požarevcu, Bjeljini, Skoplju...

Osvojio je sve makedonske nagrade. Od svih nagrada najdraža mu je Radoje Domanović 2007.

Bio je urednik za humor i satiru u studentskom listu "Studentski zbor". Sada je glavni i odgovornik urednik časopisa "Makedonski Osten".


* * *

ETNA: Živite i radite u Skoplju, ali poslednjih par godina prisutni ste na skoro svim manifestacijama i festivalima za humor i satiru, naročito u Srbiji, a za kratko vreme dobili ste brojne nagrade, na čemu bi Vam pozavideli i ovdašnji satiričari. Pretpostavljam da Vas sve to raduje, ali da li Vas je sve to donekle i zbunjuje, da li obavezuje?

Tolevski: Pošto sam normalan čovek kao i sve ostale budale, normalno je da me sve to raduje. Dobijati nagrade u zemlji koja je svetski šampion u satiri, daje posebnu draž u odnosu na sve moje nagrade koje sam osvojio. Pogotovo što sam nagrade dobijao baš u vreme kada je srpska satira dobijala svetska priznanja u obliku pojavljivanja svojih najboljih satiričara u antologijama širom sveta.

Ali sve te nagrade stvorile su kod mene opštu mobilizaciju, pa svo vreme trošim na ovo što radim danas. Nagrade me nisu zbunile jer su ludaci svuda oko mene. Stoga sam na originalan način koristio njihovo prisustvo - da stvaram. Morao sam da se prestrojim u radu, da zaboravim na nonšalantnost u pisanju, cenzora u glavi dobro da izbrusim, i da krenem... Jer nagrade su bile i velika obaveza da svaki moj naredni projekat bude bolji od prethodnog. Konkurencija u Srbiji je strašno velika i nije svejedno kako se radi i šta se šalje iz zemlje u kojoj je satira na izmaku.

Moj moto je bio - ako radiš radi profesionalno ili uopšte nemoj da radiš. Tako je počela moja avantura u svetu satire. ETNA je bila nešto kao moj mentor u radu. Prve kontakte sa kvalitetnim aforizmima imao sam preko ovog elektronskog časopisa. Pomoć urednice bila je dragocena kako bih pronašao pravi put ka kvalitetu. I volim je jer mi je otvorila vrata za ulazak u svet aforizma i davala podstrek za dalji rad. Svaki objavljeni aforizam u ETNI doživljavao sam kao priznanje za dalji mukotrpni rad.

Ne može se postati vrhunski majstor u bilo kom poslu ako ne pratiš rad boljih majstora od sebe. To je značilo da moram maksimalno da pratim šta se dešava u svetu satire. A to mi je bilo najlakše samo ako redovno prisustvujem festivalima, sarađujem sa listovima koji neguju satiru, šaljem svoje radove elektronskim listovima, nastupam uživo... Nisam odbio niti jedan festival, jer je to bila šansa da se upoznam sa ljudima koji su deo svog života posvetili satiri, ne štedeći sebe.

Tako sam upoznao Čotrića, velikog pisca ali i velikog druga sa kojim se redovno čujem i sa kojim planiram neke zajedničke poduhvate u budućnosti. Rade Đergović i Grujo Lero su moja braća sa severa, a kontaktiram i sa više od 80 autora Balkana. Ilija Marković mi šalje svoje knjige, jer zna da nikada ne bih mogao doći do njegovih bisera. Od Đorđa Otaševića dobijam svaku novu knjigu koju objavi. Danas imam preko 400 knjiga aforizama koje čitam i po nekoliko puta. Mali je broj autora od kojih nemam niti jednu knjigu. Ali i njih ću pronaći jednog dana i zamoliti ih da me udostoje malim poklonom - njihovom knjigom.

Nisam sebičan, divim se svakom aforizmu koji napišu moji prijatelji, jer znam da će dobar aforizam privući pažnju nekog čitaoca koji će ostati zarobljen u mreži satire.

Tako velik intenzitet rada napravio je od mene fanatika koji se bori da satiru vrati u Makedoniju. I možda ste primetili - da bez pomoći srpske satire, bez Denčićeve, bez Čotrića, bez Baljakovih i Simićevih duhovnih vratolomija, bez Đergovića i Rajičića koji mi šalju sve najnovije objavljeno... Bog zna da li bih se upustio u ovakvu avanturu - da danonoćno radim na razvoju satire u Makedoniji.

ETNA: Između objavljivanja prve i druge knjige prošlo je dosta godina. Šta je uticalo na to da se ponovo aktivirate, ovog puta, reklo bi se, mnogo intenzivnije nego ranije, jer ste za dve godine objavili sasvim pristojan broj knjiga?

Tolevski: Kad sam objavio prvu knjigu, "Četiri koraka do istine" bio sam urednik za humor i satiru u studentskom listu "Studentski zbor". Nekoliko godina punio sam stranice makedonskih novina, bio saradnik makedonskog radija i televezije, a s vremena na vreme objavljivao nešto u "Ježu" i "Ježevom humoru". Ipak poziv rukovodstva rukometnog kluba "Kometal" iz Skoplja da budem trener u njihovoj ekipi, nisam mogao da odbijem. Tako da sam humor i satiru zapostavio zarad rukometa, a potom postao i trener makedonske rukometne reprezentacije.

Posle toga, desetak godina plivao sam i u političkim vodama, među ajkulama, bio gradonačelnik jedne male skopske opštine, sve dok nisam na svojoj koži osetio da je politika kurva. Na poslednjim izborima, 2005. godine, kada sam bio kandidat za gradonačelnika opštine u kojoj živim, politička mafija nije birala sredstva da me ukloni sa političke scene. Postao sam sredstvo kojim su neki politički balvani platili čoveku, koji je "spakovao" čoveka koji je sada u Hagu. Sve te stvari doprinele su da se manem ćorava posla, to jest prestao sam da se družim sa slepcima.

Šta je uticalo da se ponovo aktiviram? Kratko i jasno - srpski politički aforizam. Ono što se dešavalo u srpskoj satiri u poslednjih desetak godina, dalo mi je novi motiv za traganjem po istini. Zemlja koja je bila trn u oku svakome u Evropi, koja se borila sa svakojakim blokadama, zemlja koja je bila bombardovana od saveznika, zemlji kojoj su hteli da otmu sve što ima - nisu mogli da otmu duh. Srpski satiričari su se poigravali na originalan način sa svim tim nedaćama koje su ih snašle. Internet i ETNA otvorili su mi prozor ka novoj satiri, i eto... Desilo se što se desilo.

ETNA: Satira je oduvek bila u svađi sa političkim strukturama, ali u ljubavi sa  čitaocima. Kakvo je trenutno stanje u Makedoniji?

Tolevski
: Teško je bilo šta da se kaže o satiri u Makedoniji, pošto je ona dugo godina na margini stvaralaštva. Jedini koji nešto radi jeste Ivan Karadak i njegova emisija "Hihiriku" na makedonskom radiju. "Osten" je prestao da postoji nakon raspada novinsko izdavačke kuće "Nova Makedonija". Niko danas neće javno da prizna da su političke strukture u mojoj zemlji bitno uticale na nestanak satire. Niko ne mora da vam opali šamar, da biste uvideli da niste poželjni u društvu. Dovoljno je da vas neko ignoriše, pa ukoliko ste dovoljno pametni i osećajni, povući ćete se iz društva. Tako je i sa satirom.

Političke strukture uopšte nisu marile za ovu vrstu literature. Ako jedan pesnik za svoju zbirku poezije dobije i po hiljadu evra honorar, satiričar ne može da objavi niti jedan aforizam. Svaki političar na vlasti, misli da je svaki aforizam napisan za njega. To je kao ono - da mu je muva na kapi. Ali kada ode u opoziciju, isti političar voli baš onaj aforizam po kojem je pljuvao. Tokom vremena u mojoj zemlji aforizam je izbačen sa spiska kulturne konzumacije. Do nedavno nije postojao niti jedan jedini medij koji je objavljivao aforizme.

To je ujedno bila i moja najveća bitka - da se satira vrati u Makedoniju. Radio sam noćima kako bih stvario tle za razvoj nove satire. Malo-pomalo počeli su da se sporadično objavljuju aforizmi u novinama, počeo sam da nastupam na televiziji i postao čest gost radio emisija. Bez straha čitao sam aforizme za koje su mi drugi govorili da sam budala što ih čitam i da mi ne gine informativni razgovor. Ali ta vremena su valjda prošla...

Decembra 2007. organizovao sam Veče srpske satire u Makedoniji. Baljak i Čotrić poneli su ceo teret u pionirskoj misiji - satira u Makedoniji. Oduševili su moje skopljance. Ne samo što su ostali da razgovaraju sa publikom, nego su podelili i brdo knjiga. To je bio signal da nije problem u ljudima već u našoj nesposobnosti da se borimo za ono što volimo.

Sada mi se u toj borbi priključio i veliki broj makedonskih satiričara. Koračamo polako ali sigurno. Finansijska sredstva su rak-rana, ali nadam se da ćemo i to prevazići. Očekujem da Ministarstvo za kulturu otvori oči i da malo novca odvoji za ovaj književni rod, koji se ne izučava na studijama. Satiričari se rađaju. Makedonija je oduvek imala rasne satiričare ali tretman im je bio kao da su konji. Sada definitivno mislim da je to prošlo vreme.

ETNA
: Da li je i to jedan od razloga što se upustili u avanturu pripremanja antologija?

Tolevski: Poslednje tri godine radim konstantno i pratim sve što se dešava u svetu satire. ETNA, Nosorog, Donstalens, Svetlost, Srpska reč, Nezavisna svetlost, Toti list, rubrike u Večernjim novostima i Satirikon u Politici... kao i knjige koje sam dobijao na festivalima stvorili su veliki fond materijala koji nisam smeo da čuvam samo za sebe. I tako se rodila ideja da makedonskim čitaocima prezentiram ono najbolje od stranih autora. Tako se rodila "Našite prijatelji - aforističari iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske". Nisam ni slutio da će izazvati takav interes. Makedonski autori dobili su po jedan primerak knjige - da vide rad majstora satire sa ovih prostora bivše Jugoslavije, a ostale primerke podelio sam besplatno po festivalima gde sam učestvovao.

Posle objavljivanja ovog zbornika, desilo se nešto interesantno. Na kućnu adresu počele su da stižu su knjige sa raznih strana Balkana. Bio sam oduševljen. To mi je dalo ideju da napravim "Našite prijateli 2 - aforističari iz BiH i Srbije". A u prvoj knjizi "Nasite prijateli" nagovestio sam "Antologija balkanskog aforizma". Bilo mi je čudno da se aforisticari međusobno uopšte i ne poznaju, iako su svi jedan rod (tako kaže i Baljak).

Godinu dana radio sam danonoćno da odaberem najbolje od najboljih (onoliko koliko sam mogao), da po nekoliko puta pravim selekciju materijala, pre nego što sam ponudio mom velikom prijatelju Đorđu Otaševiću (ALMA). Đole je vanserijski čovek i bez razmišljanja dao je pristanak da odštampamo ovo mega izdanje. To je bio podstrek da radim i istražujem na teritoriji celog Balkana. Imao sam velikih kriza, naročito prilikom prikupljanja materijala iz Rumunije i Grčke. Da mi nije bilo Čotrića, ne znam da li bih i uopšte završio ovaj rad. Pomagao mi je savetima, novim materijalima, pristao da bude recenzent... ukratko - pola antologije je uradio on.

Oduševila me je i solidarnost mnogih autora, a posebno Jovo Nikolić i Mladen Vuković, koji su otvorili svoje nacionalne trezore i ponudili mi sve što imaju. Zato se radujem što će ovih dana od istih autora biti objavljene antologije matičnih zemalja. Hvala svima na velikoj pomoći.

ETNA
: Koliko svi ti kontakti i bezrezervna solidarnost govori o (besmislenom?) raspadu Jugoslavije? Kako kolege reaguju?

Tolevski: Mene raspad Jugoslavije boli i nedostaje mi na svim poljima. Nekada sam išao kod Pokrajca na seminare za rukometne trenere, naručivao knjige vrsnih jugoslovenskih satiričara pouzećem, bio pretplatnik Ježa, kiosci su bili pretrpani listovima humora i satire. I odjednom, neke budale rešile su da suze prostor. Suzili su prostor suzama. I kad sretnem neke svoje kolege vidim da osećaju da im stara Juga nedostaje, ali nemaju hrabrosti da to priznaju.

Ja sam jedan od retkih koji se ne stidi da pokaže svoja osećanja. Meni nedostaje veličina bivše Jugoslavije. Bili smo svetski prvaci u rukometu, košarci, vaterpolu, ping-pongu, kajaku, fudbal je išao uzlaznom putanjom. Kao da smo nekome smetali. I desi se raspad. Od raspada Jugoslavije jedinu koristi imali smo mi - satiričari. Toliko gluposti na tako malom prostoru! Napišeš aforizam u Beogradu - važi za ceo prostor bivše Juge, napišeš u Skoplju ista stvar. Tada sam shvatio da je glupost univerzalna i da nema granica!

Skoplje je srce Makedonije.
Mozak još nismo pronašli.

Narodu koji je na kolenima,
ne trebaju cipele.

Od pokojnika zavisi da li će biti
dan žalosti ili masovno veselje?!

Šija ili vrat? -
za dželata je to nebitno pitanje.

Sa politikom mogu da se bave i ludi.
Naša praksa je potvrdila ovu tezu.

Kontejnere peremo redovno!
Čistoća je pola zdravlja.

Ranije sam vikao: Dole vlada.
A i danas me vuče nostalgija.

Odlično se dopunjavamo.
On ima sve što nama nedostaje.

Ne možemo se boriti do poslednjeg.
Narod je poslednjeg izabrao
da bude prvi.

Politička evolucija:
Ušli su kao magarci
a izašli kao rasni konji!

Vasil Tolevski

ETNA: S obzirom na to da, kako rekoste,  glupost nema granica, Vaš pokušaj da istu žigošete i proširite granice slobode misli i izražavanja, jeste i pokušaj da, pored pomenutih angažovanja  pokrenete i  časopis. Nedavno je objavljen i prvi broj "Makedonskog ostena". Kažite nam kakve su Vaše impresije, da li je sve proteklo onako kako ste očekivali i da li ste zado- voljni ishodom?

Tolevski: "Makedonski osten" je prirodan sled okolnosti ka onom što težim - vrhunska satira u Makedoniji. Satiričari ne mogu da rade u uskim okvirima, samo u svojim sredinama, treba im prostor da se razmahnu. Gde god da odem čujem kako imaju problema gde da objave svoje radove, kako da plasiraju svoje tekstove. A priznajem da me je pomalo bilo stid da idem na gostovanja, a da nikoga ne ugostim. Stoga smo moj drug iz detinjstva Nikola Simovski i ja odlučili da nešto uradimo po tom pitanju. I rodio se novi list u Makedoniji.

Nisam u potpunosti zadovoljan. Imam svoj plan koji moram da odradim. Ovaj list, pre svega, mora da bude kvalitetan, a to znači da u njemu svoje tekstove plasiraju vrhunski autori sa celog prostora Balkana. Ako se uzme u obzir to da su moji prijatelji baš ti vrhunski autori, onda to neće biti teško da ostvarim. Ali oko drugih ciljeva moram malo više da da se angažujem, a osnovno je okupljanje starih autora iz Makedonije i animiranje mlađih autora, koji će kasnije biti okosnica makedonske satire. Ovo će biti duži proces, ali istrajaću.

Prvi broj smo odštampali u tiražu od 1000 primeraka, ali pola tiraža razdelili smo po kafićima i mestima gde se okupljaju mladi, a slali smo i na adrese državnih institucija u Makedoniji. Svojim prijateljima van Makedonije poslao sam PDF format prvog broja. Nadam se da ćemo ubrzo napraviti i WEB stranu.

Na naše veliko iznenađenje list je prihvaćen narodski. Možda je tome doprinela šarenolikost sadržaja i komentarisanje raznih prepoznatljivijih situacija. Dok traju neke neizvesnosti u Makedoniji (ime, prijem u evroatlanske strukture) neće biti problema. Narod će imati čemu da se smeje. Ostaje samo pitanje periodike, učestalosti izlaženja, ali dogovorili smo se - list ne sme da prestane da izlazi. Ako situacija bude takva izlaziće samo periodično, ali biće uvek sa nama.

ETNAHoće li će se "Makedonski osten" boriti da bude okosnica i preuzme misiju afirmacije satiru u Makedoniji i u regionu?

Tolevski: Svakako. Imali smo vrhunske majstore humora i satire kao što su bili Sofe Sterjoski i Boško Smakjoski, koji su odavno preminuli. Niko iz naše zemlje nije našao za shodno da obeleži njihova imena. A oni su bili genijalci, čiji se aforizmi i tekstovi i dan danas pamte. Planiramo da organizujemo festivale koje će nositi njihova imena.

Isto je i sa karikaturom. Skoplje je imalo Svetsku galeriju karikature, to je bila manifestacija svetskog ranga. Ali ljudi-balvani, koji su bili skloni da karikaturu koriste kao paravan za kriminal, zatvorili su i ovaj segment. Planiramo da organizujemo festivale u čast Aneta Vasilevskog i Dimitra Čuda. Nadam se da će Skoplje opet okupiti najveće svetske karikaturiste.

Međutim, sve će biti badava ako nam država ne pruži ruke. Nadam se da neće pružiti oko moga vrata, pa da sve propadne u vodu. Ali ja sam veliki optimista, i nadam se da smo se prizvali pameti i da ćemo se otvoriti prema svetu. Ovih desetak godina bili smo strašno zatvoreni i sebični. Led sam probio na strumičkom festivalu, kada sam samoinicijativno pozivao moje prijatelje da učestvuju na konkursu. I za divno čudo - od šest nagrada, četiri su osvojili moji prijatelji. Radovao sam se kao da sam ih ja dobio.

ETNA: Nakon svega izrečenog, logično bi bilo pretpostaviti da nam pripremate nova iznenađenja. Možete li barem nešto da nagovestite?

Tolevski: Sa mojim prijateljem Otaševićem, koji prati ono što radim, dogovorio sam se da za sajam knjiga završim zbornik "Biseri balkanskog aforizma". I pored ogromnog angažovanja oko "Makedonskog ostena" nadam se da ću uspeti i to da uradim.

A polako pripremam i svoju autorsku knjigu, koju ću ostaviti da malo odstoji, kako bi kvalitet pokazao svoje pravo lice.

Nadam se da ćemo sa TV K-15 uspeti da napravimo emisiju u kojoj će biti čitani aforizmi na malo drugaciji način (animacijom). Ali to je još uvek u fazi pregovora.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno?

Tolevski: Ovo mi je najteže pitanje. Ne volim kraj, čak i film kada gledam. Ali ipak...
Čitaocima - Neka čitaju samo pismene autore, one koji znaju sva slova.
Političarima - Neka produže sa ovakvim radom za dobrobit satire.
Kolegama - Kad živimo kao kerovi barem da glasnije lajemo.
A svima zajedno - Volim ljude. Sreća što nisam kanibal.

Razgovor vodila:
Vesna Denčić


Karikatura - Nikola Otaš


- 8 -