Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


17 - KONJ SA HVATALJKAMA I SL.

- Prevazilazim da Vinčija – Morska krava druga Sime Pojedinca – Tajne odmora i rekreacije – Pena na ustima inokorespondenta

Ona za Maintenanciju postavila uobičajenu zamku, tj. kofu prljave vode. Leonardo da Vinči bi se u tu klopku uhvatio, premda isto univerzalan duh kao i ja, ali ja sam u sve to davno pronikao, pa samo obiđem. Sačekao sam malo da vidim razvoj situacije, i zaista naiđe i sama dotična Higijeničarka, pa ugazi u sopstvenu kofu, a samo sam je malko bio premestio, ali ja nisam obraćao pažnju na njene samoupravne navode o čarapama od čistog pamuka što je upropastila, nego sam mirno listao novine da bih se obavestio o zbivanjima. To zato što se kod nas svakodnevno zbivaju upravo Zbivanja, mahom najrazličitija, a sve to treba znati, za ako bi se nešto slučajno odnosilo na čoveka ili nekog njemu bliskog, pošto većinom ne valja kad se nešto na čoveka odnosi; to vodi pravo u Paranoju. Ali i te vesti su žalosno nepotpune pa čovek ne može da se snađe, što sam i mokroj čarapi rekao, tj. da joj se ono sa kofom sigurno nije ni dogodilo, jer u novinama o celoj toj stvari nema ni reči. Onda ona kapljući ode, a ja se u vezi sa tim setim da sam lično prisustvovao Događaju o kome nema ništa… Šta ako Štampa prećutkuje još neke detalje iz stvarnosti, pa ja ni za njih ne znam?

* * *

Neko očevidno nije radio svoj posao! Naručio sam za Organov kabinet, da ga iznenadim, jednog konja sa hvataljkama, da ima prema položaju. Odatle je mogao da klikće koliko ga grlo nosi razne prigodne misli, a i da održava čvrstinu na hvataljkama, ali je taj neophodni objekt nekako sporo stizao. Stizalo je razno, razume se, reagovale radne organizacije na Narudžbinu, samo nikako da stigne konj sa hvataljkama. Najpribližnije konju bilo je što nam je stigla jedna punjena morska krava bez hvataljki, ali ja lepo dam nalog da je vrate Spomen-biblioteci druga Simeona Pojedinca, koja nam je to poslala jer je naš nalog iz neobjašnjivih razloga stigao njima. Počeli da im je jedu moljci, pa su hteli da je se otarase, tim pre što su mi sami, kad sam tim povodom bio kod njih, rekli da su se toj kravi silno čudili kad je njima stigla, umesto onog "Stenvej" klavira, koji je zalutao u nekakvu banju, pa ga tamo posle pronašla Štampa kako služi kao sto za serviranje. Inače, voljeni drug Sima nije umeo da svira na klaviru, to je tačno, ali je zato to radio sa velikim oduševljenjem, trudeći se da se drži svojih Uzora, a sa morskim kravama nije imao baš nikakve veze, pa ih je ta krava strašno nervirala, mada je meni nekom tajanstvenom asocijacijom palo na um da možda pod morima treba tražiti drevno carstvo MU... Ispalo je da su im tu kravu podmetnuli kada je srušena lepa stara zgrada Muzeja Stočarstva, a sa namerom da se na njenom mestu sazida sedište Komisije za brigu o dragocenim starim zgradama, za koje sedište posle nije bilo para.

No, ukratko, kravu sam im vratio, samo se iz nje prvo prosulo čudo jedno nekakve strugotine na Referenta za zaštitu na radu (ja stvarno ne znam šta misle te morske životinje).

Posle krave nam stigla tri vagona ukvarene šećerne repe, ali to smo odmah javili Staklari; bilo je očigledno da to pripada njima, i jeste im pripadalo, ali nisam ulazio u pitanje zašto; neka se sami snalaze, imamo mi šta da rešavamo. A posle, kad sam prijavio i tu grešku, opet nam stigle određene nitne, sedam vagona (a to je vrlo mnogo nitni) ali je s tim bilo lako; odmah sam pozvao Preuzimače Oblovine da to preuzmu za Stoličaru... Sve u svemu, neko iz naše Službe za narudžbine brlja, a konj sa hvataljkama dotle stiže nekom kome uopšte nije neophodan!

A što se tiče veza druga Sime sa morskim kravama, rekao sam onima iz Muzeja da se i tu saznanja mogu izmeniti, kada se jednom otvore svi Arhivi, na čemu se uveliko radi, ali mnogo Građe još nije dostupno, pa zbog toga. Možda će se ti iz Muzeja jednom baš radovati što sam ja bio umešan u taj slučaj, pa ta krava nije stigla na Đubrište Istorije, nego opet kod njih, gde uopšte nije isključeno da zaista spada; čudne se stvari saznaju o velikanima, naročito kad u obzir počnu da se uzimaju i činjenice.

* * *

Držao sam na oku telefon, u nadi da će se javiti neki izabrani predstavnik konja sa hvataljkama, kao i da mi ne bi zvonio iznenada kao nekima, jer mene ništa ne sme iznenaditi, a ne da se trgnem usled neočekivanosti samog događaja. I još sam ostavio odškrinuta vrata, da vidim ako prođe Telo za Popis, pa da se uključim u nju. Već sam sebe smatrao članom Tela, jer sam osećao da će Organ, kao i uvek, doneti najrazumniju odluku, dakle upravo tu. Šteta što sam to zaboravio da mu predložim kad sam bio kod njega, sve usled psihičkog uzbuđenja, a toliko mi to važno (naravno, samo zbog nje). No, kad je već sigurno da će Organ doneti pravilnu odluku - a ne znam šta bi drugo moglo biti sigurno - zašto ja tu odluku ne bih anticipovao, pa da počnem da je sprovodim još pre njenog donošenja, i onda Organ, čim je donese, odmah može da vidi i koliko je ta stvar već odmakla.

Međutim, umesto Tela za popis naiđe naš Inokorespondent, pa upade kod mene. Kaže - raspisali smo interni konkurs za Samostalnog referenta za Odmor i Rekreaciju...

* * *

On je očito tu dalje nešto izlagao, ali ja sam se prepustio sopstvenim mislima. Zaista, pomišljao sam već i ranije, možda za nauku ne bi bilo loše da Telo i ja službeno odemo, na primer čak i do mora, ako je neophodno. Leškarimo, nad glavama nam živopisni suncobrani, ja se, uz to, intenzivno bavim naučnim radom putem posmatranja Prirode i učenja od iste, i još oboje predano razmišljamo o Odmoru i Rekreaciji. A onda, čim se vratimo - predamo o svemu tome Elaborat!

Reč Elaborat me je zagrejala, probudila je u meni nešto praiskonsko... neku čežnju za daljinama… Uz to, i drugima je odmor potreban! Sam doktor B. mi je rekao da su kod nas u Firmi izvršioci nekako iznureniji nego drugde, a posebno oni Visoko Gore izgledaju kao da se nečega plaše, i vidljivo je da im treba mira i odmora. Kaže mi doktor B, žale mu se da po pet puta proveravaju jesu li zaključali pisaće stolove, kase i ormane, a ne umeju da mu objasne zašto. Sigurno neka neuroza, pa oni sve stidljivo o tome. Ponekad toliko puta zaključavaju i otključavaju da im na kraju ipak ostane otključano, pa sutra zbog toga dobiju lupanje srca. Uz to, pojedinima sve čađ po rukama i odeći, i u kosi čađ imaju, sam ih doktor B. video. Kao da nešto spaljuju kod nas u podrumu, neke hartije, recimo, mada oni tvrde da nisu, nego su samo onako bili tamo, iz razonode.

* * *

Odjednom sam u vidnom polju opet zapazio Inokorespondenta kako nešto priča i maše rukama. Rekoh da bih se prihvatio za Odmor i Rekreaciju, ali on izjavi kako se za to mesto već javila jedna više nego pogodna ličnost, koja je oduvek osećala ogromno poštovanje prema raznom negovanju Odmora, i još posebno prema Rekreaciji. To jest, on lično će se žrtvovati da to preuzme. A ja, ako želim, mogu da budem umesto njega Inokorespondent. Nije smetnja ako ne znam jezike; to su detalji; ne zna ni on pa mu niko zamerio nije, tim pre što će mi on i svog prevodioca dati, ne treba mu više, jer je sada Lice za prijem kandidata, pa mogu i sam da izrastem u lik Inokorespondenta ako se prijavim na interni konkurs, i ako me prime. A on sam, veli, nije došao zbog toga, nego da me zamoli za ono.

"Za kakvo ono?" pitam.
"Pa vi me niste ni slušali, druže Tmurni", reći će mi on. A onda, zastajkujući, ponovi ono što nisam slušao. Video me je, kaže, kako stojim i pričam sa Telom za popis, pa bi bilo lepo da se ona ostavi tog popisivanja, i pređe kod njega da stupi u odnos, za rekreaciju i odmor u radnom smislu zapošljenja, i da li bih ja to njoj predložio, kad je već poznajem lično, a on ne?

Odjednom sam, verovatno nekim parapsihološkim moćima, osetio da će Organ potvrditi moje navode, pa sam ljubazno odgovorio da je Telo dodeljeno meni, i ne mogu sada tek tako da je premeštam; takvi potezi loše utiču na osećanja sigurnosti kod Ljudstva. Ali ću mu to višestruko nadoknaditi tako što ću mu preneti moja iskustva.

* * *

A stvarno sam ličnim trudom utvrdio da je rad na Odmoru i Rekreaciji kontraproduktivan. Iznašao sam bio da imamo jedan udaljeni Pogon, osnovan mnogo pre mog vremena, i nekako zaboravljen, pa sam u toku jedne nabavke poverljivih taksenih maraka krenuo da i tamo snimim stanje. A baš su radili na odmaranju, pa sam posle redovno dolazio da im pomognem, i kao crv sam dobrovoljno radio na tim pitanjima. I ispomoć su našli, pa onda nismo dizali glave ni ja ni ispomoć, mada sam štedeo vreme toliko da sam im i Elaborat načinio po hitnom postupku. Naime, slučajno sam našao sedamdeset i četiri kompleta jednog, za inostranstvo pravljenog, referata o drikerima, što nam zaostalo od ranije, jer "Vestinghaus", zbog nečeg - ko će razumeti Zapad - tih dana nije bio zainteresovan za drikere. Svaki komplet imao je po trideset i dve sveske, ali sam trideset drugu svesku sa žaljenjem iz svih kompleta izbacio, jer je u njoj skoro cela poslednja četvrtina bila posvećena nekakvim drikerima, pa se to nije moglo koristiti u opštijem smislu. Ostale sveske poslužile su bez ikakvih problema za moj Elaborat, koji je glasio ovako: "Samostalna dobrovoljna Komisija za Odmor smatra da..." i "...te iz navedenih razloga sve treba preduzeti u cilju daljeg i još dubljeg proučavanja pitanja Odmora i Rekreacije." Između tih rečenica ubacio sam sedamdeset i četiri kompleta prve trideset i jedne sveske referata o drikerima, zato što u njima nije bilo nikakvih drikera da stvar učine nepotrebno preciznom i neupotrebljivom, pa su bili pogodni kao ilustracija naših napora, jer tu se govorilo o Pregnućima, i još se, sa strane, evociralo, pa se moglo upotrebiti za apsolutno bilo šta. Naravno, ne bih sve to mogao sam, ali upravo tih dana –

* * *

Taman kad sam u izlaganju stigao do tih dana Inokorespondent mi nekuda nestade, i ponovo sam ga pronašao tek na drugom spratu, pa sam tu nastavio da mu izlažem materiju. Ja srećom materiju mogu da izlažem i u pokretu, kao antički filosofi, o čemu ima opširnije u dodatku "Ribolovačkog kalendara" za godinu 1949, gde je, izgleda, određeni unapred štampani materijal zbog nečega morao da bude izostavljen. Jamačno neke istorijske promene, kao i uvek, pa su, baš kao za mene, ubacili antičke filosofe umesto. Uopšte, ja sam uvek u stanju da se prestrojim u hodu, čak i dok sedim... Tu, dakle, nastavim kako imam utisak da on za moju aktivnost u udaljenom pogonu i ne zna; kao da je prošla neopazice u Glavnoj Zgradi. Sporo nam pritiču vesti iz udaljenih pogona, a stvarno ih ima toliko udaljenih da se začude kad saznaju da su naši, a i mi isto, što pokazuje kolike prekrasne unutrašnje rezerve imamo! U inostranstvu vazda moraju nešto da grade ili kupuju, a mi samo malo pogledamo u Dokumentaciju, i otkrijemo da imamo, na primer, takvu Mlekaru da tamo čak i krave odlaze da kupuju mleko, bar ako je suditi po slici na njenoj Firmi. Ili da imamo Stoličaru, koju odmah preorijentišemo na proizvodnju džema i noša, s tim da u to kako god znaju uključe i određene nitne. No, tih dana - vratim se ja na mesto na kome sam stao - u tom Pogonu bilo je više pripravnika koji su se javili na Oglas za Više Pripravnika, i oni su mi bili Ispomoć. Ti su mi samih grafikona nacrtali na stotine, o usponu i padu odmora i rekreacije u našoj R.O. od njenog osnivanja, uz neprekidne dnevne beleške o trenutnom stanju, a ipak, ispadalo je da neko iz inata radi upravo u vreme dok mi istražujemo pitanja Odmora! I to se negde toliko radilo da je propadao višegodišnji prosek odmora. Doduše, moglo je to biti i mojom krivicom. Morao sam i u Glavnu zgradu stalno da dolazim, za slučaj da zatrebam Organu, a čim ja stvari samo malo upustim sve propada; oseća se kad negde nije F. Gromki -Tmurni.

Ali (kažem ja dalje Inokorespondentu) pustimo te detalje. Stvar je u tome što nikako nisam mogao da uhvatim ko je navalio da baš tada toliko radi, pa mi sve upropašćuje. I mnogi mi još pomagali, iz Udaljenog Pogona. Bio jedan recimo... stvarno krasan čovek. Asistent za predmet "Solfeđo", a i inače ljudina. Taj je tamo kod nas radio honorarno na kugličnim ležajevima, u smislu njihovog ažuriranja, a kako mi nikakve kuglične ležajeve nemamo nije se mnogo premarao oko toga, i mogao je, ako poželi, mirno da se bavi i Solfeđom. Ali je usput dobrovoljno pomagao meni, kao honorarni za ležajeve - doduše kuglične - da vidimo to oko Odmora. Međutim, ni on nije shvatao ko se to ne odmara. Ali onda -

To "onda" sam rekao praznom hodniku; Inokorespondent je još jednom volšebno iščezao. Zanimljivo je, i pitao sam se da li je to doktoru B. poznato, da ima ljudi koji su psihički nesposobni da određeni isečak žive stvarnosti saslušaju, osim ako im se ovaj saopštava u delovima, i to na više mesta! Srećom ostavio je tragove, pošto je vrlo temeljno ugazio u još jednu podlu kofu One za Maintenanciju, ili neke iz njenog Osoblja. Tako sam ga našao, šćućurenog i mokrog na nezgodnim delovima pantalona, kako stoji iza vrata Odseka za Opšte poslove.

"Uočio sam da ste bledi", kažem ja njemu. A zbilja, baš to sam uočio. Ja odmah sve vidim, ali nisam hteo da insistiram, da mu ne bude neprijatno, nego nastavim kako sam konačno svima rekao da dignu ruke. I, kažem, zato mu to i pričam - odjednom nam skočio nivo odmaranja! Da, čim je prestao rad na izučavanju te problematike! Neko kao da je potajno mrzeo Više Pripravnika, pa uzeli da im smetaju dok su radili, a posle više nisu. Mora biti da je to u ljudskoj prirodi; čim više nema kome da se pakosti oni i ne pakoste, nego se odmaraju. Ali nekako sam osećao: tog časa da reaktiviram Više Pripravnika, pa dan i noć svi na grafikonima da radimo, opet bi ispalo da nam sami ti grafikoni pokazuju da neko smanjuje količinu vremena provedenog u zdravom, okrepljujućem odmoru! Ma, stvarno, ima kad neki posao bolje ide kad ga ne radi niko, kao toliko puta kad se izgradi neka fabrika, pa se onda izračuna da je mnogo jeftinije da baš ništa ne proizvodi, što je samo još jedna od velikih tajni koje se kriju tu negde, odmah pokraj nas.

* * *

Skloni površnom gledanju mogli bi pomisliti da me Inokorespondent izbegava, i to putem bežanja, ali ja znam da je to besmislena, paranoidna ideja. Uostalom, neki tvrde da mene čak i Organ izbegava! Ne znaju ni toliko o ljudskoj psihi da shvate da je čoveku za svaki čin potreban motiv, a kakav bi motiv Organ mogao imati da izbegava svog odanog F. Gromkog-Tmurnog? Dakle, jedino pravo viđenje stvari je da mene Inokorespondent uopšte nije izbegavao. Samo je - tajanstveni su putevi Motivacije - njegova psiha baš tada zahtevala da se on nađe na tavanu, a ja mu u tome nisam smetao. Pun razumevanja za psihu pratio sam ga, i usput mu izlagao materiju. Rekao sam da ću mu navesti integralni tekst one trideset i jedne sveske u kojima nije bilo ništa o drikerima, da mu to pomogne u daljem njegovom radu, i počeo sam, samo sam to njemu pričao znatno podrobnije, sa mnogo više detalja nego što bih nekom laiku, a sve u cilju da ništa ne ostane nedorečeno.

Dahtao je na tavanu, a glas mu je bio nekako piskav, valjda zbog razređenosti visinskog vazduha. "Ne mogu više", govorio je. "Zreo sam čovek... Viši sam samostalni inokorespondent... I magnetofonski tečaj za jezik sam skoro odlučio da upišem, mada to nije fer da sada i jezik treba... Slučajno sam u Komisiji za prijem... Ja sam samo mislio da sa njom porazgovarate zato što je vi poznajete, a ja ne, ali..."

Ja ne volim kad se izlišno raspreda, nego sve da je koncizno, pa ga tu prekinem, i nastavim da izlažem, jer sam taman bio stigao do četvrte sveske, koju sam želeo što pre da mu obrazložim. On, međutim, projuri pored mene, pa niz stepenice... čudo jedno do koje mere tog čoveka ne drži mesto! A veliku brzinu ima. Petu svesku nisam stigao čestito ni da načnem, tako trčeći uz njega, a on je već stigao do Kabineta za mentalno stanje u psihičkom smislu, i uleteo kod doktora B., koji je baš držao u rukama nekakvo pismo, i srušio se na pod, a sve mu pena kulja na usta.

Doktor B. mu priđe sa pismom u ruci, što me je - čudni su putevi asocijacije - odjednom podsetilo na poznatu likovnu kompoziciju "Pošta palome", ali ne znam šta je dalje bilo među njima, jer sam se tu diskretno povukao.

Eto, dakle, to bi bila samo još jedna sličica iz Prirode i Društva.

nazad