Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


19 - MEĐUTIM!

– Aerodrom – Pričam Organu film – Burek i mušmule – Tajanstvo kase – Anegdote o Organu – Smernica “Međutim” – Organ vrišti – Iznošenje krupne figure

Otišao sam službeno na Aerodrom, povodom nekog kavijara što je imao da nam stigne avionom, kad - koga tamo vidim?! Organa lično! Da, Organ; monolitno stoji na celom Aerodromu odjednom, i ističe se! Došao sa službenog puta, pa odlučno čeka da mu stigne prtljag, i imponuje.

Pridružio sam mu se u tim naporima, da ne bude usamljen, i usput sam mu pričao film što sam prethodne večeri gledao na malom ekranu. Fini film bio, domaći, strašno zanimljiva priča. Glava jedne R.O., i još svi krupniji oko nje, imali razne nedozvoljene radnje na savesti; nekakve pronevere, pa i nešto politički čak, a podatke o tome glava preduzeća držala u svojoj ličnoj kasi u kancelariji. Ali jedan mlađi izvršilac obio tu kasu, pa sve presnimio maleckim fotoaparatom koji je svuda i uvek nosio sa sobom, i posle ucenjivao šefove, i pravio karijeru! A svi samo drhte pred njim, što ih drži u šaci.

Organ je bio nekako izrazito nervozan, premda je film saslušao vrlo pažljivo, i onda me zamolio da ja sačekam njegov prtljag, dok on ode kući da se presvuče, pa će odmah u R.O. Međutim, ni pet minuta kako je otišao, saznam da je Organov prtljag nekom omaškom odleteo za Atinu, a odatle slučajno za Novi Zeland, pa ćemo ga dobiti nešto kasnije, i tako odem.

* * *

Vratim se ja sa kavijarom u R.O. (samo, kad sam raspakovao, to nije bio kavijar nego mušmule i patent-ekserčići, iz neke zemlje gde je bila sezona za tu kombinaciju; pogrešio nešto onaj stjuard kome je to bilo povereno). Vratim se, dakle, i odmah razvijem najživlju aktivnost! Kupio sam usput za Organa vruć burek, da ima uz one mušmule iz inostranstva. Prosto sam svojim unutrašnjim okom video njegov topli lik, nama tako blizak, sav ozaren kad ugleda vruć burek – celih trista grama - i još mušmule! Da ga iznenadim, i da zna da na njega uvek misli njegov F. Gromki-Tmurni, upao sam ponovo preko simsa u njegov Kabinet. Doduše, sims je sa obe strane Organovih prozora bio pregrađen, ali je, što sam utvrdio još dok je domar postavljao, pregrada gore visila na jednoj jedinoj kukici u zidu, a dole se samo oslanjala na sims, pa sam je diskretno odmakao, prošao, i vratio je na mesto, da dalje pregrađuje. Naš domar radio, vidi se; ne trpi pregrade. Slobodarski duh, i čuvaran isto. Sve ostale predviđene kukice odneo kući, jer bi iz R.O. neko mogao da nam ih ukrade. A prozor se i dalje lakše otvarao spolja nego iznutra, tj. nije se zaglavljivao sa te strane, što opet svedoči o našoj velikoj otvorenosti prema svetu.

Uđem dakle, skočim sa prozora na pod, a od tog se potresa, sama od sebe, otvori Organova kasa! Organ podsvesno zaboravio da zaključa, svestan da nema šta da krije! (Mnogo me podsvest interesovala, pa sam se vazdan obaveštavao, pošto je i ja imam, i to ispod cele svesti, a razvijena, što sam i onoliko kontaktirao sa stručnjacima za Psihu.)

Priđem kasi pa snimim unutra prvo kako je bilo, da imam za "Nekad". Onda preko nekih poverljivih spisa, da se ne maste, prostrem parče novine - a baš bila Kriminalna hronika, da se Organ zabavi čitanjem uz jelo - pa stavim unutra burek i mušmule, i opet snimim, da se vidi i ono "Sad" iz "Nekad i Sad", ako odlučim da to uđe u moju Monografiju. Zatvorim sve to u kasu, jer život je pun iznenađenja; šta ako ja zbog nečeg moram da izađem pa mu moje ponude neko ukrade? I onda stavim foto-aparat pred sebe na Organov sto, da mi bude pri ruci, i sednem da čekam.

* * *

Bio sam namislio sonet za njega da nabavim, i naručio sam ga od Pesnika iz Neposredne proizvodnje, ali taj je više za noše, tu je našao sebe, a sonet ni on ne ume; od silne neposredne proizvodnje ne stiže da se obavesti. Ne zna, veli, koliko stihova sonet treba da ima, muči ga i koliko stihova treba da ima katren, a nekakav katren mora tu unutra da bude. Da uprostim stvar, palo mi je na um, ako već ne umem da napišem sonet, što ja ne bih lepo napisao sonetni venac? Onda mi samo treba neki stručnjak da mi iz njega odvadi koliko za jedan sonet, jer sonetni venac se praktično od samih soneta i sastoji, kako su nas učili u školi. Uz to bi mi od venca sigurno preostalo za još koji sonet, pa da odmah imamo iz vlastitih izvora kad zatreba, a ne svaki čas da naručujemo od kojekoga kad treba za kakvu Godišnjicu.

Sad, sonet mi tapka u mestu, ali anegdote za Organa sam već smislio. Valjda će i to biti dovoljno, mada bi bilo lepo i sonet da imam, pa on da jede burek i mušmule dok sluša sonet i anegdote, i da bude zadovoljan mnome, jer zadovoljan Organ je srećan Organ, što se posle mora odraziti u najrazličitijim oblastima (gde se njegova aktivnost upravo i očituje).

Nisam dugo razmišljao o tim pitanjima kad - čujem ključ u vratima, i uđe naš Poslovodni, u punoj snazi. Šteta samo što nije preplanuo, jer ništa lepše nego kad Organ preplane, onako kršan. Elem, otključa on, uđe, i onda ugleda mene.

"Hm, F. Gromki", reče mi on, duboko ljudski zadirući u samu srž stvari, a onda zatrepta i duboko se zamisli.

Ćutao sam s poštovanjem, da ne ometam rad tog titanskog uma...

"Nisam ni primetio da je kancelarija već bila otključana", dodade on, pa izvadi ključ iz brave i pogleda ga. "A zar vi niste na Aerodromu?" Onda uvuče glavu u ramena, i reče da je strašno pospan, cele noći nije trenuo, stalno odlagali let. Sa interesovanjem je pogledao moj foto-aparat na svom pisaćem stolu (od uzbuđenja ga nisam ni slikao za uspomenu, ali neka, ima vremena). Potom priđe kasi... Očito: snažna potreba da se što pre uključi u Delatnost!

Posmatrao sam ga upijajući svaki gest, svaki pokret...

Organ izvadi iz džepa ključeve od kase. Pokušao je da je otključa, ali, pošto nije bila zaključana, zaključao je misleći da otključava, pa onda nije mogao da je otvori. Zatim je ponovo otključao, misleći da je zaključava (on je uvek na korak ispred vremena!) i samo je klimao glavom, jer sada je kasa ponovo bila otvorena... A onda...

Pa, ja stvarno nisam mogao da pretpostavim kakav utisak na Organa može da ostavi trenutak u kome napipa topao burek, i još mušmule odjednom, u kasi za koju je mislio da je bila zaključana tokom celog njegovog službenog puta.

Napipa on, dakle, burek, pa vrisnu! Zatim napipa mušmule, i opet vrisnu. A onda - toliko ga je pogodilo to iznenađenje, uz umor od puta - onda on, bez ikakve veze sa burekom i mušmulama, poče meni da prepričava onaj film što sam ga ja njemu pričao na Aerodromu, o onom Izvršiocu koji presnimi dokumente iz kase glave preduzeća, a koji bi glavu mogli odvesti na robiju, pa posle drži tu glavu u šaci i radi šta hoće... Kakve to veze ima sa burekom i mušmulama ja zaista ne shvatam, ali Organov duh uvek iznenađuje (i, razume se, pleni).

"Otkud ovde prodavnica bureka i mušmula?" mrmljao je Organ, a onda opet krete rukom u kasu, izvadi sve zajedno sa Kriminalnom hronikom podmetnutom da se ne maste njegovi poverljivi papiri, sagleda sve to odjednom (zato što on sve sagledava isključivo u Kontekstu) i opet snažno vrisnu! Toliko je sve to na njega ostavilo dubok utisak! Ipak je – pomislim ja - dobro što na bureku i mušmulama ne ostaju otisci prstiju, mada je Kriminalistika danas strašno odmakla; toliko da je Krivca moguće uhvatiti i dok još ništa nije učinio, pa da odmah odleži.

Onda Organ rasejano zagrize burek sa sve masnom hartijom i Kriminalnom hronikom, što je bilo prirodno; svi istinski veliki ljudi imaju svoje specifičnosti. On oduvek neguje izvesnu simpatičnu rasejanost, što bi isto moglo za anegdoticu, te mu ja, da ga razgalim, ispričam za anegdote što sam smislio o njemu. Kažem, o čoveku kao što je on moraju postojati anegdote! Određeni Volter se, na osnovu anegdota o njemu, toliko pročuo da se posle saznalo i za ostala njegova dela, a ima i domaćih primera. Znači, ja smislim anegdote, a Organ posle samo treba časkom da ih izvrši, i onda te anegdote jesu o njemu. I to samo anegdote jednostavnije za izvršavanje, da se on ne opterećuje... Ma, kažem mu, samo o problematici "Poslovodni Organ i F. Gromki-Tmurni’ mogla bi čitava knjiga! Na primer, ja mu donesem sitan šećer posle samopregornog tucanja, a on me pogleda, i iz njegovog žuljevitog radničkog oka kapne jedna krupna suza, i onda me svojim širokim dlanom duboko ljudski potapše po ramenu, pa kaže: "Dobro je, druže!" Ili: napravim mu ja fotografije za uspomenu, kako on stoji sa rukom u kasi... Ili kako stoji sa rukom u kasi i istovremeno čita, na primer Kriminalnu hroniku, i on shvati da takve duboko neposredne fotografije ranije o njemu nikad nisu postojale, pa mi opet kaže: "Dobro je, druže..." A po ramenu me ovog puta potapše tek posle tih reči, iz čega se vidi jedna lepa ljudska raznovrsnost... Jasno (kažem mu ja dalje) mogla bi ponekad na kraju anegdote da se nađe i neka druga poenta, ali čemu da se Organ rasipa na te detalje, kad je i inače vazda drugi kontekst, što i njegovoj anegdoti uvek daje drugo značenje...

* * *

A Organ sve vreme žvaće onaj burek sa masnom hartijom i Kriminalnom hronikom. Kažem da bi i to moglo u neku anegdoticu, ta njegova doslednost, i još bih u njoj podvukao da neko na njegovom nivou uopšte pri jelu ne primenjuje obično žvakanje, nego isključivo mastikaciju, primenom žvačnog organa.

I dalje je ćutke masticirao, a ja mu ispričam Uvod za moju buduću knjigu anegdota o njemu, tj: "Iz Nežive Tvari, veoma davno, nikao je na našoj planeti život, od koga je kasnije, dugim usavršavanjem, nastao i sam Organ!" Ali, nekako se sticao utisak da me ne sluša baš dovoljno koncentrisano; kao da su još neke misli obuzimale taj moćni intelekt. Onda se setim, pa ga onako uzgred upitam mogu li ja da se uključim u Telo za popis, a on, gledajući me duboko u oči, spontano izjavi: "Međutim!"

Kao što je poznato, za mene je svaka njegova reč Smernica, pa sam tog časa odlučio da sprovedemo MEĐUTIM u našoj R. O. Dosta je od njega što je to rekao, ne mora on stalno u svemu da nas gura. Dalje ću sam da primenjujem, pa da to valjano obavimo! Jer, sigurno je to neka visoka Intencija, u koju je on pronikao. Svečano sam mu se zarekao da će tako i biti! Zar da ispadne da mi podbacujemo u MEĐUTIM, a druge radne organizacije iza naših leđa možda već sprovode MEĐUTIM da sve pršti; odmakli u tome čak do polovine sledeće godine! To ima da se posvršava, a ne da se misli da smo se zaparložili u toj oblasti, pa da kod nas niko ne radi na MEĐUTIM. Ne! Odlučio sam da ima i mi da se istaknemo u MEĐUTIM, šta god to bilo, makar ja sve to morao sam, golim rukama! Ako Organ kaže MEĐUTIM, onda ima i da bude MEĐUTIM! Srediću to tako da će svi da dolaze da se dive kako nama ide u MEĐUTIM!

* * *

Moj svečani Zavet prekide nov vrisak Organov. Na to upade Telo za popis i usplahireno upita: "Ko vrišti?" "Organ", kažem. "Zar on, pa da vrišti?" pita Telo, a sve ga gleda golim okom, nekako sa nevericom, ali tu Organ opet vrisne, pa onda uzeo da je gađa burekom i mušmulama (naizgled neprecizno, a u stvari kao džentlmen je promašio) i tako je poverovala u te očigledne argumente. Ona ode nekud kao vižljasti vihor, a ja tu, na licu mesta, shvatim jedno od značenja Smernice "Međutim"! To mi je potvrdan odgovor na pitanje da li da se uključim u Telo za popis! To "Međutim", rečeno u skladu sa njegovim konciznim načinom izražavanja, ustvari znači "među tim", što je vojnički kratka, telegramski rečena, odluka koja integralno glasi: "Telo za popis Inventara? Da, F. Gromki-Tmurni treba da se nađe među tim Osobama".

Eto, dakle, kako je duboka Organova misao, kada se pravilno komentariše, protumači, i dopuni tako da i običnim ljudima bude razumljiva, tj. kada se postavi u pravi kontekst!

* * *

Posle opet stigli neki... A sporo stižu; jedna kaže da je mislila da to vrišti neka ženska poseta iz R.O., pa zato nisu dolazili, i sekretarica isto nije, u cilju diskrecije, premda je to besmislica. Bez Organa ne bi bilo ni nas, jer on nam je svima kao otac, pa bi to bio rodoskrvni greh. Zar to njemu da pripisuju?

Tu Organ opet vrisne, iako je bolje bilo da vrisne neko drugi, da ga malko odmeni, mada sam ja i to video kao Smernicu (takođe i sve drugo što on učini je Smernica). Na to je utrčao šef Odseka za Opšte poslove, jednim pogledom shvatio situaciju, uzeo ključeve od kase i zaključao je, a onda ih dao Organu, koji ih je grčevito stegao na grudi.

Rekoh šefu za Opšte da je to mudro od njega, inače bi neko mogao da otkrije privredne tajne naše R.O., koje su sigurno ogromne. Tu Poslovodnom pođe pena na usta... Samo je pre toga opet tiho vrisnuo, i pošla mu pena. Srećom, baš tada, kao na krilima vetra, ponovo dolete Telo za popis sa doktorom B. Baš zgodno, čim Organu krenula pena došao i on, pa može odmah da ga Posmatra... A stvarno je zanimljivo do kakvih posledica burek i mušmule mogu da dovedu; nikad čovek ne bi pomislio! Srećom, ja sam tu, ali - šta da nisam? Pomišljao sam da za naš list napišem članak "Negovati burek - da ili ne?" pa u Aneksu prelazne i završne odredbe i napomene u vezi sa mušmulama, ali sam odustao da ne bi Organ pomislio da se to nešto odnosi na njega, premda ja nikad ne bih, nego sam samo mislio da se vidi kako ja spremno reagujem na Pojave, čim se koja pojavi.

* * *

Onda su Organa odneli, jer čemu da pena iz njega kulja na radnom mestu, gde od toga niko vajde nema, kad za to ima određena posebna R.O. za psihičko stanje usled individualnog sloma živaca na nervnoj bazi. Samo je još jednom pre iznošenja kazao: "Međutim", a dok je to besedio sedeo je i gledao u mene. I taman sam počeo da mu i o tome pričam anegdoticu kad - on pade sa stolice, i ostade da leži na podu pobočke, kao da još sedi. Tu priskoči Referent za psihičko stanje, pa ga dignu i ponesu. I ja sam hteo da pomognem, ali Organ je počeo nekako grčevito da se otima i to (život je pun koincidencija) baš kad sam ga ja dotakao. A krupna figura, ne samo historijski; takoreći iz dva puta su morali da ga iznose, i ja to napomenem, a šef za Opštenje sve me nekako psihički gleda, kao da sam ja za nešto kriv! A nudio sam i moj stetoskop, i moj lični čekić za kucanje po kolenu, što sam isto nabavio da mogu negu na radnom mestu da primenjujem, a ne da sve preko Socijalnog, kao da oni tamo u Zdravstvu nisu i inače pretrpani, nego im samo još i bolesnici fale, da se sa njima gnjave. Ali, nisu prihvatili. Ipak, odmah se videlo da se nije otimao od mene, jer je počeo da se otima i od onih što su ga iznosili.

Eto, dakle, kakav je to Kadar! Drugi jedva čekaju da odu na negu, a Organ nije želeo, nego je, putem otimanja od svojih nosilaca, hteo da ostane u R.O., pa da Izvršava, dok drugi se nikad ne bi otimali kad ih odnose na odmor sa radnog mesta!

nazad