STO DANA

Sto dana Vlade prevarenih birača (na izborima joj nisu dali mandat da se ovako sastavi) protiče upravo u znaku broja sto. Ono što nije poskupelo u tom procentu, poskupelo je malo manje, a ono što još nije promenilo cenu na gore, tek će. Pa ko preživi, pričaće, ali ako takvih i bude njihove reči svakako neće biti za štampu. Zašto? Pa zato što će im svaka rečenica počinjati sa, citiram, "Jebem li vam...", a dalje pominjanje uže i šire familije uvaženih ministara, predsednika i premijera svakako je nešto što jedna pristojna novina sebi ne može da dozvoli. Mada bi, ruku na srce, papir koji trpi sve i kompletnu psovku ojađenih građana podneo bez većih teškoća, čak bi ona možda i njemu prijala.

Šta o našoj socijalno odgovornoj vladi znamo nakon prvih sto dana rada? Znamo samo to da u njoj sede eksperti koje krasi neverovatna hladnokrvnost. Saopštiti narodu poskupljenja vitalnih "artikala", u rasponu od 40 do 170 odsto, bez da se pri tom trepne, kao da se radi o desetostruko manjem udaru na džep građana, mogu samo oni koji imaju pomenutu vrlinu ili, pak, oni koji pate od nekog drugog poremećaja. Još da su nam te surove vesti saopštili sa čačkalicom u ustima, slika o njihovoj socijalnoj odgovornosti bila bi kompletna, mada je i bez čačkalice jasno da nama ništa neće ostati ni za zub. Svu vajdu koju su doneli penzionerima poznatom povišicom, a i vajdu preostalim građanima, ako je bilo, ubili su, i to namrtvo, samo preko ovog talasa poskupljenja. Što će reći da kako je krenulo, bolje da nije ni počinjalo.

Vrhovni poglavar Demokratske stranke, Boris Milostivi, koji je Vladu prevarenih birača i sastavio i koji koristi svaki slobodan trenutak, a ima ih po ceo dan, da i njome upravlja, odlučio je da dotični jubilej oplemeni i deklaracijom o pomirenju njegove stranke i socijalista. Pri tom je još, ne tepnuvši ni on, ustvrdio da je zbog njihovog pomirenja dinar opasno ojačao. "Ajde što je sebi uzeo za pravo da daje oprost i za ono što se oprostiti ne može, nego se, evo, latio i slobode da nas pri tom "ekonosmki" zavitlava. Možda je, doduše, ojačao u nekom Dačićevom koferu, ako su pri sastavljanju vlade bili pijani pa su trgovali u domaćoj valuti, ali njihova deklaracija na moj kućni budžet je izazvala upravo suprotan efekat. Morao sam, naime, da za kafanu izdvojim celu hiljadarku, što mi se nikad nije desilo. Toliko mi je bilo potrebno da se nalivam nekim pićem dok mi umesto one grozne i nezdrave slike strasnih poljubaca Tadić-Dačić pred oči ne dođu spasonosni i normalno razigrani beli miševi.

Vrhovni poglavar ne samo Demokratske stranke, Premilostivi Boris, ovoliki prostor zaslužio je još jednom svojom izjavom. Kada je Nenad Čanak zapretio da vladi neće davati podršku dok ne dobije zadovoljavajuće objašnjenje zašto je gas ovoliko poskupeo i ko šta tu muti, Premilostivi, po funkciji inače predsednik države, nije rekao da će pomoći da se to pitanje razjasni i utvrdi istina. Umesto toga poručio nam je svima da je Vlada prevarenih birača stabilna kao stena i da Čanak može da joj pljune pod prozor. A to onda znači samo jedno: koliko je Premilostivi splasnuo kao demokrata, toliko je porastao kao trgovac. Dakle, u međuvremenu, nakon Dačića, kupio je još nekoga, za ne daj Bože. I sad, tom veštom trgovinom, sve konce drži u svojim rukama. Nešto slično je, gomilajući svu vlast kod sebe, radio i pokojni diktator sa Dedinja, ali nije sve ispalo kako treba jer se klupko na kraju gadno zamrsilo.