|
Njuške: međed, vuk, lisica i ostali
Scena: po izboru
Prvi i jedini čin
međed: Došlo je vrijeme, kucnuo je čas, propast il' spas.
Čuće se naš glas, urlik, zavijanje, mumlanje.
kokoška: Kokodakanje.
magarac: Njakanje.
zec: Skakanje.
međed: Skakanje ne može da se čuje, no šta je tu je. Sada se
kuje naš ustav.
Izabrani smo od sve faune, ko ima šape u šape nek pljune,
i da se prione na posao. Otvaram sjednicu ustavnog odbora,
u ime svih brloga, rupa, obora.
čuje se glas sa visine: I gnijezda.
međed: I gnijezda. Ako sam šta zaboravio, nema ljutnje. Molim za
tišinu, i minut ćutnje.
Za sve postradale od ljudske ruke. Za sve strahove, patnje i
muke. Pružite ruke, pardon šape, opružite papke... ujedinimo se u
ovom trenu, osjetite energiju, ljubav, vezu...
magarac: Meni je veze bilo dosta. Pogledaj šta mi od šije osta.
sova: Da stvora prosta. Misli se na vezu u duhovnom smjeru.
magarac: Reci to keru.
međed: Tišina. Ko je za odbor predložio tebe? Tele? Il' Ždrebe?
Molim za malo reda. Biće vremena za polemike i dileme. Sada da
se držimo teme. Zaboravio sam i šta je tema. Vrijeme je za pauzu
i malo džema. Pardon meda. Ima i supe, kome prija.
roda: Sigurno ju je servirala lija. * Ustajte vi zemaljsko
rodlje, vi sužnji koje mori glad....
međed: Ajde, leba ti, za neku bebu trkni, pa tamo neđe od gladi
crkni. Ne diži bunu zbog gladi, nego pošteno ručak zaradi.
Sada kad smo se okrijepili, idemo dalje. Pozdrave nam šalje
grupa krokodila iz Nila. Živa bila.
U pismu piše: Pridružujemo se ciljevima vaše borbe. Gore
krokodili, dolje kožne torbe!
sova: Da se pridruže ciljevima? Bolje da se pridruže borbi.
međed: Ti si zaprška svakoj čorbi. Pozdravimo gospodu krokodile
burnim aplauzom. Ganuti smo krokodilskom suzom. Ustav treba čim prije da se donese. Neke stvari ćemo
rješavati u hodu, neke u trku, nećemo izmišljati toplu vodu.
Imamo obavezu prema životinjskom rodu...
sova: Znači, ustav ćemo donositi pješke. Zašto ga ne bismo
donosili i u letu...
međed: Dobro. Ustav ćemo pisati na panju. Sova noću, a ostali
danju.
kokoška: Ja nemam ništa ni protiv tople vode. Ako za nju već
bude zgode.
međed: Htio sam reći, da nećemo izmišljati stvari. Koristićemo
iskustva druga. Šta mari.
Recimo: Čet’ri noge dobre, dvije noge loše. Tu nema šta da se
oduzme i doda.
zmija: Nema, ko na nogama hoda. A da li su onda loše ili dobre,
recimo kobre?
međed: Onda nam ti reci kolko brojiš noga, čisto radi sloge. A ne
da ih kriješ kao, gore navedena, noge.
zmija: Ja ništa ne krijem, i nastavila bih da puzim i po novom
ustavu. Ako smijem.
sova: Dozvolila bih joj da puzi, ali ne po ustavu. Mislim, zbog
sluzi.
međed: Čudna mi kupusa.
zec: Gdje je, gdje je kupus?
vuk (ulazi): Ne znam za kupus, in fabula lupus.
međed: Napokon stiže, o veliki vuče.
vuk: Nijesam znao šta da obučem, a i mijenjao sam ćud za večeru.
međed: Misliš vjeru, vuk ne mjenja ćud.
vuk: Znam šta sam rekao, nijesam lud. Nije pasja vjera na
cijeni. Samo je ćud preostala meni.
međed: Toliko si vremena proveo u gradu, da smo pomislili da si
se pretvorio u kera. Ali si se vratio, alal vera.
(ide Beogradski sindikat:
"kad vidiš me u kraju, odma’ reci – Alal vera.
I kad snimiš me na splavu, bolje reci – Alal vera.
Nemoj pričaš iza leđa, mojNe lerMa da te tera,
Bolje reci kada treba – Alal vera, Alal vera.")
vuk: Nijesam imao kud. Zapao sam u škripac. Nekad sam bio
dripac, ali me natjera kockarski dug, da se vratim u lug.
međed: Podigni kredit i vrati dug, otkupi ćud. Nemamo kud, bez
tvoje ćudi, sjebaće nas ljudi.
vuk: I da tražiš kredit, s bankama se svađaš, žiranata nema, da
ih puškom gađaš...
međed: Život u gradu je ostavio traga, pazi kako pričaš i ne
čačkaj mečku. Ne pominji puške, neosoljeni bravu,
ne zabadaj trn u šapu zdravu.
vuk: Oprosti medo, griješiti je ljudski, sori engleski, izvinji
pa ruski.
međed: Mi nijesmo ljudi, greške su nam strane, ne smijemo spasti
sad na ljudske grane. Al’ ću ti pomoći,
oko kredita, no budi spreman za malo mita. Ovo sad pričam ispod
glasa, jer ću da radim ispod žita.
vuk: Ma samo reci, baš kao preci, kada ja dunem i vatru sunem,
zapaliću žito, kao u Salaš u Malo Rito.
međed: U Malom Ritu, ne forsiraj rimu. A sad mi reci jesi li u
timu?
vuk: I repom i njuškom. Ako omanem, rokni me puškom.
međed: Kad smo kod roktanja, tu ispod hrasta, žirante hvataj ako
te basta.
vuk: Ne shvatam medo, šta hoćeš reći? Dva vepra vidim, ide i
treći, možda mi se u glavi manta, ali ne vidim nekog žiranta.
međed: Pa ko je veći žirant od svinje? To je žirant jer jede žir,
dinjant jer tamani dinje.
vuk: Ta mani, pobrkao si lončiće medo, nijesu to žiranti tog
tipa. A sa svinjama imaju veze jedino kada ispadnu papci. Ali,
sve ih je manje i manje, pa to znaju i vrapci na grani. Ali, sad
kada viđeh prasiće, mogu da mislim samo o hrani.
međed: Misli, ko ti brani. Ali drži podalje šape, i svinje su dio
našega klana. Za sada pasi, malo i brsti, eno ti ona zelena
grana.
vuk: Ne prelazi pristojnosti među, ne čini mi uslugu medvjeđu.
Fala ti na te priganice, nek tvoja bratija za tobom kaska, meni
je draža dobra koska, il' Aska.
međed:Vidi se da ti fali daska, svi znaju šta ti napravi Aska.
vuk: Nije na mjestu tvoja opaska. To je tek skaska. Ja u suštini
nijesam grub, al' moram da stavim nešto pod zub.
međed: Povadi zube ako te svrbe, mirnije neke stavi, evo ti
adresa moga zubara, vrhunske zube pravi.
Ocu tvoga rođaka Vuka drenove zube je skucao, s njima se po
šumi smucao. Što se kvaliteta tiče bili su mu sem taki, poslije
toliko godina odnio je u grob svaki.*
vuk: Zanimljiva teza, mada me od zubara hvata jeza. Poći ću
ipak, dojadila mi je sva vika na vuka, a uz vuka i lisica fuka.
međed: Fuka? Kafu? Ne hvala. Samo kada me boli glava. A evo i
drage nam lije, nju sam kod zubara poslao prije. Pa da vidiš iz
prve ruke, je li bilo muke.
Zdravo, premudra lijo, đe je osmijeh na tvojoj faci, daj da se
vide drenovaci.
lisica: Tvoj zubar je pravi at, čekala sam ga čitav sat.
Mijenjanje zuba, skupo se plaća, a on se rijetko posla laća...
međed: Pa, konju se rijetko u zube gleda...
lisica: Nikakvog pravila, nikakvog reda. Što je najgore bez keša
ne da. Stomatologija je, ako ko pita, prešla u privatna kopita.*
Ko pita mene, imam li novca, nijesam ovca, ne dajem ni mlijeko,
ni sir, ni vunu. Čime da platim? Jedino da se kurvanja latim, od
same pomisli jeza me hvata.
vuk: Ne bi se ovajdila od tog zanata. Traži đe je sigurna plata,
i đe bolovanje možeš da vučeš, kao rep. Prevoz i topli obrok u
džep. A onda za godinu dana i ključeve od stana...
lisica: Prestani, vuče, glava mi puče. Pa đe ti živiš, da mi je
znati, o kakvom to pričaš stanu i plati? Čak i honorar od onih
basni, stalno mi kasni.
međed: Aman, eto ste kao ljudi, lijo, trzni se, vuče, probudi.
Pravimo ustav, poredak novi, pameti se magarče dozovi.
magarac: Imam zadnju želju. Kada mi godine dođu glave, puštite
da lipšem do zelene trave.
međed: Tvoje će gluposti meni doći glave. Član prvi: Može i da se
račva, ali je jezik jedan za sve.
vuk: Mora li da ga bude? Dao bih svoj jezik za zube.
međed: Jezik za zube. Član dva: Na nogama su kandže, kopita ili
papci. Ne smiju se potkivati žapci.
zmija: Amanzamandman. Ko nema u nogama, ima u glavi.
međed: Kada si tako pametna, aj' ti ustav sroči.
Ja: U tome mi san iskoči. Nije problem scena u šumi, ali ne znam
ko da glumi. Magaraca ima dosta, za ostale ko mi osta?
Nastavljati nemam rašta, tašta, mašta, prašta, svašta....
Jašta.
Motivi:
* Vuko R., lokalni lik (ne znam ni je li živ) izmislio je
lokalno poznatu priču o svom ocu sa drenovim zubima ("Svaki je
u grob odnio"), a ovaj rogobatni dio je tu radi strica mi da
bi se toga sjetio i nasmijao kada pročita.
* U Crnoj Gori je stomatologija potpuno prešla u privatne ruke.
*LISICA I RODA
Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom.
Pozvala ju je na ručak i iznela pred nju neku retku supu u
plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije
mogla ni kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je
jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se gladna vratila
kući.
Sledećeg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoljna i nestrpljiva
požurila je rodinoj kući, jer je bila gladna. Ali je tamo sa
užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa
vrlo tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica
nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je kući gladna.
A onda je rekla sama sebi: "Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi
je samo vratila milo za drago."
(Ezop) |
