VITA TEOFILOVIĆ – BORAC PROTIV
KOLEKTIVNE SENKE

ORVEL NEĆE PROĆI
Vita Teofilović
Alma, Beograd - 2008

Vitomir Vita Teofilović, pesnik, satiričar, esejista, književni kritičar i antologičar, mnogima je u široj javnosti poznat pre svega kao vrsni aforističar. On već decenijama piše britke aforizme kao neposredni svedok, ali i kao aktivni učesnik u mnogim dramatičnim društvenim zbivanjima i krupnim prome- nama u Srbiji tokom poslednje četiri decenije. Njegovo mesto kao mislećeg građanina, kritičara i satiričara tokom autoritarne vladavine u dvadesetom veku uvek je bilo, kako časnom čoveku i intelektualcu dolikuje, u opoziciji.

U ovoj novoj knjizi aforizama Vite Teofilovića, koja se pojavljuje pod indikativnim naslovom Orvel neće proći, neke od dominantnih tema su:

• Nacionalni mentalitet, megalomanija, inat i opiranje promenama.
• Autoritarni mentalitet, zaziranje od demokratije, kao i nesposobnost za dijalog sa svetom.
• Tajkuni i njihov uticaj na društveni život.

"Nebeski narod" i njegov mentalitet

Kraj dvadesetog veka u Srbiji bio je period nacionalističke zaslepljenosti i opijenosti "slavnom istorijom". Mnogi ljudi su tada podlegli kolektivnom ludilu i poveravali da zbilja pripadaju izabranom, "nebeskom narodu", da su Srbi "narod najstariji", čijoj junačkoj prošlosti svi drugi narodi zavide itd. Vita Teofilović je uvek imao snage da se odupre masovnom ludilu, a znao je i da svojom tananom ironijom i cinizmom kao hladnim tušem ohladi uzavrele glave.

Nemajući prethodna iskustva,
Bog stvori Srbe, narod najstariji.

Teško da je tada, kada smo permanentno bili u ratnom ili makar vanrednom stanju, neko, osim satiričara, imao kuraži da se javno podsmehne našem "junačkom karakteru" i "patriotizmu". Vita Teofilović je kao rasni satiričar bio kadar da kratkim i ubojitim aforizmom rastera nacionalističku maglu, razbije ideološke iluzije i razotkrije pravu, nakaznu suštinu lažnog patriotizma.

Patriote ne idu u rat,
jer ko bi podsticao patriotizam
kad njih nema?

Časni ljudi, za razliku od probisveta i hulja, nemaju potrebe da se busaju u prsa i da se glasno razmeću svojom ljubavlju prema otadžbini. Njihov patriotizam je, kao i svaka istinska ljubav, tih i nenametljiv. Ali za razliku od njih, tada je bilo, ali bogme i danas ima, mnogo Srba koji su to po zanimanju, koji shvataju patriotizam kao siguran i unosan biznis. Vita Teofilović je uvek svojim aforizmima nastojao ne samo da razobliči i izvrgne ruglu ono lažno značenje pojma patriotizma, već i da mu vrati njego pravo značenje i dostojanstvo.

Šovinisti žude
za velikom Srbijom,
a patriote za srećnom.

Među našim aforističarima ima dosta sjajnih literarnih psihologa i karakterologa (spomenimo ovde samo Aleksandra Baljka, Slobodana Simića, Radeta Jovanovića, Iliju Markovića) koji su pronicljivo uočili čitav niz negativnih crta našeg mentaliteta. To su sve one ružne navike, sklonosti, niske strasti i etičke mane koje nerado vidimo kod sebe, ali ih zato često zapažamo i rado pripisujemo "onim drugima", svojim komšijama i neprijateljima. Tu našu "mračnu stranu" karaktera, nepriznate i neprilične osobine, Vita Teofilović izvlači na svetlost dana i bez sentimentalnosti, nemilosrdno ih izvrgava ruglu.

Na udaru Teofilovićeve bespoštedne i razorne satirične kritike, kada je reč o srpskom mentalitetu, možda najčešće, nalazi se upadljiva crta – mitomanija, koja je izvor mnogih zala u našem narodu. Mitomanija je sklonost da se izgradi i održava ulepšana, idealizovana slika o sopstvenom narodu kao izabranom, ratničkom, dostojanstvenom i bezgrešnom, kojem svi zavide i koga mrze od muke što su inferiorni. Ovakva, do groteske ulepšana slika o sebi, o svom nacionalnom karakteru, a istovremeno nepovoljna, crna o drugim narodima, često je u grubom i oštrom neskladu sa realnošću.

Našu patološku megalomaniju, naš zloćudni kolektivni narcizam, Vita Teofilović podvrgava žestokoj ironiji, često praveći majstorski obrt na samom kraju aforizma.

U sukobu između mita i stvarnosti,
pobeda je na našoj strani!
_

Ne valja što imamo toliko slavnu prošlost.
Ne ide nam se u budućnost.

Kolektivni narcizam, masovna nacionalna samozaljubljenost, po pravilu, ozbiljno remeti odnos sa stvarnošću, zamućuje vid i deformiše dioptriju, naročito kada je reč o drugim državama i nacijama. Od grupnog narcizma, obožavanja sopstvenog naroda i zaziranja od drugih, "neprijateljskih" naroda koji nam, budući manje vredni, zlobno zavide, samo je jedan mali korak do paranoje.

Ako svet ne razume najbolji narod,
ili je glup ili pokvaren.
Trećega nema!
_

Kad ceo svet poludi, ni najpametniji narod
ne može da ga urazumi!
_

Nije naše da sudimo o sebi,
ali fakat je da smo uvek u pravu!

O naličju našeg nacionalnog karaktera, ružnoj strani koju odbijamo da vidimo i priznamo, pisali su naši sjajni aforističari. Ukazujući na mračni i patogeni aspekt našeg mentaliteta, aforističar je, nevoljno, postao neka vrsta kolektivnog psihoteraputa koji, neumoljivo razobličava sve one pogubne crte svog naroda. U naše najbolje "terapeute" spadaju oni koji se svom narodu ne ulaguju, nego precizno zapažaju i nemilosrdno žigošu njegove najveće mane kao što su: inat, zavist, sujeta, nesloga.

Mi nemamo vulkane ni orkane.
Nama su dovoljni međusobni obračuni!
_

Nismo lansirali nove, ali smo ojačali stare srpske brendove –
inat, tapkanje u mestu, život u magli i oblacima...
_

Baš sam malerozan.
Komšiji nije crkla krava,
otelila se!

Posebno je opasna naša osobina samodestruktivnost, zadivljujuće predani i uporni rad u korist svoje štete. Koliko smo spremni da u svom iracionalnom, samoubilačkom i autodestruktivnom ponašanju idemo daleko, odlično pokazuju Vitini aforizmi koji ove sulude težnje dovode do kraja, do apsurda.

Mi možemo izabrati i put u propast.
Sloboda izbora nema granica!
_

Mi ne moramo uvek da radimo na svoju štetu,
ali tradicija je za nas svetinja!
_

Svaki sporazum sa svetom je
izdaja našeg nacionalnog identiteta! Inata!
_

Mi male ratove gubimo, a velike dobijamo.
Zato podstičemo svetski sukob.

Mi i tajkuni

Poznato je da su se naši novokomponovani biznismeni obogatali i postali "ugledni privrednici" dok je država propadala, dok je na desetine hiljada ljudi ginulo, a stotine hiljada ostajalo bez krova nad glavom. Zna se da su se oni, zahvaljujući svojoj "sposobnosti" basnoslovno obogatili, da su zaradili milione maraka dok smo mi ostali, "nesposobni", živeli od desetak maraka mesečno. Sve se to zna samo se, izgleda, još uvek ne zna kako su se oni tako brzo, "preko noći" obogatili. Vita Teofilović, koji ima istančan sluh za jezik i jezički izraz, upravo na tom dvosmislenom izrazu – preko noći – gradi svoj ironični obrt u aforizmu, koji predstavlja odgovor na prethodno pitanje.

Tajkuni su se obogatili preko noći dok smo se mi izležavali.
A noćni rad se oduvek posebno plaća.

Istina, nisu ni tajkuni počeli baš od nule, malo im je, kao što je i red, pomogla i njihova država.

Naši tajkuni su od države dobili samo početni kapital,
a posle su morali sami da se snalaze.

Pa ipak, i pored svih provizornih odgovara i nagađanja, izgleda da je pitanje porekla bogatstva naših tajkuna još uvek velika tajna, misterija koja nema pravi odgovor. Uostalom, problem sticanja bogatstva je "poslovna tajna"! Tako važni recepti, kao što je recept za brzo i enormno bogaćanje, normalno, nikome se ne kazuju!

Ne znamo kako su tajkuni uspeli.
Da znamo, svi bismo se obogatili!

U svakom slučaju razloga za sumnju i preispitivanje porekla imovine naših novih bogataša – nema! Ako neko još uvek sumnja u njihovo poštenje, to je ili bolesna sumnja, paranoja ili obična ljudska zloba.

U poštenje bogatuna sumnja samo sirotinja.
To je čista ljubomora!

Ovi aforizmi, napisani sa naizgled naivnim, simuliranim detinjim (ne)razumevanjem društvene stvarnosti, odlično reprezentuju Teofilovićev specifičan smisao za humor i majstorsku ironiju, koja katkad prelazi u nemilosrdni sarkazam. Ispod površine prividno dobroćudnog humora, kriju se kao zmije ispod cveća, razorna ironija i otrovni cinizam, koji poput eksplozije, najednom, otkrivaju zaslepljujuću istinu. A to i jeste opasan i odgovoran posao satiričara – otkriti istinu koja će nas osloboditi.

Žarko Trebješanin

_________________
Izvornik: Orvel neće proći, Vita Teofilović;
Alma, Beograd - 2008