Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Zoran Spasojević

DAR PRAZNINE

  I

Prosjak je ponovo prošao.
Oko ponoći.
Nije rekao svoju tajnu
Nije se poklonio.
Otišao je u večnost
vukući štap
koji mu se upreo oko ruke.


II

Unutar biča nađoše se kosti isceđene
Unutar pogleda besramnosti rodiše se iskre uzbuđenja
Oči padoše na laktove i ja progledah:

Orlu se obesih oko vrata
Ostavih telo
te se vinuh u neizvesnost
da se pročujem

pročuh se
a orlu prođe vek:
da me ostavi
da me ne vrati

III

Treba izbeći robiju. Za nas. Oboje. Za Vas.
Za nemoguće. Bilo gde. Bilo kad.


1.

Rob je sve rekao.
sebi u nedra.
Štapom su merili dubinu bola
On je sekao prisutne poglede
kršio ruke
lomio prste
Neki su ih posle sejali
gajili
bacali

Rob se kao smeškao
kao ćutao
kao besneo pod teretom
kao UMRO
I svi su ga gazili
Kao tražili


2.


Dva iseljenika su uznemirena
Od ruku prave krstove
Od nogu pletu užad
Od očiju grade vešala
Željom kopaju raku
 

IV

Na mahovini glava
na glavi parče ruke
VADI JEZIK
da zatvara ostala čula


V


Danas sam rekao ovoliko
a ne znam da li je to dosta
za sutra
za prekosutra
ako zakažem
ako se otisnem
daleko od vas
daleko od sebe


VI


Prašnjavim drumom
na olovnim nogama
kolona vojnika
           Iz nekog boja
           valjda

Drum će postati slavan
ili možda uklet

Pod vašim nogama
leže olovni vojnici
           Iz nekog boja
           valjda


VII

Dajem glas
za prolećno polje
za polugu bez budućnosti
za NE na samrti
za belu mačku u vreći

bacam pogled po kupoli svetlosti
da ugledam svoj glas
da se divim njegovoj veličini
da mu kažem: BUNI SE

buni se
na mekom jastuku
na krutoj slamarici

pa pokupi pršljenove
pa počisti lažne suze
pa ih sveži za polomljene sanke
da se sjure u nepovrat


VIII

Sam sebi slažem
vremena i snove.
Sam sebi sam
senka i otrov.


Karikatura - Marcin Bondarowicz

- 9 -