AUTOR OD INTEGRITETA

KRATKO I KASNO
Rade Jovanović
Agora, Zrenjanin - 2008

Izdavačka kuća Agora, u ediciji Nova satira, objavila je, četvrtu u seriji, zbirku aforizama Kratko i kasno, Radeta Jovanovića. Ukoliko napravimo osvrt na prethodni Jovanovićev rad i konstataciju izvesnog broja kolega "da se Rade dogodio kasno", možda se može izvući i sakrivena, višeznačna poruka ovog naslova, dela. Kao profesor književnosti i dobar poznavalac jezika, ali i mentaliteta i duha ovog naroda, variranjem prepoznatljivih lingvističkih i ostalih neverbalnih konstrukcija, koje usložnjavaju problem tumačenja, pa bi, shodno tome, verbalna konstrukcija morala nadmašiti sve uzuse savremenog pripovedanja, a da pritom ne bude kasno - što jeste teško, jer dok pročitaš, o detektovanju da i ne govorimo, već je kasno!

Proteklo je čak jedanaest godina od kada je Rade Jovanović objavio svoju poslednju zbirku satiričnih aforizama "Srbija na isteku" (1997), što jasno ukazuje na to da je, kao autor od integriteta, na poslednjoj knjizi veoma brižljivo radio. Nema sumnje da je ovaj daroviti i nadasve duhoviti autor u međuvremenu mogao, i što je bitnije da je imao dovoljno materijala, da objavi nekoliko knjiga, ali ga je "nedostatak" sujete i izuzetna samokritičnost sprečila u tome, što ga, između ostalog, i svrstava u red naših najboljih aforističara.

Nekoliko poslednjih decenija srpski aforizam neprestano se kreće uzlaznom linijom (ma koliko neverovatno izgledalo da se ovde bilo šta kreće) i u prelomnim trenucima kada sve prognoze, ili barem nadanja, govore, najavljuju neka bolja vremena, i tako decenijama unazad, u kojima će satira biti izlišna, neinteresantna čak, bez obzira na to što je možda sve već rečeno ili što se sada sve kazati može i sme, aforizam i dalje nije mrtav! Potvrdu za to možemo pronaći ne samo u novoj zbirci Radeta Jovanovića, nego i u knjigama Aleksandra Baljka, Čotrića, Simića, Dangubića i ostalih aforističara koje su objavljene u ovoj i prethodnoj godini, da ne idemo dalje.

Kakva je uloga satire, pitaju se dušebrižnici, u vremenima kada angažovanost više ne podrazumeva subverzivnost, kada ezopovski govor ustupa mesto direktnoj prozivci, u medijima često primitivnoj i prostačkoj, kada su vlastodršci izloženi javnom podsmehu i poruzi i kada ništa više sveto nije. Odogovor je jasan: jezička strategija potpomognuta duhom nepristajanja, bije svoje bitke, pomera granice ustanovljenog poretka, darujući reči novu i drugačiju dimenziju iskaza, lišenu patosa i zadovoljstva jeftinog intelektualnog poigravanja.

Mrzim replike.
Posle satima ne uspevaš da pokupiš čaure!

U replici duha Jovanović je otišao i korak dalje:

Komšija je bio brži od metka...
Obesio se!

I zaista, da ovaj narod nije obdaren mazohističkom snagom i energijom, možda svako drvo ne bi bilo drvo za lomaču, ali bi moglo da ilustruje eskapističke porive.

Za vreme izbora kontejneri su bili puni listića.
Posle izbora puni glasača!

I dok inverzna rečenica najčešće nagoni na smeh, inverznost življenja bi trebalo da isprovocira.

Naš narod je imao i ranije ovako teških trenutaka.
Ali nikad nije bio ovako srećan!

Prijatelji su uvek spremni da saslušaju naše nevolje.
Sa posebnim zadovoljstvom!

Neobične jezičke konstrukcije, iznenadni i neočekivani obrti, spajanje nespojivog, samo su deo vratolomnog Jovanovićevog arsenala, sa vrlo prepoznatljivim autorskim pečatom. Ova, kao i prethodne knjige Radeta Jovanovića ostavljaju snažan utisak i čitaju se u dahu - sa posebnim zadovoljstvom.

Vesna Denčić