Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


23 - PROSLAVA NOVE GODINE

– Veliki dan! – Pozdravni telegrami – Jutro kod Organa – Iskreno mumlanje – Nečovečni ujed psa

Zanimljivo je da su mi se uvek odazivali upravo najviši u R.O. dok su se Oni Dole, za razliku od Onih Gore, počesto izgovarali na radne zadatke, i govorili uglavnom MHM, misleći da će se izvući ako citiraju tu misao šefa za Opšte. Ipak, usled urođene dobrote srca, ja sam mislio na njih bez obzira na njihov rad, uglavnom podrivački ili prosto nikakav. Smislio sam i šta ćemo za posle razdraganosti, tj. proverio sam imamo li mi dovoljno rasola za kad klonu izvršioci, u smislu dobrog raspoloženja i lepih želja. A stvarno sam sumnjao na određene da toče sebi raso, prevashodno u Kabinetu šefa za Opšte, koristeći se time što on mora da bude u daktilo-birou, gde je gotovo neprekidno radio na vežbama za spasavanje utopljenika, u skladu sa otapanjem Polarnih kapa, o čemu sam mu isekao iz novina vrlo lep članak, i stavio ga među njegove poverljive papire, u onaj novi sef što je dao da se kod njega instalira, a zahvaljujući poznavanju šifre, koju je zalepio bočno u fioku svog pisaćeg stola, da je ne zaboravi. To nam samo pokazuje značaj saradnje! Tačno je da to nije bila svesna saradnja, ali to nam dalje pokazuje koliko je kod nas ideja o saradnji prodrla, pa čovek sarađuje i kad toga nije svestan! Inače, i njemu nešto kao da je otekao stomak, verovatno je pio raso u drugim kancelarijama, koristeći odsutnost onih koji su točili kod njega, ali za njegovu ulogu u Novoj godini bilo je dobro da je punašan.

* * *

Najzad, stigao je i taj veliki dan! Došli su svi sa decom, tačno tako sam ja zamislio, a ko nema decu vratio sam ih hitno da nabave, pa opet da dođu. Skupili smo se još u devet ujutru, a onda smo izašli ja i Medved za Opštenje, koji je mucao, ali se to pri mumlanju ne primećuje, i baš sam pomislio: šta ako svi medvedi mucaju, a Zoologija to još ne zna, što bi moglo da ide kao moj novi doprinos Nauci… Elem, on je povremeno mumlao, a ja sam održao deci kraće slovo o Ulozi Deteta u Društvu, tako otprilike do dva posle podne. Onda je izašla Nova Godina, pročitala deci taj isti govor, da utuve, a i da ne bude nekih protivrečnosti, kao što se desi kad ima dva različita govora, pa smo im podelili poklone, i po primerak govora. Decu su zatim odneli kući, i odmah se vratili da nastavimo obeležavanje, jer je bilo strogo zaprećeno, ko se ne vrati. Došli oni, dakle, opet, i tu im ja održim Uvodnu reč za Odrasle, pa onda Pozdravni govor. Posle sam dao Novogodišnje poruke, sa prekidom da, svečano ali radno, pojedu šta je ko poneo od sendviča, a usput sam govorio misli velikih ljudi o štednji, i još moje, o izbegavanju da se rasipa o praznicima. Sve smo to snimili za Poslovodnog na magnetofon, a kako se koja traka završi skidao se stenogram, pa se to prekucavalo odmah, za Organa, da vidi tačno sve kako je bilo, a ne da ispada da mi nešto njemu iza leđa! Posle svi pojeli svoje sendviče, i ja tu onda održim drugi deo Uvodnog govora (o spajalicama i telefonima) a zatim sam pročitao veoma temeljno urađen Elaborat Deda Mraza... I tako, reč po reč, stigla i ponoć, a onda, na opšte oduševljenje, ponovo sam pred razdragane izvršioce izašao ja, u purpurnom grimizu od zlatnog brokata, i tu nastane neviđeno slavlje! Ogromno uzbuđenje od koga staje dah! Delio sam, je li, bombonice, u smislu paketića, pa onda čokoladice takođe, i još određene mandarine, i to svakom po jednu... Uzgred, delu prisutnih sam rekao da se odmah posle Nove godine vrate u našu Veliku Salu, i tu stalno da budu, kao Večiti Kvorum na Mrtvoj straži, to jest od sada im je to radni zadatak, da budu Kvorum, a ne da ih ja stalno vijam po R. O. kad god treba nešto da mi se izglasa, na primer o štednji telefona i slično. Ali, vraćam se Novoj godini... Za Organa su i dalje skidali stenograme i prekucavali ih, a ja sam još smislio pa smo mu svakih dvadeset minuta slali telegram-čestitku, na kojem su se slanju uredno smenjivali Izvršioci. Organu, naravno, ne može biti dovoljna jedna čestitka, on treba da je razdragan cele noći, i bio sam siguran da će se prijatno iznenaditi što ni dvadeset minuta čestito ne prođe, a njegova R. O. ga se opet seti, putem dodatnih lepih želja i zvonjenja na vratima, da mu se dostavi humana poruka da se on nama samo što lepše odmori i osveži, i da neometano provede Novu godinu u krugu milih i dragih, i da nam se vrati čvrst, i spreman da ponire, i da zadire u srž, kao što je uvek i činio u cilju!

A ujutru smo se svi okupili, pa smo kolektivno otišli kod Organa na kiselu čorbu, da mu i time priredimo jedno lepo iznenađenje. Naravno, kazane čorbe smo sami doneli, jer Organ nije mogao ni sanjati da ga čeka takva pažnja od njegove R.O, i da ćemo se okupiti pod njegovim prozorima. Tu smo mu prvo zapevali pesmicu za Novu godinu, to jest rimovan naš godišnji Izveštaj o poslovanju. Posle je onaj Pesnik iz Neposredne proizvodnje, koji nam je to i rimovao, još i za svoj račun otpevao "Za nas stvari strašno bitne jesu noše i još nitne", i druge stihove iz svoje poeme "Noša". U duhu se nisam slagao sa nošom, ali sam ga pustio, za nagradu što je sve ono rimovao. Onda smo ušli, uneli kazan kisele čorbe, podelili paketiće njegovim milima i dragima, a njemu lično sam predao, ispred cele R.O, Zapisnik o proslavi Nove godine, koji je dotle bio sav skinut sa traka i prekucan... Naravno, ja sam sve vreme bio u kostimu Deda Mraza, i govorio izmenjenim glasom kroz bradu, da ga ne bi preterano uzbudio susret sa mnom. I posle smo sedeli kod njega, i ćaskali o Zadacima koji stoje pred nama, i bacali smo pogled na protekli period, i evocirali smo, ko je još bio u stanju, jer se mnogo pilo. Ja sam mu uz to, da niko ne zna, u pisaćem stolu u njegovoj radnoj sobi ostavio još i paketić bureka i mušmula, što on voli do ludila, kako je rekao Referent za moždanu psihu, a što je malo ko doživeo toliku pažnju, bar za života. A Organ je sve vreme sedeo bez reči, što je značilo da nema primedaba, i gledao u jednu tačku, dosledno, usredsređeno, kao što samo on ume...

* * *

Neki među Onima Dole gunđali su mi protiv grimiznog purpura od zlatnog brokata, ali nisam dao da se škrtari na Deda Mrazu, koji je izabran za doživotnog pa mu to nije samo za jednu priliku. Isto mi ti dole predlagali da i Telo za popis prištedi, pa Novu Godinu da igra samo u kostimu boje mesa, a može i bez njega, s obzirom na to da je boja mesa ista kao i boja takvog kostima, pa može samo u bikiniju preko ničega, u cilju što štedljivije razdraganosti. Na to sam strogo rekao da bi mogao naići neko sa strane, pa bi bilo o pitanju morala. Ne bi možda shvatili da mi to samo proslave radi, a da u Telu za popis inače vidimo prosto dobrog radnika, čoveka i druga sa kojim je, u časovima opuštanja i razonode, ugodno progovoriti, kao što se radilo nekad, koju toplu reč o Višku vrednosti i njegovom prisvajanju.

* * *

Naravno da problema ne može biti kad na pitanju "Srećna Nova godina" radi F. Gromki–Tmurni, ali ipak je Nova godina ostavila i određene posledice. Konkretno, šef Odseka za opšte poslove posle je i sam otišao na kućnu negu. Da, siromašak, ni on nije ostao među nama u svom fizičkom prisustvu, nego se oporavlja usled toga što ga je nečovečno ujeo pas. Jeste, prvo ga četiri puta intenzivno tretirao oko cele naše Glavne Zgrade, što je rekonstruisano po tragovima u snegu, a onda ga stigao, i nehumano ga ujeo za nogu. Očigledno, iskreno mumlajući iz medveda na Novogodišnjoj proslavi, šef za Opštenje zadržao je na sebi određeni medveđi miris. Nešto duboko medveđe, u svakom slučaju, premda je to ipak bio samo medveđi kostim a ne pravo krzno, ali eto... A psi izgleda nemaju afirmativan stav prema medvedima koji mirišu na šefove za Opšte poslove, a ni obratno, pa ga zato najbolji čovekov prijatelj svestrano ujeo, premda ipak tek posle dužeg i višestrukog usaglašavanja stavova oko čitave R.O. (i to, razume se, uvek u pravcu kretanja). Ukratko, šef za Opšte, ispalo je, ne ume da opšti sa psima, to mu je nedostatak, i stoga, kažu, samo leži, i izjavljuje kako će da se učlani u Lovačko društvo, pa će biti njihov Član na osnovu toga, i pušku će da nabavi, pa će se onda videti ko je iskusni šef odseka za Opšte poslove sa nogom u ujedenom stanju, a ko pak pas u ubijenom smislu!

* * *

Srećom, Telu za popis se ništa nije desilo. Nisam sa složio sa kostimom boje mesa pa bez kostima, i tako je navukla samo jednom nošenu venčanicu, koju smo pozajmili od određene E. iz Računovodstva. Možda bi i za šefa za Opšte u kinološkom smislu bilo zdravije da je nosio venčanicu, umesto što je bio iznutra u medvedu u koga je bio instaliran, ali sam bio skoro siguran da bi i čak i on - ma koliko inače, kao i svi Gore, bio pun razumevanja za sve što ja radim - tu imao određenih primedaba. A zaista bi bilo nekako neprimereno da neko u venčanici mumla, makar mu to posle spaslo nogu. Ne bi deca naših Izvršilaca shvatila humanu poruku, a deca su naša budućnost!

nazad