SATIRIČAR  PREDRAG Ž. VAJAGIĆ

PODNESAK O POSMATRANOM LICU

Vajagić je čovek zakukuljen u anonimnost, ne poseduje velike snove,
dane otaljava neprimetno, ali, avaj, oduvek želi da ga meka
i spretna ruka stvoritelja svrsta u dično društvo književnika i satiričara
koji se uništavaju od okvašene ambicije.

Predrag Ž. Vajagić duži (zasad) trideset pet godina i vrednu diplomu. Nekoliko sati svog slobodnog vremena provodi u školi gde mladunce svih polova uči o tajnama ablativnog genitiva i erektivnoj reakciji Malog Radojice na šuškanje dimijama lijepe Hajkune.

Zujanje u ušima nagnalo ga ka stvaranju tekstova prosečne kakvoće, koje špihuje bezobraznom ambicijom. Njegovi radovi su legura neukusa i prekrađe citata. Piskarao je tu i tamo, uglavnom za tanjir providne čorbe. Obznanjuje se u mnogim časopisima. Napisao je pedesetak kolumni za beo- gradsko "Vreme", ušao je u godišnji almanah "Peščanikovih" autora, ima ga i u "E – novinama", "Think Tanku", "Dana- su"... S posebnim sladostrašćem objavljuje u "Etni", te zanoveta i sa književnih portala, uglavnom satiričnim kmekom.

Ovaj dokazani proneveritelji čitalačkog poverenja i pedigrirani izdajnik što razvejava tamjan sa svetih pašnjaka, odnedavno je svoj nemali ud(eo) ugradio i u pokretanje sajta www.marginalac.org, gde ikebanu iskustva ukrašava stotinama kolumnističkih cvetova.

Odmah valja reći, Vajagić je čovek zakukuljen u anonimnost, ne poseduje velike snove, dane otaljava neprimetno, ali, avaj, oduvek želi da ga meka i spretna ruka stvoritelja svrsta u dično društvo književnika i satiričara koji se uništavaju od okvašene ambicije. A, verujte, u to ime ovaj korovčić društva sa slovom u sredini spreman se srozati ispod svakog civilizacijskog nivoa.

Vajagić je, kako sam ume slagati, vredan kao tekunica, naivan do nepromišljenosti, podatan da ga se nasankava nebrojeno puta, a da u oku zadrži onu nadređenima tako dragu pseću vernost. Jak je do krajnjih granica slabosti. Zadovoljava se (sam i dosta redovno) malim znacima pažnje i tapšanjem po ramenu.

Može da dela kao deo dobro uhodanog tima, a opet, isti može i da podriva, već po želji nalogodavca i urednika. Veliki je vernik, na usnama mu je uvek utešiteljska reč duhovne okrepe. Savija grbaču bez roptanja, obraz mu je krampon tvrdi, nije sklon samoisticanju, pa nikom ne upada u narcisoidne vrtloge, te je bogom dan za svaku redakciju ili još bolje honorisani žiri. Slepo obožava autoritete, a svaka pepeljara koja ga pogodi u čelo samo ustoličuje njegovu odanost.

A, da, rođen je 26.06.1973, izleteo je nogama napred, kako računa da će se i odjaviti s ovog sveta. Njegova prva fotografija (koju prilaže za legitimaciju) prikazuje ga kako barka prstima žitki sadržaj pelene, što simbolično pokazuje da će se smelo uhvatiti u koštac i sa ne baš miomirisnim problemima našeg društva. Porodično stablo mu je načičkano petokrakim spomenicama, ali ako zatreba da se naći i koji pobočni suvarak u četnicima, domobranima i (što je sad na popriličnoj ceni) Mitinim zborašima.

Nije krivično gonjen, nema policijski dosije (osim ovog koji je načinjen više u svrhe promatranja duše), ali su zahvanjujući njegovim podnescima (uvek jezički i moralno ispravnim) mnogi dosijei nabrekli.

Nema takođe nekih vidljivih izopačenosti, pristojno je pismen, ne kuca sve malim slovom, kao neki bloger. Bračno je i seksualno situiran, a vernost supružnici oročio je do 2066, kad mu ističe 109. rata zajedničkog kredita za stan u visokom suterenu, preko puta deponije.

Jedini mu je problem inspiracija, no on je i čovek ne preterano intelektualno alav i, zašto da se lagimo, ima boljih i ima ih mnogo! Ne zna ništa, ali o tome, srećom, zna sve.

Nije stekao ni nasledio kuće, kola ne vozi, osim u mislima, uvek je na rubu novčanog bezdana. Zna da je ovo mrčenje tastature dobro plaćeno, ali ga novac ne zanima u meri većoj nego što može da potroši. Jedno je, međutim, naučio – književnost nije ništa drugo nego naizmenično hvalisanje i izvinjavanje.

Od intervjua u "Etni" očekuje mnogo, priželjkuje da se neko zaleti i ponudi mu da svoje kolumne, priče i pamflete uhlebi između trvdih korica. U ime te nade, i u ime tima psihijatara (kojem je već dosadilo da ga nadgleda), pomozite mladom talentu i obojite ovdašnju književnu budućnost veselim bojama.

Ako ne, pomozite makar ubogom alkoholičaru.

_________________
Napomena: Nakon konačnog dogovora za intervju i molbe da sagovornik dostavi biografiju, na adresu Etne stigla je biografija u ovom obliku - pričinivši i zadovoljstvo i nedoumicu: gde seći, gde ubaciti pitanje, kako ovako duhovit tekst sažeti u biografsku jedinicu itd., i na kraju ono koje je prevagnulo - zašto nešto što je potpuno autentično ugurati u šablon? Stoga je bilo najprirodnije ostaviti onako kako jeste; odgovori na uobičajena pitanja su tu, ali i mnogo više od toga!

V.D.