Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


24 - JENJAVANJE DRUGA MP

– Projekt: Banket! – Hajde da pustimo u pogon – Ideja za ekranizovanje filma – Prebrzi pad u komu - Paprike na ulju u narodnoj nošnji

Ja ne znam šta je ovo, svi jenjavaju, samo ja ne jenjavam! Sve slabotinja, svi padaju oko mene kao muve, samo ja sve mogu da podnesem! Ko će mi ostati pod ovim uslovima, da zvanično podupire moje Ideje? Da neće Oni Dole možda?!

Eto, na primer, drug MP. On je nekada bio samonikli knjigovođa, a posle se dugim radom ispeo do odgovornog mesta koje drži, ali nekako mi prebrzo pao u komu. Shvatam kako se osećaju ljudi kad dođu sa mnom u kontakt, ali za jednog Predsednika Upravnog odbora ipak je za komu bilo prebrzo, tim pre što su to obično čvršći, stameniji ljudi... On, inače, na svakom zvaničnom papiru ima svoje inicijale MP, i tu udara pečat, tačno gde su inicijali, a kad ne udara, pečat mu je stalno na oku, da ne bi došlo do nekog neovlašćenog korišćenja... Što se te kome tiče, međutim... Stvarno šteta što je tako brzo poklekao, a samo sam nekoliko ideja stigao da mu iznesem.

* * *

Događaj je počeo tako što sam Telu za popis izlagao određenu Materiju, premda to nije lako kad vas gledaju onakve oči... A zanimljivo, tek otkad sam u okviru Tela primetio sam koliko u našoj R.O. ima prijatnih zakutaka, prosto lirskih, gde se još nalazi Inventar neophodan za Popis inventara, tj. nabavljen u tu svrhu, a može se i popiti kafa iz termosa, pa samo rasklopimo stoličice na rasklapanje, i odmah možemo da održimo Sastanak! Šteta što nisam nabavio suncobran i ligeštule, pa da otvorimo u kancelariji, ali moglo bi se pogrešno shvatiti... Izlažem tako Telu, i taman sam mislio da joj predložim da Diskusiju organizujemo i posle radnog vremena, i da joj poverim da imam tajnu kancelariju na tavanu, potpuno opremljenu, pa može diskusija tamo, kad naiđe jedan od onih dole; baš tad našao da je pozove. Potrebna je, veli, u smislu horizontalnog povezivanja, da rastura anketne listiće! Sad, to sam ja lično rekao da se razašlje svima, tj. anketni listići povodom upotrebe telefona, i zaštite spajalica, i povodom drugih mojih projekata, pa nije imalo smisla da je ja u tome sprečavam. I tako ode ona, a ja sednem da razmislim dok čekam; rekla da se vraća čim horizontalno poveže šta ima.

* * *

Čekao sam, a usput sam razmišljao kako da dospemo u novine, u smislu besplatne reklame, jer Štampa nas nešto slabo pominje, osim kad ima neki detalj, kao ona dizalica od trideset metara. Neka to i jeste napredna štampa, ali ipak nas većinom ne primećuju, možda zato što smo mi suviše napred, pa dotle još nije stigla… Kako, dakle, da dospemo u novine i bez dizalice?

I tu mi padne na um - što ne bismo organizovali Banket?!

Naravno, banket bez povoda je čisto rasipanje, što nikako ne odgovara zacrtanim intencijama. Zato se kod nas, na svim nivoima, uvek prvo smišljao neki povod za banket, pa tek onda.

Na osnovu toga došao sam na ideju da održimo banket povodom presecanja Vrpce!

Samo, sad, zašto da je presečemo? Ispred čega? Tu je čvor, jer Vrpca se uvek preseca ispred nečeg što stoji sa druge strane, pa tamo ne sme da se prođe dok se ne preseče, ali šta bi, u našem slučaju, bilo to sa druge strane?

Najbolje bi bilo, zaključio sam, preseći Vrpcu povodom puštanja u pogon! Tako ne bi bilo nikakvog prostora za primedbe i razne Napomene. Zar ne bi to bio skladan prizor? Tu mi, tu Zvanice, tu predstavnici Štampe... Presečemo, pustimo u pogon, a onda se prisutni pozovu u, prethodno pod šatorom uređenu, Salu za sednice, gde će se vršiti Banket. O tome bi svakako bilo u štampi, pisali bi Predstavnici, pa bi o nama jednom i lepo. Međutim, kome to da iznesem? Primenim analitički pristup i vidim - Poslovodni ne dolazi u obzir, jer je na kućnoj nezi. Šef za Opšte isto ne pasuje, usled kučeta... I tako, analitičkom eliminacijom, dođem do druga M. P. Računao sam, ako iko u ovom času može da donese zvaničnu odluku - to je on.

Telo nikako da se vrati, te krenem, premda još nisam bio sredio misli. I bolje, možda - mislio sam. Šta mogu kad sam tako dalekovid vizionar da se i meni ponekad, tamo daleko, sve gubi u izmaglici? Moram sa sobom strpljivo, dok mi se Konture ne uobliče, a, sa druge strane, stvari su to urgentne prirode; velika nam je nužda da nas štampa pozitivno pominje, a ne samo kad ima neka Pojava. I tako odem kod druga MP sa neuobličenim Konturama. Ionako sam najbolji kad improvizujem, pa sam znao da će mi sve samo od sebe pasti na um šta treba. Uđem, dakle, kod njega, pa mu sve izložim o vrpci i banketu što sam smislio, i kažem - hajde da pustimo u pogon!

"A šta da pustimo u pogon, F. Gromki?" pita me on.

Sad, zaista o tome nisam preciznije razmišljao. Neverovatno kako taj čovek ume odmah da mete prst u samu suštinu stvari.

"Da pustimo mi u pogon Objekt?" predložim, a sve me nervira što mi, dok se ovim bavim, možda negde iza leđa kradu spajalice, dok ja još ni detektor za metal nisam nabavio, a i kad stigne - ko zna šta će stići umesto njega.
"Koji objekt?" pita on nekako sumorno.

Svidelo mi se što je tako precizan, pa mu odmah predložim da ja sa jednom koleginicom krenem da razmotrim to pitanje na Terenu. Toliki drugi su putovali da prikupe iskustva čak i o leženju jaja; imamo kapacitete koji o oplođavanju rasne stoke mogu da napišu knjigu bar kao najbolji priplodni bikovi... Znači - treba putovati, tu je rešenje.

Na sve to drug M.P. reče; "Mhm", i proguta punu šaku nekakvih pilula. Sad, i šef za Opšte je tvrdio to isto, mislim: "Mhm", a videli smo šta je s njim bilo, ali neka. Vidim - moram ja njemu sve to još preciznije. Kažem, ne shvatam zašto ne bismo i mi mogli prvo da izgradimo Objekt, a posle, kao toliki drugi, da odredimo Komisiju da utvrdi za šta bi on mogao da posluži. Objekt se sigurno neće baciti. Bar ja još nisam video, recimo, pokraj puta bačenu fabričku halu...

"Ali vi se u to ne razumete, ustvari", kaže mi on žalostivo, pa otvori treću teglicu pilula.

Prešao sam preko toga, i predložio da odmah počnemo da gradimo čelične Gigante, a posle možemo da preciziramo i kakvi su to giganti, što smo ih napravili. A banket može još i pre presecanja vrpce! Može već i uz sam kamen temeljac, to je već rađeno, a što je mnogo jeftinije od objekta, pa posle od objekta možemo da odustanemo pre gradnje, a ne tek posle, kao obično, i svi će nas u zvezde kovati. I još od te uštede na objektu može i bolji banket da se napravi, pa da predstavnici Štampe budu zadovoljni, i lepo o nama da pišu, tako oraspoloženi. A tu može da se snimi i ekranizovani film o našoj delatnosti! Tu, naravno, odmah Organ, Imponuje... Već mi se u duhu ocrtavali i delovi dijaloga, recimo kako Organ kaže: "Međutim"... A onda u kadar ulazi pojedinac ženskog roda, i strojevim korakom ide kroz špalir devojčica u belim suknjicama koje mašu zastavicama, pa predaje Organu raport, i buket cveća... Zaista, pitam druga M. P., zašto samo mi ne bismo imali ekranizovani film o nama? Svejedno koliko košta, uštedećemo to na spajalicama i telefonima; na tome upravo radim. On samo treba blanko da mi udari pečat na mesto gde piše M. P., a ja ću već sam da dopišem odozgore sve što treba...

I na tom mestu mi drug MP padne u komu! Samo me prvo pogledao beonjačama i pao u komu! Posle ga preneli kod Organa u Kabinet, gde ima najviše prostora i vazduha, a on sav ukočen, mada bi čovek ipak očekivao određenu elastičnost od ličnosti kojoj je poverena tolika odgovornost. Mene su posle nastojali da spreče da ga obiđem, a neki oštri bolničari; ko zna otkud su ih doveli i ko to rasipa sredstva a da ja ne znam ništa o toj stvari, a posle će biti da F. Gromki–Tmurni i to pokrije iz ušteda u spajalicama! Ali sam ponovo došao preko simsa, i video ga kako leži na otomanu kod Organa u Kabinetu. Tri je teglice pilula nekakvih pojeo dok sam mu materiju izlagao, ali mu ni to nije pomoglo, i stvarno sam se pitao šta mu je.

Ležao je ruku skrštenih na grudima, i neko bi mogao pomisliti da on u tom trenutku ne radi ništa, ali ja sam znao da jedan takav kadar, ako ništa drugo, i dok tako leži barem daje podršku Zaključcima. Ne bi on sebi dozvolio da gubi vreme. A činilo mi se, onako spolja gledano, i da anticipira, zato što Organ nije tu pa mora on, ali nisam bio baš stoprocentno siguran, tako, sa simsa.

Posle sam se udaljio, i dalje je sve teklo uglavnom harmonično, ako ne računamo da sam, silazeći sa prozora, u Opštem sektoru ugazio u šerpu mleka što je neko mučki stavio pod prozor da se hladi. Ali, prebrodio sam ja i gore nedaće!

A još posle je stigla i supruga druga M. P. koji se još odmarao, i svi su rekli da ima lepu nogu, i pitali su se kako li bi joj tek stajala crnina, a bio je održan i svečani ručak za jednog Komitenta što nam je bio u gostima, i pozdravni telegram smo poslali Organu, naravno. Komitent je sigurno bio sav blažen, jer su mu na uvo pevali "Ucvetao ruzmarin - diko laku noć", pa još kad je okusio pečene paprike na ulju, koje su mu servirane u narodnoj nošnji... A onda su donošeni zaključci. Od zaključaka donetih tokom tog svečanog ručka najviše se isticao Širok Dunav - ravan Srem, a ja sam se sve vreme pitao da li će, pošto su toliki drugi pokleknuli, i to morati sam da izvrši siroti F. Gromki-Tmurni...

nazad