| |
I
Evo onih
Što na obali zelene vode
Sagradiše kuću promajnu
Živ da ne zanoći
Mrtav da ne zadani
Senkom pređašnjom
I upre rukom u vrhove oštrih stena
II
Nema tamo ni bedema
Ni ponora
Ni ljute uzvišice
Na kojoj bi se osušile haljine
Sluga belih zenica
Čuvar nečije mogućnosti
Znalac tajni ne dovodi sebe u nedoumicu
Niti odmerava noći
Te noći u kojima pada kiša
A zemlja miriše na barut
Crveni konjanici
Reka u dimu
Njene peščane haljine
I to pamćenje starije
Od noći
III
Topot plamenih kopita
Pomeraju se brda
Užasnuta lica
Po putu mrtve vojske se kreću
Pred sobom nose ispranu lobanju
Iz lobanje
Pobeđene oči gledaju
IV
Sa uma sišli umnici
Ogluveo grad
U samom življenju
Grad po krivim terazijama
Po obešenima na trgu
Po broju odrubljenih glava
Po starom stablu
Po ptici u prostoru vremena
Ogluveo grad
Od buke
Od zemlje uzemljenih
Od noći
|
|
|
|
V
Otišli su
Ostavili zarobljene noći
Pauk na zidu
U prozoru hrastova šuma
Ruke u granama
Tela među stablima
Mreža se probudi
Na podu haljina smrti
I maska
Jednog od dvanaest
Crnih konjanika
VI
Iza pet zidova
Sigurnosti
Beli konji talasa
Vuku kočiju smrti
Preko krovova
Na trgu jedno telo
Pokriveno korama
Pretvara se u fontanu
Srce sfinge korača
Stepenicama pesme
Oslonjeni kamen
Strahom se urazumljuje
Do nespojivih
Strana suprotnosti
VII
Ovde pod svakim kamenom
Mrtvac leži
Živ živom ne veruje
Ovde su šume guste
Iz svakog probodenog srca
Po jedno stablo niče
Ovde su reke duboke
Vetrovi brzi
Beli su samo visoki
Snegovi pod kojima
Trunu trave
Ovde smrt samo kamenom
Nadživi
A svaki kamen nečija je tajna
Preko koje se ne može
Zemljanim licem
Pred njom se u vremenu smrti
Krsti vremenu ljubavi
A vreme ljubavi jeste
Vreme smrti u vremenu rađanja
|
|
