Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


28 - ZUJANJE U KOLENU

– Intenzivni rad po Komisijama - Organova aktivnost u ukočenom stanju - "Šta ja tu uopšte radim?!" – Čekićem po kolenu, i odmah mi lakše…

Na devetom spratu, u Sali za sednice, vladala je atmosfera napregnutog, forsiranog rada. Od ono ljudi što je preostalo van Komisija za spajalice i telefone sakupio sam nekako dovoljan broj poverljivih Izvršilaca, i onda sam krenuo da im pojašnjavam situaciju.

Već negde oko dva po podne odredili smo Podkomisije; jedna za kacu, druga za Organovo stanje, treća za sims, i još posebna Superreviziona komisija, da objedinjava šta ima da se objedini, a gde nema da ostave tako kako je. Uz to smo Stalnom Kvorumu, čije sam dežurstvo uspostavio odmah posle proslave Nove godine, naložili da nam odmah izglasaju vanredna Ovlašćenja, a mi ćemo kasnije javiti na šta se ta Ovlašćenja odnose, jer stvari su urgentne, i nemamo kad da čekamo, kad već jednom donesemo Odluke, da nas oni gnjave nekakvim svojim glasanjem i preglasavanjem.

* * *

Povremeno sam napuštao rad Komisija i obilazio sam Organa, čije se stanje nije menjalo. Taj beskompromisni čovek i dalje je dosledno sedeo, uspravan kao kiparis, i, sa samo njemu svojstvenom doslednošću, gledao u jednu tačku, aproksimativno šest santimetara ulevo od kace. Da mu vidici budu raznovrsniji, i horizonti širi, premestio sam kacu tako da je posle gledao u nju, a zatim sam izašao do Pošte i poslao sam Komitentovom preduzeću pozdravni telegram, i onima na simsu isto. Možda to i nije bilo baš toliko neodložno, ali je u meni ipak preovladalo uverenje da je bolje i to nego da ne činimo ništa, jer, kada su ljudski životi u pitanju najgore je sedeti skrštenih ruku.

Potom sam se odlučnim korakom vratio u Salu za sednice, da usmeno podnesem poverljivi Bilten o Organovom ukočenom stanju psihičke zagledanosti.

Daktilografkinja po koju smo poslali već je počela da prekucava Materijale. Superreviziona komisija intenzivno je radila na objedinjavanju zaključaka koje su načinile Podkomisije (za kacu, za Organovo stanje, i za žitelje simsa) i bezmalo su već bili doneti izvesni tentativni zaključci, u smislu njihove preliminarnosti. Ukratko, lagano se ocrtavao prvi deo predloga za uvod u neke osnovne zaključke, što je kasnije imalo da posluži za skiciranje Prednacrta koji bi, posle, naravno, još morao da se detaljno razradi pre no što krenemo dalje. U uvodnom delu izvršena je, kao i uvek, veoma temeljna i obimna rekapitulacija rada naše R.O. od njenog osnivanja do danas, sa posebnim osvrtom na tekući trenutak. Konstatovano je da taj trenutak nije lak, ali da nema nikakvog razloga za obeshrabrivanje, u vidu što bi se upražnjavao Defetizam, nego treba smelo, vedra pogleda i dignuta čela, da koračamo u budućnost, i to svi mi, gde god da smo se zatekli, što je posebno dodato u vezi sa onima na simsu, koji se nikako ne uključuju u rad na sopstvenom problemu, nego parazitiraju na našem zdravom telu, i čekaju da im mi sve rešimo.

* * *

Ponovo sam otišao do Organovog kabineta pa sam onima na simsu savetovao da nipošto ne klonu duhom, jer mi smo spremni da na njihovoj Problematici radimo danonoćno, i rešićemo stvari pa makar morali da zasedamo mesecima! Važno je, podvukao sam im, samo da se ništa ne prelama preko kolena, nego da se sve specifičnosti sagledavaju isključivo u njihovom kontekstu! Oni, međutim, uopšte nisu obraćali pažnju na te moje navode. Samo su drhturili na simsu i pribijali se uza zid. U jednom trenutku je malko dunuo vetar, i baš sam pomislio da će stvari krenuti sa mrtve tačke, i da će se načiniti jedan pozitivan Pomak, ali drug Ljupče (iz Zajedničkih Službi) uspeo je da povrati ravnotežu, pa nije pao, mada bi to sigurno razonodilo Komitenta. Kod nas je na simsu prilično dosadno, a dužnost je druga Ljupčeta da se do poslednjeg čoveka založi da ništa ne ugrozi poslovne veze od kojih nam bilans zavisi. Ali on je, po svemu sudeći, uskogrudo gledao na tu stvar.

Pitao sam ih da li žele da im doturim napolje šah, ili ping-pong, a sto da suzimo tako da može na sims da stane, ali mi nisu odgovarali. Samo su im lica menjala boje usled svetlosne reklame naše R.O. koja je stajala u blizini njih, i iskreno varničila radeći svoj posao. Već u očajanju, predložio sam im, kad ništa drugo ne rade, da bar između sebe obrazuju Komisiju za krečenje naše fasade, jer zahvaljujući svom položaju imaju odličan uvid u tu problematiku, a rimski komitent može da iznese i inostrana iskustva. Ali oni su bili potpuno lišeni svake inicijative, pa sam se decidirano okrenuo Organu.

* * *

Što se Organa tiče, utvrdio sam da se od njegovih Aktivnosti u poslednje vreme ističe to što mu malo počela da curi pljuvačka sa jedne strane njega, pa sam se vratio u Salu za sednice i poslao daktilografkinju da to sredi, jer ona uvek pri sebi ima papirne maramice, sa mirisom lavande. Posle je ona na dvanaest strana obrazložila Zahtev za naknadu papirnih maramica sa mirisom lavande, za koje je izdvojila iz svojih skromnih sredstava, što, tvrdila je nije pravilno, da samo jedni izdvajaju, a drugi ništa. Posebnom Odboru od tri člana povereno je da ispita opravdanost tog zahteva. Isti Odbor imao je da odredi jedan Pododbor za veštačenje stepena utrošenosti te maramice posle samo jednog brisanja žvačnog organa našeg Poslovodnog. Konačno je zaključeno da joj je više nego naknađeno sa onih dvanaest listova društvene hartije koje je utrošila na Zahtev za obeštećenje za maramicu, čime je problem rešen humano, na način nama svojstven, potpuno u duhu Načela o Pravičnoj naknadi.

* * *

Upala nam je samoupravno i Ona za maintenanciju, ali smo je eliminisali, da ne diže prašinu. Konkretno, ja sam joj skrenuo pažnju na stražnji izlaz, i kako tamo opet ima Pojava, te ona odjuri u tom smeru kričeći određene misli. To nam je i inače izlaz za slučaj nužde, pa ne vidim zašto se ona buni kad tamo svaki čas nađe fekaliju, katkad čak i u veoma svežem stanju, što znači da je neko neposredno pre toga iznedrio. Ode ona, dakle, a sve neguje narodni jezik, pa izvikuje fekalijino ime u množini, što naravno nije u redu, ali tako smo je bar uklonili da ne ometa Napore.

* * *

Rad po Komisijama tekao je na zadovoljavajući način, samo mi je bilo žao što nisam uspeo da pronađem Telo za popis, pa da je uključim u delatnost, jer njeno prisustvo uvek na mene deluje poletno. Ali i ovako sam solidno funkcionisao. Palo mi je paralelno na um – a što mi da ne izgradimo naftonosne izvore? To se najviše isplati da izgradimo, a posle možemo i naftu da dokupimo, pa da nam izvire, ako mora baš tu da izvire gde su Izvori, kao da ne postoje naftovodi! I fabrika hektara mi isto pala na um, pa da proširimo naše proizvodne programe, i izgradimo što niko nema, jer šta će svetu ono čega već svuda ima? Kupi čovek lepo naš hektar, nađe pogodno mesto gde ima dosta mesta, razmota ga odozgore, i samo uživa! Potom primetim da mi je na um pala misao "PFKĆŠKLJ", i još misao "Ma šta ja ovde uopšte radim", i sve tako neke misli bez veze sa ičim, pa sam se nešto rastužio, naložio Komisijama da rade dalje prema postavljenim principima, a ja sam otišao u moju tajnu kancelariju na tavanu.

* * *

Sedeo sam za mojim pisaćim stolom i tiho sam posmatrao moju klub-garnituru, koju sam doneo da imam, jer sam Izvršilac! A povremeno sam prelazio u klub-garnituru, i odatle sam spontano posmatrao moj pisaći sto. Događaje treba sagledavati iz više aspekata, da ne ispadne da čovek neguje jednostrano gledanje na stvari. Tako i Organ najčešće radi, uostalom. Sedeo sam, dakle, tako, a onda mi odjednom opet kroz glavu prolete - Šta ja, kog đavola, ovde uopšte radim!?

Stalni kvorum je zasedao, da izglasa šta sam rekao da se izglasa; zidovi su prenosili zvuke štemovanja; Komisije su radile na mojim projektima i tekućim problemima, a ona dvojica su bila na simsu. Organ je i dalje bio ukočen, šef za Opštenje indisponiran u kinološkom smislu, drug MP odlučno je bio u komi... a ja... šta ja, onako najstvarnije, uopšte ovde tražim?

* * *

I tako sam prosto ostao na tavanu, a počelo i ono moje tajno zujanje u kolenu. Srećom, tu uvek imam stetoskop i čekić, pa mogu po metodu "Uradi sam", da ne opterećujem stručnjake, kao da oni samo mene treba da posmatraju, pored tolikih drugih lica. Šteta što je i naš Referent za psihu indisponiran; leži, kažu mi, na klinici kod doktora A. i vazdan bunca o nekakvoj kući na moru, a šta hoće time da kaže - niko ne zna...

* * *

Sedim, osluškujem ima li koraka na tavanu, da ne dolazi neko po mene, pa onda pritisnem sebi stetoskop na koleno, a sve gledam na sat da ne preteram; šta ga zna čovek... Od stetoskopa, doduše, ne primećujem nikakvo poboljšanje; ne osećam se nekako opušten i smiren, ali zato, čim uzmem pa se kucnem čekićem po kolenu - odmah mi lakše...

nazad