|
Dinja pukla
Dinja pukla ili priča o ljubavi
Duhovita narodna oda slobodnoj ljubavi počinje Njenom i Njegovom molitvom:
Podaj, Bože, da mi dika može.
Živa dala!
Na tu želju-poziv, ubrzo stiže odziv:
Oj, djevojko, zelena jabuko,
Umrijeću, ne pope se na te!
*
Oj, junače, moj debeli lade,
Umrijeću, ne lego poda te!
Ašikovanje je ispunjeno samouverenjem koje podstiče na odlučnost:
Kad je vidjeh gde će sama leći,
Ja ne mogah srcu odoljeti -
Kako jeknuh, vas čardak podzveknu...
...Al' govori moja ljepotica:
Id' odatle, jedan muhanate!
Da ti vidiš moje crne oči,
Oči crne ispod obrvica,
Bijelo lice ispod trepavica
I podvaljak pod bijelim grlom,
U njedrima dva bjela goluba,
I pod njima crna gora raste,
I u njojzi šedrvan vodica -
Sve mladiće pofata groznica.
To ašikovanje samo je naizgled na "zategnutoj struni" koja ubrzo puca uz gromoglasan ljubavni zov:
Oj, djevojko, srce moje,
Kad ti vidim sise tvoje,
Dreše mi se gaće moje!
Ovaj ljubavni zov savremeni humorista pretvara u čakanje i izazivanje:
Dok joj vise
Bele sise,
Hajde, lafe,
Isprsi se!
(Mitar Mitrović)
Ali tom ljubavnom prasku savremeni aforističar iskreno ne može da odoli, jer:
* Venerin breg je trusno područje.
(Ilija Marković)
* Našu ljubav registrovaće seizmološki zavod.
(Milovan Vitezović)
* Veoleo sam je onako s nogu. Kao himnu!
(Aleksandar Baljak)
Tom ljubavnom izazovu ni u prošlosti a ni danas neće odoleti ni duhovnik:
Moja majko, čudna duhovnika -
Povaljuje pa ispovijeda,
Noge diže, za grehove pita.
Ili:
Posla mene moja mati
S kaluđerom drva brati,
Ne šće kale drva brati,
Nego stade vragovati...
Ako je nekada takav ljubavni greh mogao da izazove čuđenje, današnji epigramista ga registruje kao konstataciju:
I svetlo
Lice,
Uželi se
Pice.
(M. Mitrović)
A prirodni nagon da se sebi olakša "niže pupka":
Haj devojko iz Smiljana,
Bi li sa mnom prisnovala:
Dva ujemka i dva kluvka,
Nek je lakše niže pupka.
Danas se zamenjuje satiričnom parodijom koja je odušak ili vapaj u socijalnoj bedi:
Dok se mrzne
Bela staza
Gledam golog
Deda Mraza,
Zgurio se
Štapom lupka,
Dar mu visi
Ispod pupka.
(M. Mitrović)
Sva okrenuta odi ljubavi, duhovita narodna erotika stihom stiže uglavnom samo do predvorja braka, dok erotska narodna proza zalazi i u bračne odnose:
* Sačuvaj me, Bože, jepca ukraj kuće i jebice usred kuće!
* Ko se svoje žene stidi, drugi mu je jaše!
A evo jedne ljubavne pesme pred tim predvorjem:
Dobar veče, moj brajane,
Evo tebe vjerna ljuba!
Okreni je, moj brajane,
Prevrni je, moj brajane!
Dva-tri puta do zore
Da te braća ne kore!
Pred tobom je crna gora,
U gori je međedica,
Crnu kiku nadvjesila;
Ti potegni bojno koplje,
Pa udari međedicu
Pod vilicu u resicu!
Vati joj se, moj brajane,
Vati joj se u njedarca,
Tu ćeš naći dva krastavca;
Vati joj se niže pupka,
Tu ćeš naći - dinja pukla!
Svestan bračnog bremena, narodni pesnik se uzgred poigrao granicom osvojene slobode žene u braku, koja se teši tobož se hvaleći otkrićem:
Dok sam bila devojčica mala,
Nisam znala ni pišati sama;
Hvala Bogu, kad sam se udala,
Dignem nogu, toči voda sama!
Ne treba zato da čudi nekadašnje tajno
osvajanje slobode žene u braku - preljubom. Tako jedna mati otkriva svojoj ćerki, kad joj se ova požali:
Jaoj, majko, kaluđer me budi,
On me budi, među oči ljubi!
Oću li ga poljubiti, majko?
A majka savetuje:
Ljubi, kćeri, ne bila prokleta!
Dok je majka tvoga doba bila,
Do zore je devet namirila,
I desetog roditelja tvoga,
I otkala tropolu ponjavu!
Savremeni aforističar, za razliku od narodnog pevača iz prošlosti, često nas podseća na bračni život:
* U braku nemate vremena za razmišljanje. Imate za kajanje.
(Rade Jovanović)
* Odisej je lutao da ne bi po ceo dan gledao Penelopu.
(Milan Beštić)
* Danas se ženim. Sutra ne znam šta ću!
(Ninus Nestorović)
* Dokazano je da žene u proseku duže žive od muškaraca. Moraju, da bi njihova reč bila poslednja!
(Vaska Jukić Marjanović)
Inače, žene-pisce više danas zanimaju politički odnosi nego bračni, što navodi na pomisao da su one svoju bračnu slobodu osvojile koliko im je potrebno.
Večna duhovita erotska tema je seks, dok "dika može". Narodni pevač se često bavi ljubavnim željama starca i babe - đavolice. Ponekad je to
neveselo stanje prožeto humorom kao olakšanjem:
Sedi starac na stazi,
Na njeg baba nagazi;
Prevrćala travu,
Našla kurcu glavu!
Ponekad ta ljubavna nada nije bez osnova:
Baba djeda u proljeće zvala,
Žukovim ga cvećem okitila,
Poskakuje, na zlo djeda mami,
Opregljaču baca mu na glavu.
A djed joj se u jesen odaziva,
Bradu brije, a mastiku pije:
Ko me zove? Sad evo me živa,
U jažu se prikupilo piva.
Ovo stanje je blisko savremenom epigramisti, ali on se zadovoljava samo konstatacijom:
Kada budeš
Vrlo star,
Minuće te
Ona stvar,
Tada od te poslastice
Rastu samo
Zazubice.
(M. Mitrović)
No, tada se budi i sećanje na rajske darove i na prvi greh. Narodni pevač ovako opisuje "raj bez kraja":
Devojka se uz kurac pužala
Da bi li se raja dočepala -
Nit' tu raja, nit' od kurca kraja!
Savremeni epigramista podseća na prvi greh:
Adam je pogrešio:
Počeo je ševu,
Umesto jabuke,
Poje(-)o je Evu.
(M. M.)
A današnji aforističari dodaju:
* Od koga je postala nije ni čudo što je Eva grešnica.
(Vaska Jukić Marjanović)
* Od danas prevrćem drugi list, zapreti Adam Evi.
(Rade Jovanović)
No slast "prvog greha" je neprolazna:
* Volim seks i rado ga se sećam.
(Milan Beštić)
* Pogodan sam za uspomenu i dugo sećanje.
(M. Vitezović)
Narodni pesnik se ne bavi bezgrešnim začećem, za to nije ni imao razloga, ali, time se, imajući pred sobom viziju rađanja u modernom dobu, bavi savremeni humorista i satiričar:
* I Deva Marija je verovala u Boga, ali, eto, desilo se.
(Srba Pavlović)
* Ja sam nevina! -
reče buduća mama i rodi bebu iz epruvete.
(Milan Ilić Maja)
U narednom budućem svetu
Žene će rađati
Epruvetu,
A onda će se iz epruvete
Roditi dete.
*
Budući ljudi
Ulaziće
U buduće žene
Kroz vene.
(Rastko Zakić)
Ta večna oda ljubavnoj strasti i u prošlosti, a pogotovo danas, nije izbegla modernističko tumačenje, koje je nekad glasilo:
Žaba kreknu,
Moj nabreknu:
Pile pisnu,
Moj ti tisnu;
Gavran graknu,
Moj ti taknu!
U savremenoj obradi to glasi:
Manje pišni,
Više serni,
Bićeš bliži
postmoderni!
(M. Mitrović)
***
Bane Jovanović
___________________
Odlomak iz knjige Dinja pukla, Bane
Jovanović, Rad - Beograd 2000.
|
