MITO I KORUPCIJA

Deda Mraz je bio vrlo zabrinut. Broj država u svetu poslednjih godina se povećavao, pa je strahovao da neće stići sve da ih obiđe do Nove godine. Žestoko je terao svoje irvase i jurio džombastim putem neke male državice kada mu je put preprečio plavo-beli auto sa upaljenim rotacionim svetlima.

- Gde si se to ti zalaufao, matori?! - obratio mu se na specifičan način čovek u plavom odelu sa značkom na grudima. - Znaš li ti koliko je ovde ograničenje brzine za vozila sa zapregom?! A!?

Deda Mraz nije baš najbolje govorio tim lokalnim jezikom, ali je shvatio da se radi o nekom prekršaju.

- Ja se izvinjavam, gospodine, ako sam prekršio neko od vaših pravila, ali, verujte, strašno žurim...
- Žuriš!? Ma nemoj! Vidi bogati, deda žuri! E, pa, ne valja ti to, deda, znaš kako kod nas kažu: Ko žurio, vrat slomio! Nego, brže vadi vozačku i saobraćajnu!

Moglo bi se reći da Deda Mraz nije imao vozačku dozvolu i saobraćajnu knjižicu.

- Matori, ovo ništa ne valja! Moraćemo da ti oduzmemo te rogate marve, zajedno sa sankama i tovarom, i to na licu mesta.
- Slušaj, mladiću, pokušavao je Deda Mraz da ublaži situaciju, - ja u sankama vozim paketiće za mnoge mališane širom vaše zemlje. Bilo bi strašno da oni ne dobiju poklone koje su čekali cele godine.
- Šta reče da voziš? - zainteresovao se policajac.
- Paketiće za decu u vašoj zemlji.

Policajac se osvrnuo okolo.

- Slušaj, deda, spustio je on ton,  jesi preterao, nemaš dokumentaciju, brzo voziš, ali, možda bi mogli nešto da vidimo... I šta kažeš, paketiće?

Deda Mraz je dugo godina radio svoj posao.

- Evo tebi, mladiću, pošto si tako ljubazan, jedan paketić za tvoju decu, a jedan za tvog kolegu.
- Ja imam dvoje dece, sugerisao je plavac. 
- Da, da, dva lepa velika paketića za tvoju dečicu i dva za kolegu, sabrao je Deda Mraz i odvojio četiri poveća. 
- Ajde, ti, deda, kreni polako, pozdravio ga je policajac pakujući paketiće. - Samo vozi polako!

Deda Mraz je zaista nastavio vožnju sporije, ali su se uskoro ipak pojavila nova plavo-bela kola.

- Šta voziš, matori?! obratili su mu se tradicionalnim načinom ljudi u plavom.
- Paketiće za decu, gospodo, odgovorio je vrlo ljubazno Deda Mraz.
- Zavrni ceradu, da pregledamo! komandovali su policajci.

Deda Mraz je izvršio naređenje.

- Opa! iznenadili su se policajci. - Vidi ti šta je matori uprtio! Pune sanke paketa!
- Mora da su pune paketa, kad ima puno dece... pokušao je da objasni Deda Mraz.
- E, nemoj ti nama te fazone, prekinuše ga grubo. - Bolje nam pokaži carinsku deklaraciju!

Ni iskusni Deda Mraz nije znao šta je carinska deklaracija.

- Pa dabome! Švercer! Provukao se kroz carinu, ali pored nas nećeš!

Policajci su imali po troje dece. Bar su tako rekli.

U nastavku vožnje je usledilo nepropisno preticanje borove šume, registracija za sanke je bila istekla, nije imao potvrdu o vakcinaciji irvasa, prevozio je lako kvarljivu robu bez adekvatne ambalaže, nije vezao zaštitini pojas, neprimereno se obukao za učesnika u saobraćaju i slično.

Broj paketića se drastično smanjio.

- U ovoj zemlji mnoga deca neće dobiti paketiće, zaključi deda Mraz razočarano. 
- Sem, možda ako nekog ne podmite...