Salto morale - saldo mortale

SALDO MORTALE
Mitar Đerić
Knjiga komerc, Beograd - 2009

Mitar Đerić je među ljubiteljima aforizama i aforističarima i pored dosad objavljene tri knjige relativno malo poznat, ali je nekim aforizmima iz prethodnih zbirki skrenuo pažnju na svoje mogućnosti. Tako je već u prvoj knjizi umeo da kaže: Zakon je isti za sve. Štampa se u istom formatu. Otkrio je da reke nisu samo hidrološka pojava već da mogu biti i pokretačka snaga geopolitičkih promena. Evo kako nas je o tome izvestio: Podele su u toku. Šta će Dunavu dve obale? Aforizmi iz njegove prve knjige, kao što je to slučaj sa većinom prvih knjiga ove vrste, mahom su zasnovani ili na jednostavnoj igri reči, homonimijskoj zameni, ili na slovnim intervencijama, odnosno interpolacijama kojima se značenje pomera ili izvrće do svoje suprotnosti. Tako je značenje nekog idioma ili narodne izreke Đeriću predstavljalo polazište da navedenim aforističarskim tehnikama izrazi ono što je naumio. Ključni nedostatak pomenutih tehnika građenja ovih minijatura je u tome što dovode do vrlo sličnih, čak i identičnih aforizama kod više autora. Jasno je da je to posledica povođenja prvom asocijacijom, a podudarnostima doprinosi i biranje najkraćeg puta za dovođenje misli u oblik aforizma. To podrazumeva svedenost na najmanji mogući broj reči. Pisci takvih dosetki, aforizama u velikom tiražu, umeju da odaberu zvučne i efektne reči i fraze bliske usmenoj šaljivoj (u ovom slučaju urbanoj) komunikaciji. Otuda su takve formulacije toliko srodne, a katkad i identične od reči do reči. Postoje na desetine aforizama koje retko koji aforističar u svome početničkom zanosu nije propustio da zapiše. Srećom, obdareni pisci aforizama sazrevanjem napuštaju ove nisko zahtevne, a svima priručne tehnike i obrasce.

Od pomenutog početničkog manira Mitar se udaljio već sledećom zbirkom. Svoju drugu knjigu otvara aforizmom: Stigla demokratija. Neka ostane među nama. Iako je prevashodno humorista, videli smo da ume da zagazi i u vode satiričnog. Eto kako neka tvrdnja može istovremeno da bude i negacija. Može, ako aforističar tvrdnju dodatno iskomentariše frazom koja je poništava. Ovo je bio lep primer ironijskog govora. Lep, ali i tužan, jer nas podseća na svu nemoć, na stanje u kome je došaptavanje uobičajeno. Psst, da nas ko ne čuje! Aforističari humoristi, u čije jato spada i ovaj autor, spremno su dočekali opšti tematski zaokret u srpskom aforizmu s početka ovog veka, što se za ljute posvećenike političkoj satiri ne bi moglo reći. Ovde se misli na one ljute satirične aforizme kod kojih se efekat zasnivao više na sadržaju, tj. anahronoj hrabrosti u maniru primerenom osamdesetim godinama proteklog veka. Šokantno? Svakako. Međutim, ko će se diviti tome što je satiričar otkrio da je, na primer, "ministar lopov"?! Takvo otkriće je ravno onome da biljke bolje rastu ako se zalivaju. Još ako je to rečeno bez humora, bez paradoksa, tog najvrednijeg stilskog sredstva kod aforizma, izrečena misao zvuči neuverljivo. Neaforistično. Veština aforističara se ogleda u tome da se retoričkim, dakle kvazi argumentima, kaže kako ministar nije lopov, time bi se još više naglasilo da jeste. Navedimo još jednu misao iz iste zbirke. Žene duže žive, jer kriju godine. Ovde je Đerić lepo povezao biološku činjenicu i optimističko i lekovito samozavaravanje kao čestu psihološku pojavu. Zapazićemo da je kod ovog aforizma reč i o dvostrukom paradoksu, sudaru smisla u uzročno-posledičnoj vezi.

U našem kratkom podsećanju na prethodno aforističko delo i umeće ovog pisca, stižemo i do treće zbirke, pod inventivnim naslovom Trogled. Ona je ne samo sadržajno, već i grafički, da tako kažemo, higijenskija od knjiga koje su joj prethodile. U njoj čitalac bez muke i dovijanja nalazi biografske i bibliografske podatke o piscu. Na žalost, u mnogim knjigama ove vrste autori ili njihovi izdavači osećaju potrebu da knjigu nakinđure šaljivdžijskim biografijama tipa "rodio se, a možda i nije" ili "živi i ne radi", a propuste da navedu godinu izdanja knjige ili autorovu prethodnu produkciju. Za duhovitost je dovoljno prostora unutar knjige, a podaci neka budu vulgarni, dakle egzaktni. Naš aforističar je prostor unutar knjige ispunio obiljem humorističkih minijatura. Na primer ovom: Kako si? Još nisam! Luckasta otkačenica. Sve i da ništa nije rečeno (a jeste), ovaj minijaturni dijalog nagoni na smeh. Barem se to dogodilo piscu ovog teksta. Smejao se koliko i grafitu: Gulaš? Gulam, gulam! Konačno, nekom je nešto smešno, nekom ne. Spontano i munjevito odgonetanje dosetke podrazumeva istreniranost izvesnih moždanih vijuga. Ko ima drugačije vijuge, biće mu smešno nešto drugo. Čujmo još jedan, strukturalno drugačiji aforizam iz knjige Trogled: Brine me sadašnjost. Nikako da prođe. Eto jedne mirne, simetrične i izbalansirane rečenice. Rečenice koja posle prvog, površnog čitanja, ne pogađa moždane prijemnike za aforizam. Ako ovu mirnu rečenicu pažljivo pročitamo, suočićemo se ne samo sa piščevim (ja forma) antropološkim pesimizmom, nego i sa pokušajem razumevanja vremena u svetlu fizike i poimanja Svega Postojećeg. Neko bi ocenio pretencioznim da humorista navodi čitaoce na filozofska razmišljanja, i to baš ona u kojima se na momente izvesni Albert Ajnštajn prilično snalazio. Zašto bi to bilo pretenciozno!? Albert može, Mitar ne može. Gde je tu ravnopravnost!?

Citirani aforizmi iz dosadašnjih Đerićevih knjiga su najava ozbiljnijeg pristupa pisanju. U te tri knjige, hvatačice zaleta, ima na desetine dosetki vrednih čitanja i pamćenja, ali je nesporno da ima i onih koje su tek kondicioni trening. Tek puko hvatanje zaleta za skok koji će uslediti i kojim ćemo se pozabaviti u sledećem pasusu, kako bi ovaj odeljak i pisac predgovora malčice predahnuli.

Kako hronologija zahteva (ko bi rek'o?), došli smo i do nove knjige Mitra Đerića. Aforizmi iz knjige sjajnog naslova Saldo mortale potvrđuju da je zalet urodio plodom. Urodio je idejama i formulacijama po svom kvalitetu bliskim onim aforizmima po kojima je naša aforistika stekla ugled i daleko van naše jezičke i kulturne sredine. Neki su se približili, a neki takvim aforizmima i pridružili. Već je rečeno da je Đerić prevashodno humorista. Dodajmo da je i povremeni satiričar. Snašla bi se satira i bez humora, ali joj društvo saradnice prija i omogućava da gorčina i jed poprime značenjski vid i estetski oblik kazivanja od kojih nam je lakše u duši. Šta je uopšte humor? Težak je odgovor na to pitanje. Kod nas postoji nekoliko prevedenih knjiga i teoretskih radova koji su pokušali da ga daju. Nešto je rekao Sigmund Frojd. Pitanjem humora i smeha kao njegove posledice bavili su se i nobelovac Anri Bergson, kao i sovjetski filolog Vladimir Prop. Hajde da onda i Milan Beštić (što smo skromni!) pokuša da definiše humor. Počnimo sa definicijom sročenom za ovu priliku. Humor je veštački način izazivanja smeha. Prirodan je smeh dece i mladih ljudi. Oni se smeju bez vidljivog razloga. Smeju se jer su radosni. Smeju se jer imaju pojačano osećanje i osećaj životne energije. Mnogo puta smo to primetili. Dovoljno je da se samo pogledaju i da prasnu u smeh! Pokušaji uveseljavanja dece za njih sročenim humorom su upravo zato često bezuspešni. Zar da pored prirodne radosti dopuste da ih neko zasmejava humorom rađenim prema sopstvenim merama i merilima?! To, jednostavno, ne ide...

Vratimo se saldu mortale, tom knjigovodstvu smrti. Knjigovodstvu umiranja nekada labavo utemeljenih, a danas izgubljenih vrednosti. Knjigovodstvu i saldiranju. Vratimo se onoj liniji podvučenici ispod koje sledi tužna rekapitulacija naših stradanja. Hroničar tih zbivanja i njihovih posledica, naš satiričar Đerić kaže: Popustili smo iz inata. Slaba je uteha da je reč inat turcizam. Tek u našoj sredini ova reč živi i deluje svojim punim značenjem i zračenjem. Poslovična kolektivna karakterna crta nikako da iščezne. Nikako da se opametimo. Popuštamo (i propadamo) po svojoj volji. O, i to se može! Bilo bi lepo da je ovo samo duhovita dosetka, a ne stvarnosno glupavo samozavaravanje. Samozavaravanje na sopstvenu štetu. Pročitajmo kako se Mitar ogledao u visprenom crnom humoru: Živo blato trajno otklanja kostobolju. Ovo je formalno savršen aforizam. Značenjski je takođe validan. Čujmo šta Mitar Đerić ima da kaže o lopovskim poslovima: Učestvujte u nagradnoj igri, usrećite njene organizatore! Pre nekoliko godina smo bili u prilici da u nekoj zbirci uvoznih, prevedenih grafita, pročitamo i ovaj: Kiseonik je otkriven 1774. godine. Ne zna se kako su ljudi pre toga disali. Dugo je trebalo da se opet dogodi nešto slično. Lakše se diše (mada smejanjem pojačano trošimo kiseonik) i kada se pročita sledeći aforizam iz ove knjige: Može li jednosmerna struja ići u drugom smeru ako se okrene žica? No, vratimo se satiričnim opaskama: Nebeski Srbi gube tlo pod nogama. Mitar je zaista vešt u kombinatorici reči. Onoj kombinatorici koja dovodi do poklapanja doslovnog sa metaforičnim značenjem. Eto primera kako humor i satira lepo sarađuju. Ima li išta logičnije nego da letači ne dodiruju tlo? Ima li išta logičnije nego da posle života sa iluzijom usledi iluzija normalnog života? Aforizmi ove knjige su iz različitih tematskih oblasti, pa su tako i raspoređeni po stranicama. To čitalačkom doživljaju daje dinamiku i ritam. Mitrova tematska oblast su i odnosi među polovima. Srećom, više oni iz porodičnog života, a manje je pokušaja duhovitosti na erotske teme, pokušaja koji najčešće, umesto u zdrav i estetski oblikovan humor, vode u neukus. Skarednost ili pornografiju, svejedno. Primereni su oni aforizmi na žensko-muške teme koji se lagodno mogu izgovarati pred, recimo, ćerkama ili majkama... Evo jednog primerenog bračnog izveštaja: Žena me uvek sasluša do kraja: Gde sam bio, s kim, zašto... Tamo gde su žena i muškarac (prema naučnim saznanjima) bude i dece. Evo Đerićeve blage, radovićevski izrečene, konstatacije o njima: Deca su naša radost dok slušaju.

Svako naredno delo ovog pisca bilo je bolje od prethodnog. Takav razvojni put ohrabruje. Đerić se nizom aforizama iz ove knjige pridružio pripadnicima Beogradskog aforističarskog kruga. Uvereni smo da je izrečena ocena opravdana i da će je Mitar svojim narednim knjigama sve obilatije potvrđivati.

Milan Beštić

_______________
Izvornik: Predgovor za knjigu Saldo mortale, Mitar Đerić
Knjiga komerc, Beograd - 2009