Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 

 

 


Roman u nastavcima

ZORAN STANOJEVIĆ

GOVORI F. GROMKI - TMURNI


31 - DO ISPOD, KAKO DA KAŽEM...

– WC privezak za ključeve – Mesingane kvake protiv pušenja – Nalepnice za preko Stvarnosti - Puna noša nitni na grudima – Šta je sa kim bilo? – Čvrst stisak ruke – Kod mene u stanu – Prekrivam ovo diskrecijom – Pramen kose na čelu…

Ispalo je tako da na tržište ipak nisam stupio dijamantima nego nekim drugim stvarima. Na primer, ona mala WC šolja od bronze, a sa pomičnom daskom, što sam jednom dao da se izlije unikat za Organov rođendan, da on to nosi kao privezak... To je krenulo na "Slaviji" kao najukusnija alva! Imam jednoga što mi u to pretapa spomenike i određene biste, a kupac uz doplatu može dobiti i divot-izdanje, tj. sa certifikatom gde je bista pre stajala. Baš mi je bilo drago što moja ideja za fontanu sa Organom nikad nije realizovana; kakav je svet, možda bi čak i njega danas neki kradjivac moje ideje pretapao u patuljaste nužnike za poklone.

Onda, odlično se prodaju i mesingane kvake, za da se ostavi duvan. Iskreno govoreći, taj lek protiv pušenja samo je varijanta poznatog leka protiv alkoholizma, zvanog "Antabus". Moj otac je pio i pušio kao da ga za to plaćaju (zato ja nikad nisam) pa mi on rekao da je alkohol posle upotrebe "Antabusa" odvratan. Zato mnogi i ostavljaju "Antabus", rekao je. E, na isti način, i isto mi to otac kazao, odvratan je i duvan posle glodanja mesingane kvake! Te kvake prodajem na "Slaviji", odmah do onog doktora za podzemlje u smislu Geologije što prodaje pastu za zube, pa da čovek sme legalno da penuši, a ne da mu pripišu da je zbog nečeg nezadovoljan, i šta on uopšte hoće da kaže tom penom na usnama. A isto je i za Psihijatriju zgodno kad je samo od zubne paste; cela psiha tako mnogo brže prolazi. Eto, državne banke mi upropastile očevu zaostavštinu, ali ostale su njegove ideje, da se primene. I stvarno to sa kvakama dobro ide, ne mogu da se požalim. Neki koje je ta navika istinski zahvatila ostavili su duvan i potpuno prešli na kvake. Ne daju da ih duvan ometa u kvakama, koje su i trajnije, i ne poskupljuju svaki čas, a sme čovek da ih glođe i gde je pušenje zabranjeno, što je još jedan osvojeni prostor slobode, mada čovek nikad ne bi rekao da slobode ima i u kvakama. Jasno, i one prate inflaciju kad se pojavi, ali čoveku to ne smeta kad ih već jednom kupi, s obzirom na njihovu trajnost...

Ja stalno pominjem kvake, ali mi smo ih u ime estetike izlivali u muštikle; mesingane muštikle za nepušenje… Nažalost, ljudi samo noću manje paze na svoje kvake, a ja ne volim noćni život, pa prihode smanjuje noćni saradnik za kvake, poverljivi nabavljač koji radi za procenat od prodaje.

Mogao bi neko da se pita - zar F. Gromki-Tmurni, taj univerzalni fenomen i genije, da pronalazi nešto već postojeće? Pa, i kocka je već postojala, a Rubiku to nije smetalo da pronađe "Rubikovu kocku", koja još i izgleda kao kocka, što je čisto ponavljanje, a moje kvake izgledaju kao muštikle... Da samo mogu da nađem finansijera, pa da se razmahnemo u ovome; stranci da dolaze da se raspituju "Gde je F. Gromky-Tmoorny?’ Ima oni od nas da švercuju u inostranstvo kvake, a ne samo na "Slaviji" da prodajem, gde nam razni traže novac za Zaštitu, a kad nisu oni onda nas vijaju oni sa susedne strane Zakona, jer prodaja gaća, kvaka i zubne paste je nešto što ozbiljno remeti čitavo Društvo, u kome je sve drugo sređeno, samo mi još smetamo u vezi nedozvoljene prodaje tih prirodnih bogatstava, kao i po pitanju nabavke istih, koja je zvaničnim licima sumnjiva. I razumem njihove sumnje, jer tipična kvaka, bar dok je u svežem stanju, izgleda nekako odlomljeno ili demontirano, a na gaćama se prosto vidi da ih carinici nisu oduzeli, što je nezakonito, da imaš nešto a da ti to niko nije oduzeo... Ma meni samo kad bi se dalo da se razmahnem, mogle bi i lule, i cigare, a za najmlađe i cucle - sve od mesinga! Čitava Civilizacija mogla bi izvozom mojih mesinganih produkata da se izmeni, praktično cela da se prestroji oko kvaka! Uostalom, zašto ne? Prestrojavala se i oko mnogo glupljih i smrtonosnijih ideja od kvake, od koje svako ima i psihološke vajde kad je oko nje prestrojen, jer kvaka nije ideja, nego je prilično trajna, a ne posle opet da ispadne da je čovek sve vreme živeo u unapred prevaziđenom vremenu.

Pisao sam o tome i jednom Listu, samo još nisu objavili; sporo to ide. A garantovao sam budućem finansijeru, koga sam tim pismom tražio da mi se javi, da je sve ovo sasvim izvodljivo. Poput pacova, i čovek se na sve može privići. Uslovi u kojima je čovečanstvo oduvek živelo, a naročito u Istorijskim Periodima, dokazuju barem to ako ništa drugo. No, mi svet možemo da naviknemo na mesingane kvake u vidu muštikli, koje su čak i bolje nego Rubikova kocka, jer za glodanje kvake nije potrebna neka naročita pamet, dok za korišćenje Rubikove kocke već jeste, pa bi kvake prihvatile i osobe koje Rubikovu kocku nikad u ruke nisu htele da uzmu, iz straha da će tako upoznati same sebe, što je često neprijatno...

Samo ne objavljuju pismo pa nigde finansijera, a stvar je hitna. Video sam na "Slaviji" jednog Japanca, a to znači da moramo što pre! Naravno, Japanci će kvake da minijaturizuju, i tranzistorizuju, i kolor će da im ugrade, i ubaciće im silicijumske čipove, ali ni oni nisu baš toliko brzi. Mislim da imamo bar šest meseci pre no što oni sve to urade, pa mi dotle možemo da skinemo kajmak sa svetskog tržišta mesinganih kvaka, a kad mi Japanci to preuzmu – F. Gromki–Tmurni ima još ideja!

Drugo što isto dobro ide su perfektne Nalepnice za preko Stvarnosti, koje mi pravi jedan priučeni štampar. Srećom, nabavili smo najzad gumiranu hartiju, pa ne mora da se koristi lepak iz tube, kao u početku, jer to usporava lepljenje, pa Lepioca mogu da uhvate. Oni što kontrolišu na "Slaviji" pitali moje ljude za prodaju nalepnica zašto oni to prodaju, razumeš? A ja ih naučio da kažu da to sve iz ljubavi, a kupuju kolekcionari, nema to nikakvu primenu gospodine, i otkud uopšte ideja da nešto kod nas sad odjednom ima nekakvu primenu? To bi bilo protiv tradicija kakve su zaživele u vreme zaživljavanja tradicija...

Te nalepnice su, između ostalog, brkovi raznih oblika i veličina, i crne okrugle fleke, kao prevezi preko očiju, pa kad čovek hoće da unese Izmene i Dopune u neki plakat koji ga posebno nervira, on ne mora nepotrebno dugo da se zadržava tu gde bi ga mogli uhvatiti razni Simpatizeri, ili čak nezadrživi Pobornici, skloni da nešto primene na njega, recimo Metode, kao što su uhvatili našeg nekadašnjeg Referenta za zaštitu na radu, pa on otimajući se slomio nogu...

Isto i druge samolepive nalepnice imam, gde je štampano SOM, ili KRETEN, ili IDIOT, i druge humane poruke, pa čovek nalepi gde ima ko mu se ne sviđa, a ne mora se duže zadržavati na mestu te Činidbe, jer samo prođe i časkom zalepi, pa se štedi vreme i drugo. Eto, to su samo neki primeri, a imam još tušta i tma ideja, što je uostalom tipično za kad si F. G.-Tmurni, tj. ja, a nekada su tvrdili da ne umem ništa praktično!

* * *

Sve sam ja ovo mogao i ranije, sigurno bi ljudi još onda shvatili korisnost proizvoda, na primer štampana misao "KRETEN", i druge, ali u to vreme nismo gradili Kapitalizam, pa bi bilo nezgodno što zarađujem. Sigurno bi mi rekli da parazitiram na zdravom telu Društva, pošto je ono tada bilo strašno zdravo; sve vreme je o sebi tako govorilo, pa kako čovek onda da ne veruje? Ali sada mi se pruža prilika da se razmahnem, kad je ne samo dozvoljeno nego i treba hitno izgraditi Kapitalizam, isti onakav samo još bolji, još monolitniji, a ja sam još u R.O. dokazao šta sve umem kad prionem, za šta je meni bilo dovoljno i na određeno vreme, a ne kao nekima koji su imali sve vreme koje je uopšte postojalo, pa šta su napravili od njega?

Eto, i sada kad gradimo Kapitalizam ja doprinosim, kao što sam uvek i doprinosio do poslednjeg čoveka, mada mi neki kažu da u Kapitalizmu to ne mora do poslednjeg čoveka, nego je tamo u redu da onaj što doprinosi i sam ostane živ, pa i on da ima neke vajde od svog doprinosa, što mi još izgleda kao previše nov pristup, i deluje mi nekako neozbiljno.

* * *

A svi ti moji poslovni potezi, te kvake-muštikle, nalepnice i WC-suveniri, sve je to počelo ovako...

... Jednog dana odlučio sam da se više ne vraćam na Kliniku osim da ih posetim, nego da pokušam nešto da radim. Svi u gradu su nešto prodavali. Naleteo sam na Terazijama na onog pesnika iz neposredne proizvodnje, a upravo je bio prodao jednome punu nošu nitni, pa ovaj iz sve snage stegao nošu na grudi i nosi kući, a oči mu prosto sjakte od milja što je uspeo bar nešto da kupi pre no što mu novac ode dovraga. "Znači, ipak ide ta roba", pomislim, i hteo sam sa pesnikom o tome, ali on reče da nema kad da priča; iznenada mu, neznano otkud, došla snažna inspiracija za poemu ‘Stegonoša’ i mora odmah da je zapiše da mu ne iščezne.

Kod kuće sam našao da bih ja mogao da prodajem jedan escajg što mi ostao od babe, pa, uz kiriju za drugu sobu, nekako da opstanem. Fini escajg, pravo srebro. Ostavim sebi komplet za jednu osobu, a za ostalih jedanaest osoba odnesem na moju rodnu "Slaviju", da ih sačekam da naiđu. I krenula prodaja, a ja dinare odmah za nemačke marke kod obližnjeg prodavca deviza, i tako... A usput sam se preslišavao šta je sa ljudima koje sam poznavao, jer, šta ga zna čovek, neko bi mi mogao biti od koristi za Poslove.

Organ je, recimo, prestao da penuši, i kupio je celu našu R.O. kad se raspala. Nažalost, živi u inostranstvu; ne bi meni dali vizu da dođem do njega, a sigurno mu nedostajem.

Šef za Opšte je sa Organom; izgleda da i u Inostranstvu ima opštih poslova, a on je okretan kao vidra, premda je kao medved imao svoje najviše umetničke domete, i najzanimljivije trenutke.

Izgleda da se u našoj R.O. kralo… Drug MP je, na primer, proneverio vrtoglave sume, neki prosto nezamisliv iznos u devizama, i pobegao u inostranstvo, gde mu se izgubio svaki trag… Priča se da su u to bili umešani i mnogi izvan Firme, a drugi samo plaćeni da zažmure... Ogroman novac su iz zemlje ispumpali i preneli napolje, i pitam se samo kako je Organu moglo sve to da promakne, a njegovi najbliži saradnici bili u to umešani! Sigurno zbog vere u ljude.

Zamenik Sekretara za Određena Pitanja sakupio je dokaze da se upravo Određenim Pitanjima nikad nije bavio, napisao memoare u kojima Razobličuje, i eno ga kod doktora A. na Klinici, kače na njega šešire.

Članovi Upravnog Odbora su jedni u inostranstvu, drugi u zatvoru, treći se odali politici. Ne bi me više ni poznavali, i to još od samog početka, niti bi me pustili da uđem kod njih, jer to je jedan izuzetno imućan svet, a meni moljci pojeli ono moje celo odelo što sam imao. A imućan svet, kažem, veoma. Jedan čak ogromnu vilu sagradio, kao da je narodni pevač, toliki novac ima, pa nije morao nikom ni da je oduzme da bi se sam uselio.

Drug Ljupče (iz Zajedničkih službi) je u zatvoru; stigla ga pravedna kazna. Kažu mi da je toliko moralno posrnuo da je postao prava zver, i ta je zver krala na pijaci kore za pitu, ali ga uhvatili, i sad ispašta što je nagrizao Tkivo!

Ona za Maintenanciju otvorila privatnu Banku, sigurno počela od deviza kojima je trgovala u mokrom čvoru, i davali joj uloge. Obećala žena, ko njoj da pare - ona svakog meseca isplaćuje duplu sumu! I svi joj verovali, a posle nije mogla da vrati. I sama se tome čudila, kaže, kako je drugima to isto išlo? Bilo je još takvih slučajeva, gde su privatne banke bacale ljagu na Kapitalizam. Sigurno su se i u Americi zbog toga silno uzbudili, i rekli koju protiv uopštavanja pojedinačnih slučajeva, da im se ne uznemiri Javnost. Ali ta za kofe i pajalice nad mojom glavom pojavila se tek pred sam kraj posla sa privatnim bankama. Bilo ih je koje su opljačkale stotine hiljada štediša, a ona samo nekih 8.614, pa su je uhapsili. Nije opljačkala dovoljno, a pokušala je i da pobegne, prerušena u muškarca, ali nije imala sreće. Ispalo je da je tako prerušena ličila baš u jednog bankara koji je uspešno pobegao prerušen u ženu, pa mislili da je to on. I tako je uhvate umesto druge osobe, što joj je sigurno bilo posebno neprijatno, ali to joj je kazna što je napustila ulogu radne žene.

* * *

Tako sam se preslišavao, a odjednom počela neka kiša, pa sam odlučio da te večeri ipak ne prodam kišobran (jer sam, uz escajg, i tu robu izneo na Tržište: moj kišobran). Bilo sunčano kada sam izašao iz kuće, pa rekoh šta će mi, ali odjednom kao da je neko uključio novembar - zahladnelo, pa ta kiša... I tako sam još stajao tu na "Slaviji", i razmišljao da li da ipak svratim do Klinike i raspitam se za doktora B. On je posle onog razgovora sa mnom u R.O. neko vreme bio kod doktora A., osvežio se, i izašao još pre mog dolaska. A već poduže je u inostranstvu, gde je njegova studija o Izmenama ličnosti u Samoupravnom sistemu požnjela veliki uspeh, gde ima i o meni! Obećao je (preneo mi doktor A.) da će mi, kad se vrati, ispričati šta se stvarno dešavalo oko mene u R.O, tj. šta sam ja ustvari tamo radio i ne znajući, pa ću možda poželeti da moju knjigu o meni napišem još jednom, iz nekog potpuno drugog ugla, kad mi on sve to kaže. Baš rekoh, da čujem, mada ne vidim šta bi to moglo da bude a da ja ne primetim. Ali, neka mu bude, krasan je to čovek, samo mu izgleda propala neka kuća na moru, zato što je bila na pogrešnom mestu, a isto i Zameniku sekretara, i drugim nekim licima, jer nam se zemlja većinom i sastojala od sve samih pogrešnih mesta. Ipak, poseta Klinici mogla se odložiti za sutra, pa sam i dalje stajao tu, premda ni sam nisam znao zašto, osim ako je to bilo nešto podsvesno.

Kiša je padala sve jače, svet se zgurio pod nadstrešnicama kioska, a svi su i dalje prodavali sve što što nisu mogli da otvore i da stave sebi nad glavu. Mnogi baš tad našli da mi prilaze, pa bi da otkupe moj kišobran! Sad, kad pada kiša, kažem, a dok sam nudio - niko da se javi! No, to su uobičajeni paradoksi života pa se ne ljutim. Meni je važno samo da se to ne odnosi na mene, a, ako može, da se ni svet ne odnosi na mene...

* * *

Svi su, dakle, stajali pod nadstrešnicama, osim mene i jednog ženskog lica za koje više nije bilo mesta da se skloni. Stajala je blizu mene i držala savijenu novinu nad glavom, a levo rame joj malo štitila nadstrešnica trafike. Samo, štampa joj nije pružila nikakvu zaštitu. Sva joj novina mokra, sa krova trafike kaplje za vrat, i cipele joj mokre, vidim, i noge sigurno isto, mada u to nisam hteo da ulazim, nego se samo malo pomerim, pa nadnesem moj kišobran i nad nju, da je zaštitim.

Ona podiže glavu prema meni i ja vidim... Da, odjednom vidim... to Žensko Lice je Telo za popis! Telo za popis, očiju boje različka, svo mokro i jadno, sa dve kutije cigareta u ruci što je iznela na Tržište, jedan "Klasik" i jedan "Vek", pa kutije zaštićene celofanom a ona nije, nego sva mokra, sigurno do ispod kako da kažem... No, pustimo to. Čvrsto joj stisnem ruku, i onda popričamo. Kaže - isto ostala bez posla. Kad se raspadala R.O. ni njoj nisu obnovili Ugovor na određeno vreme. Uz to, jedni joj upali u stan, a nju isterali, i sada su oni tamo a ona napolju, i mogu da prođu godine dok joj to ne vrate redovnim sudskim putem, a ona ne zna šta bi; spava kod jedne prijateljice koja ima dete i devet kvadrata. Pravda je na njenoj strani, ali je stan na njihovoj... Kažem joj - eto, nekad bi se za to doneo Zakon, pa bi postalo zakonito da je isteraju, a sad je prosto isterali nekakvi divljaci, umesto da se tu oseti sigurna ruka Države, kao ono ranije kad nekog izbacuju. Ali, kažem, nema ona šta da brine. Ja tu stanujem, i niko me nije isterao; pazio mi na stan onaj što mu izdajem drugu sobu; kupio čovek bombu na pijaci, a nabavio i odličnu sekiru i druge argumente, pa pazio. Tu sam, kažem, ne znam da li ima i trista koraka od same "Slavije", pa može da stanuje kod mene, i to najbolje počevši od odmah, jer sva je mokra, a treba nešto i da pojede. Kupićemo usput; pošto sam prodao pribor za jelo imam para za hranu. Imam za nju čak i jedan komplet pribora, a ja ću se snaći.

Odemo kod mene, pa sam je odmah poslao pod topao tuš, a našao joj moju najbolju od obe pidžame, da obuče dok se njene stvari suše, i uzeo da podgrejem konzerve što smo kupili za novac od escajga. Posle ona opet uđe u moju sobu, samo je sad imala vremena da je razgleda, pa reče - Fantastično! Pitam: šta? Reče da je oko mene i u R.O. uvek sve išlo nekako neobično, a i oko mene u stanu je isto. Prosto sve izgleda kao dekor iz nekog filma u kome naučnik-pronalazač živi usred svog pronalaska.

Kažem - upravo to i jeste slučaj! To što ona oko nas vidi je moj Perpetuum mobile, mada još u stabilnom stanju. A celu sobu iznutra obrastao; sve zidove, i pod, i tavanicu. Samih delova tu ima na stotine, što sam godinama kupovao i povezivao jedno sa drugim, i ugrađivao, ponekad i iz očajanja (kao što sam ugradio mini-magnetofon i fotoaparat, jer šta će mi sada?) A usred toga mi ugrađen i krevet, ogroman, što je perfektno, jer čovek može da spava dijagonalno, što je i za razmišljanje dobro. Ustvari to je bračni krevet mojih roditelja, starinski, koji sam preneo iz one sobe što je izdajem. Samo sam drveni deo pogoreo ono kad opet nije bilo struje, pa ostali sami dušeci. Ali to ipak nije na golom podu, nego mi je to i Arhiv, zato što sam ispod podmetnuo na stotine mojih dosijea, i još lične beleške, na hiljade strana, a tu je i materijal za Monografiju o R.O, koji više nikoga ne zanima. Onda joj objasnim Perpetuum mobile, to jest šta je to uopšte, i čemu bi služilo, a ona kaže da bi ta mašina možda mogla malo i da se uprosti? Na primer, kad bi se prodao onaj mikser, ili mini-magnetofon, i mnoge druge stvari što su u njega ugrađene? Možda su to suvišni delovi koji smetaju, pa će mašina bez toga odjednom sama da proradi, kao što i treba Perpetuum mobile, da odjednom?

Smestila se bila u krevet, a hladno bilo pa se smestio i ja. Srećom (kažem joj) krevet je ogroman, ne moramo da se guramo. Ima prostora za metar između nas, pa da ne smetamo jedno drugome; samo da se razmaknu dušeci nema mesta, ne da Perpetuum.

Rano je još bilo, ne može da se spava, televizor mi u kvaru pa gledam samo bez programa, i tako uzmem da je zabavim, pošto ja umem da budem strašno zabavan kad hoću.

U smislu razonode čitao sam joj Zakon o Udruženom radu, pa onda Ustav iz 1974. godine isto, a u sve sam to ubacivao citate iz Dela druga E. Kardelja, mislioca čitavog ondašnjeg društva, koja sam uspeo najzad da kupim za moju Biblioteku. Koštala su nešto manje od dva jajeta, premda sve Tomovi, jedan do drugog. Plodan čovek bio, sve Ekspoze do Ekspozea, na određenim istorijskim Sednicama. Sve u finoj koži, pa zlatotisak na koricama, a svud piše E. Kardelj; bibliofilsko izdanje bilo. Kažem joj - oni varvari bi od tog blaga napravili cipele, kakvo je siromašno vreme došlo. Ali na "Otpadu" mi rekli da je taj potpis kožu potpuno upropastio, i da nosim to što pre, da ne zauzima mesto, a imaju i druge knjige te vrste, od što se ne usuđuju još da pomenu ime, nezgodno im, pa i po to da se vratim. Samo da ne ispuštam to kojekuda po ulicama, jer zna se dobro gde su danas te knjige, pa će njima da pripišu da zagađuju grad...

Čitam joj ja tako, a iznad nas vise delovi ugrađeni u Perpetuum, i zveckaju sudarajući se kad ih pomerimo promenom položaja u krevetu. Uopšte, jedna intimna atmosfera. Pojeli smo đuveč iz konzervi (ja opranom kašikom za cipele) a uz čitanje Dela vreme prosto leti; nisam ni primetio, a već jedanaest uveče... Dignem glavu sa Dela, pogledam Telo, a ono crveno u licu, ruke joj drhte, prsti se grče, zube nekako čudno stegla... U redu, susret sa Mislima druga Kardelja u mnogima je budio veoma snažne emocije, mada danas nešto ređe evociraju o tome, ali, mislio sam, ni onda se nije moralo baš toliko! Da je smirim, kažem da je divno što je imala u školi Marksizam! Uvek sam sanjario da se tako negde zateknemo sami, gde sigurno niko neće da nam smeta; napolju kiša da udara o okna i da huji vetar, a mi zajedno, pa mogu sa njom da progovorim koju o Prisvajanju Viška Vrednosti. I tako sam se zaneo, pa uzeo da listam još jedno Delo u kožu povezano, kad odjednom TRAS - i nešto me pogodi u glavu!

"KRETENU JEDAN!" povika Telo za popis inventara, pa me je gađalo delima Klasika Marksizma, pa onda delima Rukovodilaca, pa me ošamarila, nevelikim ali značajnim, Ustavom iz 74. Ja ruke nad glavu da se zaštitim, ali zaštite nema kad je to Neminovno, to je i Kapitalizam pokušavao, od toga da se zaštiti, pa mu dugo nije išlo.

Onda je pokupila još razna druga dela, i knjige anegdota o Rukovodiocima, i jednih rukovodilaca tumačenja knjiga drugih rukovodilaca, te je ja uhvatim najzad za ruke da je zaustavim i da je pitam šta joj bi.

Tu počne jedno rvanje i ja odjednom osetim kako se, dok se ona otimala, u meni budi nešto do tada potpuno nepoznato! Nisam to očekivao od askete kakav sam ja, koji ne gubi vreme na te stvari, nego samo posvećen naučnom radu u isključivom smislu. To hrvanje je trajalo neko vreme, a onda se pretvorilo u nešto sasvim drugo, što ću prekriti diskrecijom, i tako se desilo da se ujutru Telo i ja probudimo zagrljeni, a ja sam sa čuđenjem konstatovao da to ne osećam kao gubljenje vremena, i da se ne čudim onima koji su i pored pretnje streljanjem, je li, jer za to je vredelo biti streljan, samo što ja za to ranije nisam znao, i nekako mi se činilo da su streljani pogrešni ljudi.

Pao joj je pramen kose na čelo, i ja dunem da ga uklonim da joj ne smeta, a ona otvori jedno oko boje različka, pa pita treba li opet da me gađa, i još kaže Kretenu jedan, i Šta si čekao još dok smo bili u R.O, i sve tako sa mnom. I ja uvidim da to može i bez gađanja onakvim knjigama, što znači da su mirno mogle i da ne postoje, jer dovoljno je i samo ona da mi kaže "Kretenu jedan". Već i to deluje stimulativno u, da tako kažem, određenom smislu...

* * *

Onda smo pretresli razne moje ideje, pa je ona izabrala kvake, i nalepnice za preko Stvarnosti, i mini-klozet, za uspomenu da se poklanja, što joj se činilo najpraktičnije za početak, a natpis KRETEN na nalepnici je njena lična izreka, samo, u cilju prodaje, namenjena ne više meni nego Izmenama i Dopunama plakata. Prodali smo neke viškove iz mog Perpetuuma da to finansiramo, i iz mog ciklotrona u podrumu, gde je isto svašta bilo ugrađeno. Perpetuum je krenuo ka maksimalnom uprošćavanju, pa me ne bi čudilo da stvarno postane Mobile, mada na tome više ne radim; nema se vremena. I tako nam je krenulo zato što u svemu imam njenu podršku, kao i njenu spremnost da me gađa raznim knjigama sa zlatotiskom, štampanim za do posle Večnosti, ako joj kažem makar i najkraću rečenicu iz knjižare "Otpad". Neda mi to više ni da čitam. A stvarno, moram priznati da je lepše probuditi se sa njom u zagrljaju nego da držim u rukama makar i najlepše ukoričen komplet "Službenog lista". Znam da je to jadno sa moje strane, ali svako bi pokleknuo kad bi ga Telo pogledalo onim njenim očima, koji pogled, u kombinaciji sa gađanjem klasicima marksističke misli, i kod rođenog askete kao što sam ja izaziva, kako bih rekao, određene posledice.

* * *

Posle odlazimo na "Slaviju" i, što sami, što preko mreže poverljivih ljudi, prodajemo razne naše realizovane Ideje, o čemu sam napisao i određena pisma Štampi, tražeći finansijera, koga čekamo, pa ćemo istinski da razvijemo poslove. Jer otkrio sam da sada treba prisvajati Višak Vrednosti, a ne boriti se protiv toga, pošto se gradi kapitalizam. Napomenuo sam to i Naučniku sa kioska za viršle, i uzgred sam ga pitao da li je njegova Opšta teorija Obrnutih vrednosti još netačna, a on mi zabrinuto reče da sada izgleda više nije, ali on upravo radi na njenom pobijanju. Pokušao sam posle da objasnim Telu kako čovek može da pobija sopstvenu Teoriju, za koju još nije otkrio ni na šta mu se odnosi, i kako bi bilo silno korisno da su i drugi pobijali sopstvene teorije, umesto da njima gnjave sav drugi svet, ali ona se samo nasmeja, i reče Kretenu jedan, dokle ćeš da me zoveš Telo za popis?

Ima jedan strašno fini test, za ko ima Psihu; daska, pa se imaju popunjavati razne rupe, ali ne bilo kako, nego baš oblicima koji u njih spadaju. Nema tu da se menja cela daska, i uopšte nema da se stvarnost ne objašnjava nego da se menja, i zato četvrtasti predmet u okruglu rupu, a svi kako si to fantastično smislio, pa krenu odmah da ubiju nekog da bi to i njemu dokazali. Prosto - ima da ide četvrtasto u četvrtasto, inače ništa nisi uradio... Možda smo mi već popunili nama namenjenu rupu u Stvarnosti time što prodajemo Nalepnice za preko nje? A ako nismo... Pa, ja i dalje šaljem pisma Štampi. Dosta i izađe, kao ono pismo gde sam opisao pronalazak moje lične nevidljivosti, koji treba još samo malo da usavršim, jer za sada besprekorno funkcioniše u celom Kosmosu osim gde mi treba, tj. ne radi samo tamo gde se ja zadesim, što je ipak zanemarljivo malo u odnosu na Kosmos… Možda će ta pisma imati neke korisne posledice? Najzad, doktor A. je sakupio jedan dosije mojih pisama, i to me je na kraju odvelo u R.O. Možda neko upravo ovog časa kompletira nov dosije o meni, pa će nekuda da me pozovu, ili će po mene da dođu...

Mada, i to dolaženje po mene... Kad razmislim, čini mi se da bi ipak najbolje bilo da nas dvoje prosto puste na miru, a svet, ako ikako može, da se odnosi na nekog drugog…

nazad