| |
OKOVAN
(Stefanu Mitroviću)
Ne, ne mogu doći -
Sapet sam u sebi.
Stegnut sam okovom,
Ne mogu se osloboditi stege,
Ne mogu doći,
Doći će okovi umesto mene.
KORACI TIŠINE
Mogu li
Zakoračiti u prazno
Da svet potražim.
Mogu li
Tražiti sebe,
U svetu izgublljlenom?
Mogu!
No čuh korake,
Prazne tišine.
ODLAZAK ZA KASNIJE
Neću da spavam
Jer mojim noćima
Nema kraja.
Neću da sanjam,
Snovi mi se
U oblake viju.
Ležim u znoju
I zurim u prazno,
A danari u grudima tuku
I krv pretiče snove.
RASVIĆICA
Noć u rasvićici
Lebdi nad vrelima tmine,
Dok sekundi starog sata
U početak zore zaviruju.
Dan zavijen u pelene,
Zaplaka.
NADANJA I
Nosio sam maglu
Na ramenima.
Nosio sam razum
u tabanima.
Nosio sam snagu
u kolenima.
Ali sebe lečim
Nadanjima.
|
|
|
|
KAMENI ČOVEK
Počini,
Odahni očima
I dah svoj vreli
Ostavi Suncu.
Ne misli na pređeno
U istini,
Čoveče
Od kamena.
Kamen se topi
U tvojoj utrobi,
A suze teku
Liticama.
Počini!
Misli na život
U vrelima
Vetra.
Počini
Čoveče,
Čoveče
Od kamena.
ZLOSLUTNICA
Doletela crna ptica
Gleda u podne,
Kljunom zatvara dan.
Što to sluti zacrnjena
Na drvetu bez korena,
Bez pogleeda?
Što to smra
Usred dana,
Sred klijanja?
Kome crna ptica
Prižejlkuje boju svoga perja,
Kome zloslutnica?
OČEKIVANJE
Tišina u mislima,
Mrak se namiče,
Sve je tama
U nedogled.
I zvezde
Okovane,
Drhte pred sumrakom.
Očekuje se nešto
U odlluci,
Užas ili sreća
U tišini.
|
|
