Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT

 

 

 


Piše: Milica Jeftimijević Lilić

Patologija

 

HIBERNACIJA

U dubokoj hibernaciji ne vidimo
Rasprostire se patološko doba
Uprkos granicama i mirovnim trupama
Haguju licemeri pravdu
Nešto je iza. I to je umetnost glume.
Zahvaćeni informativnom groznicom
Čitamo u Dnevnom telegrafu:
Na velika vrata ušla je PATOLOGIJA
Uzalud smo zaptivali mala.
Iracionalno je u nadiranju
I veje s Novog Kontinenta,
Čuje se potmuli topot,
Anomalijski sindrom u galopu
A nestašice lekova trajna.

Crveni krst u konspiraciji
Sve je u inverziji,
Ništa je sve.
Eksplozija beščašća razara državni sistem,
Popucale su poluge morala, ideala.
Uvezli su sav svetski otpad.
Problem terororizma politički nerešiv,
Javljaju na vestima.
Pozitivni impulsi stoje pred rampama
Eids razara društveni organizam
Bolesna glava formalno stoji.
Nove izrasline na licu sveta
Plodovi su organizovanog promiskuiteta
Velika moć ima malu nemoć,
Sve je sterilno do ukinuća.
Uništiće granice, narode s duhom,
Sve što je samorodno.
Profilaksa konačno metasatzira,
Demultipliciraju se ćelije,
Sabotiraju antitela,
Dijagnostikuje pesma:
Oboleo je svet od leukemije bića.
Nastranosti pribegava i virus
Pretapaju se krajnosni fenomeni:
Zima ulazi u leto, čovek u zver -
Jedno ukida drugo.
Protivrečnost u sistemu vremena
Poremećaj je genetskog koda.
Nestaje samoregulisanja u atmosferi,
Predelu, telu, karijeri
Bezuslovno smo predvođeni čudu,
Bezumlju, mentalnom bludu,
Kuri racionalnog zatupljivanja
I iracionalne trpeljivosti
Sa izvesnim ishodom.
Redovno upražnjavamo informativne droge.
Kolektivna mašta je u opasnosti
Amok je na ulicama, izveštava S.O.S.
Katastrofa konačno stiže iz nas.
Opčinjenost prizorom zla traje,
Izloženo je na bezmernim platnima
Samo ga valja dobro sažvakati,
Progutati bez Mučnine,
Izbaciti sebe ko morska zvezda utrobu
Jer digestivni trakt sveta je ozbiljno ugrožen.
Iz humanih razloga inauguriše se eutanazija.
Brine nestašica vetrova.


UGAO BEZIZLAZA

Ni crn ni beo
Nisi hteo da budeš
Ni levo ni desno
Da te denu.
Ni ruku uvek da dižeš
Kad okom kresnu,
Nit jedva da čekaš smenu
Na vrhu jezika
Da bude ti prva misao ni zadnja
Namera
Nisi hteo.
Ni van istog smera
Nisi smeo,
Ni napred ni straga
Al' do vraga -
Kuda i dokle?
U tebi tek jedan deo
I crn i beo
Svetla bi hteo
I DRUGO...
Al' baš u ovaj ugao bezizlaza
Sam si se spleo.

DEUS SEPULTOR

Posednik velike moći prizva zlo -
Zaseo pa bi do večnosti.
Sve nek se sruši, on se ne miče.
Trava ne niče gde on stane,
Pokidane sve spone s prošlim
Šta ga se tiču krune i carsta,
Neimarstva novog se laća.
Plaća nedužan uvek
Za zanos što sliku krivi,
Dovitljivi to dobro zna.
Podvala uvek spremna
Zemna dobra za sebe,
Svetost prepušta njima
što nekad behu.
Grehu se predati smelo -
Što jednom greh, drugom smeh.
Pogasi kandila stara,
Stvara o sebi mit,
Ushit mu trpnja vaša.
Tamburaša napoji nek tambura
O moći i slavi.
Crvene vodi strast, slast drevna dela,
Ideja smela neposustala
Ma i vasiona propala
Samo on ne,
Prevrtljiv ne tone.

On kao i svi veliki
Velikom cilju teži:
neredom zavodi red
koji ne vide mali.
A možda se moćan
Ipak samo šali.


ZAPOVEST


Drži crno za belo
Kad ti se kaže,
Slušaj kad ne vidiš!
Savijaj kičmu,
Liži pljuvačku kad si svitljiv.

Puzi kad si zaboravio leteti,
Neka te lome kad si od stakla.
Srljaj sa njima sam bi plutao.
Drži crveno za zeleno.
Ne pasi šta si sejao,
Ne zaboravi plavo,
Oni što predvode
Ratko idu pravo,
Ti nemaš kud!
Slediš li, stižeš crno!
Staneš li - gde?
Razulareno krdo gazi
A ti krotitelj nisi.
Ma te i zgazili stani!
Pitaj se gde si -
Podsećam ne zapovedam:
Ne vređam nego vraćam
Istom merom.


NISMO

Čujem glasove stare:
Mi narod više nismo,
Razbijena parčad ogledala na podu,
Kratki odblesak časa.
Novine smo koje izbaciju moćni
Razapete u kući bez prozora -
Koncepcija podložna promeni.
Akteri nismo u predviđenoj igri
S dalekim posledicama.
Slama smo za lutke,
Trpaju nas i ušivaju,
Vade organe i oči
Da bolje vide i čuju prošlost.

Obeznanjeni ne opiremo se,
Nimo ni za sebe ni druge,
Gar smo što visi bestelesno,
Znoj koji zadrigli nestrpljivo
Otresu u besu.
Paučina u uglu svemira.
Ćošak u koji se pljuje.

Slepo crevo u proždrljivom trbuhu krmače
Koje treba odstraniti.
Bezumni jesmo jer nas za takve drže.
NISMO - jer pristajemo.
 


Karikatura - Marcin Bondarowicz

- 9 -