| |
ČAK SE I SVITAC
SA ZADNJICOM HVALI
Trudno juče pod indigom – sutra!
Iz mozga u stomak klize ideali!
Šamara me veče, gurnut sam iz jutra,
A čak se i svitac sa zadnjicom hvali.
Bez laži bi jezik zakržljao,
Hiperbola vilice razvali,
U odama život ogrezao,
Čak se i svitac sa zadnjicom hvali!
Ilovača gorda na Mona Lize kosti,
Sirano i Gogen zbog žena su pali,
Kad pedigre nemaš neka glava posti,
A čak se i svitac sa zadnjicom hvali!
Vešala se prse, glavo zar ne slutiš,
Na Svetu se Jelenu Napoleon svali,
Opstaješ ako ne govoriš kao što ćutiš,
Čak se i svitac sa zadnjicom hvali!
Bokovima njiše ženska strana sveta,
I crevce se oglasi, zvuk nalik svirali,
Na poljani jezika reč mi razapeta,
A čak se i svitac sa zadnjicom hvali!
I kukolj se vešto u žito maskira,
Đubre miris glumi, niču maskenbali,
Prljavim se sredstvom i cilj abortira,
Samo svitac u meni stidi da se hvali!
OČIMA
Isklijale iz mraka lobanje,
Zdrave oči u bolesnom času,
U vrljavo strmoglave stanje,
Zevajući tužno po atlasu!
U zenice Svemir mi se plazi,
Za daleke zemlje - Mrtva moja noga,
Platni spisak oči mi porazi,
I u nebu glave, ptice moje, Boga!
JEZIKU
Na jeziku već lomljenih krila
Dvoume se reči da li da polete,
Od jezika do uha - putevi sivila,
Ostaju mi reči za mozak pripete!
Istina bi iz vena gde spava,
Šumom glava žedna da se traži,
U grobu usta jezik zakržljava,
Kada se ne bavi fiskulturom laži.
Galileju plaćaju, planeta se vrti,
Od istine jezik moćne laži kuje,
Teške reči što slobodar prti,
Uvežbano Istorija s jezikom skraćuje!
BUDILNIK
Budi se ispravan Zapad,
Na kafu Sever poziva Jug,
Istok dobija nervni napad,
Ko vampir rani jer vraća dug!
U devet Zapad u radni žar,
Sever i Jug tek pune crevca,
Istok je načisto uprsko stvar,
Za mrski sat izvezo pevca!
OD NEBA DO KUKAVICA
U brizi božanstvo prosulo tugu,
Zadimljenu suzu kroz atmosferu,
A suza umesto da sačini dugu,
Drveće pretvara u banderu!
Horovi se crni sad sele na žice,
Bliske nam pesmama – crne kukavice!
|
|
|
|
GOVORNIK
Saučešće govornico, ubi li te šaka,
Prljav jezik, dlaka oslobođen?
Ciceronu našem rasteš iz stomaka,
Reklo bi se da je s tobom rođen!
Sa vrata se cedi masno tkivo,
Liju reči niz vizit kravatu,
Karijeru teše loze slavne bivo,
Nabibane misli trampeći za platu!
Na praznoću reči uši naviknute,
Aplauz je radu oduzeo ruke,
Govornik je daleko od sudbine krute,
Kako gladne da usne motike i kuke!
Upregnuto bitti moćne fraze glade,
Oblači nam u reči budućnosti gole,
Iza govornice kao iza barikade,
Uči da nas rane uzvišeno bole!
Tupi govor sporo masu kolje,
Prazna slama uspešno se mlati,
Istorijo, kučko, to sutrašnje bolje,
Zna se ko će kožom svojom da isplati!
MISLIM? – DAKLE OPOREZOVAN SAM!
Porez glođe tu maršrutu,
Od kolevke ka tabutu!
Tek si rođen – neznaš za se,
A da si već dužan, zna se!
Guraš stopom nade, u dom, preduzeće,
Al poreske stope, sve snažnije, veće!
Koprcaš se poražen i od skromnog cilja,
Tvoja koža krozira čizmom sedam milja!
I kad zemljin budeš, javlja mi se slika,
Sanduk će ti provaliti stopa poreznika!
Uzalud te spokoj smrti obuzima,
I mrtav si dužan zemlju za noktima!
Dok sat jutro cepa, tobom kolje petle,
Ne tumači Zmaja i grobove svetle!
Ne skrivaj se više, gledaj sunce javno,
I ono je slobodo, odavno državno!
TRGOVAC PAROLA
Zvone mravi, huči masa gola,
Ko to miso mravinjaka glođe?
Viđu cvrčka, trgovca parola,
S maskom mrava gura se u vođe!
Viđu ’’Bruta’ što na zločin reži,
Kameleon grabi mravljim smerom,
Kome zakon u puzanju leži,
Tragovi mu smrde karijerom!
Pazi svirca, mikrofon rasplaka,
Reči vruće srca mrava žare,
Kome vedri lukavost oblaka,
Da na kredit sutra, tutne memoare?!
Stego mrava nemiti sa hlebom,
Lučonoša mnogo istorijom uđe,
Zbog trulih bi razboženim nebom,
Opet svoje nemamo postalo je tuđe!
Pozni cvrčak novog mrava hvata,
Zamkom reči i zubima veza,
Tvrd mravinjak kuća čudnovata,
Ne slomi ga a puče proteza!
Mudro mravi cvrčku o svom bolu,
Na osnovu duše nek je razum potka,
Kad cenzori skinu naprednu parolu,
Pazi da ti porez ne zaradi motka! |
|
