Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

5.


Pošto su posedali za konferencijski sto, Zlatan zamoli za njihovu pažnju. U ona vremena uvodničari nikad nisu odmah prelazili na stvar, pa su i Zlatanovi slušaoci, već spremni na dugu i iscrpljujuću tiradu, počeli da se povlače u neka svoja razmišljanja. Prenuli su se tek kad im je on skrenuo pažnju na jedan škakljiv detalj. Bio je to skicen-blok u koji je mladi Amerikanac ucrtavao važna strategijska mesta u okolini Domanovićgrada. Prema pouzdanom saznanju, sumnjivac se posebno interesovao za rudnik dragog kamena i vojnu rampu podno Belih stena. (Zlatan pri tom nije smatrao relevantnim da su i rudnik i rampa odavno napušteni i da više ničemu ne služe.) Iz svega navedenog, opštinki rukovodioci su lako zaključili da se dotični bavi subverzivnom delatnošću i da ovde nikako nije slučajno. Mačku o rep da je unuk došao u posetu dedi i babi. No, kakav mu je cilj, i ko ga je poslao, to tek treba doznati.

– Bez pogovora, reč je o klasičnoj špijunaži – prvi se, uz svu ozbiljnost, oglasi Rastko Zelenović. – Jer da je mladi ''džentlmen'' došao u zavičaj svojih predaka sa poštenim namerama, on bi šetao po gradu kao svaki dobronamerni turista, a ne vršljao po okolini i snimao strateške objekte. – Rastko je možda i nehotice skiciranje preinačio u snimanje, biće da mu je to delovalo ubedljivije, što su prećutno prihvatili i ostali. (U kasnijim izveštajima, reči skiciranje i snimanje korišćene su ravnopravno. Još kasnije, zaboravilo se da je mladi Amerikanac imao samo nekakvu beležnicu ili skicen-blok, već se odnekud u njegovim rukama stvorio najpre fotoaparat, a potom i kamera. Najzad, istovremeno se operisalo i s fotoaparatom i s kamerom, kao da se naprosto podrazumeva da jedan špijun mora da nosi oba aparata.) - Gospodo - nastavljao je Rastko poneseno – malo im je što su nam zaposeli Kosmet, oni bi i dalje, danas Domanovićgrad, a sutra i celu Srbiju. Ne znam samo šta čekaju organi gonjenja!

Šerif htede da uzvrati bratu, ali mu Zlatan ne dozvoli. Reč dobi lujac Žarko Krivić.

– Ja bih se u svemu složio s Rastkom, s tim što bih dodao da je jasno da iza svega toga stoji – a ko bi drugi? – CIA. Dru... gospodo, poznato je da je strateški cilj SAD da stavi šapu na Balkan, kako bi se našao na domaku belog medveda, majčice Rusije, je li, koja je u glavama kauboja i dalje crveni bauk. Pored socijalističkih ideja, plaši ih i ruski nuklearni arsenal, a oni bi da budu bespogovorni svetski žandari. I da ne dužim, na putu tog strateškog cilja isprečila se jedna neposlušna Srbija. Valja je slomiti na svakli način. Tu se ne biraju sredstva, tu nema pardona. Da CIA ovde uveliko rovari, to svako zna. Zato ne treba nimalo da nas čudi ako je taj Majkl Spasić zavrbovan da radi protiv domovine svojih predaka. E sad, šta nam je činiti? Rastko predlaže odmah hapšenje. Ja sam za sada, ponavljam, za sada, više za jedan informativni razgovor. Mlad je čovek, može se pritegnuti i slomiti. A mogu da se u njemu podstaknu i patriotski koreni. U svakom slučaju, to je posao za naše organe. Uveren sam da su sposobni sa se nose sa Cijom.

Zlatan je imao pred sobom dva ne mnogo oprečna mišljenja, što mu je umnogome olakšavalo zadatak. Kako obojica apostrofiraju organe gonjenja, on prozva Šerifa:
– E pa, Bobane, šta ti ima da kažeš?
– Ja još malopre htedoh da kažem da sam jutros kontaktrao MUP u Beogradu –uzvrati  načelnik kao zapeta puška.
– Baš dobro – laknu Zlatanu. – I kakve su instrukcije odozgo?
- Rekli su da malo sačekam... na vezi. Ne prođe ni deset minuta, a javi mi se bezbednjak. Ja njemu detaljno...
– Dobro, dobro, Bobane, pređi na stvar – požuruje ga gradonačelnik. – Šta kažu, kakav je stav?
– Pa stav je da se zasad samo prati situacija.

nazad