Sedmo nebo

Glas javnosti 11. Jun 2001.

Ratko Božović, sociolog kulture, povodom knjige "Sedmo nebo"

Kutija za iznenađenja

Aforizmi su najbritkija kritička reč, kao što je Koraksova karikatura najubojitiji politički komentar

Posle više knjiga iz teorije i sociologije kulture, nekoliko spisa političke tematike, naš istaknuti sociolog dr Ratko Božović se u poslednjih neko- liko godina okrenuo proučavanju aforizama. Na tragu tih istraživanja objavljene su knjige Sedmorica iz Stradije, Bez maske i nedavno treća knjiga Sedmo nebo ("Čigoja").

- Ne znam da li preterujem ako kažem da su me aforističari u velikoj meri spasili bezvoljnosti i povremenih anksioznosti u koje sam, logično, s vremena na vreme upadao. Aforističari s kojima sam se susretao, naročito Vladimir Bulatović Vib i Dušan Radović, podučili su me da ne shvatam preozbiljno vlast koja simulira ozbiljnost, a od nje je jednako daleko koliko i od duha i od odgovornosti. Planirao sam da napišem petoknjižje o našim majstorima te kratke, satirične forme. Još dve knjige trebalo bi da izađu u naredne dve godine - kaže Božović, a na pitanje odakle jedan teoretičar kulture u vodama satire i aforizma odgovara rečima:

- Po rečima Aleksandra Baljka aforizam je "u malo reči sažeto iskustvo zajednice". Kako je kriza koju smo živeli (i živimo) postajala sve ekstremnija, aforističari su se na neki način nametnuli kao oni koji su "bušili balon" hermetički zatvorenog društva. Njihovi aforizmi govore o onome što se prećutkuje u zvanično uspostavljenoj stvarnosti i izraz su čovekovog prava na pobunu. Oni su najbritkija kritička reč, kao što je Koraksova karikatura najubojitiji politički komentar. Činilo mi se da je važno adekvatno posredovati do čitalačke publike, pa sam pokušao da budem nepretenciozni medijator.

Božović u knjizi Sedmo nebo proučava socio-kulturni kontekst u kojem se javlja aforističan način mišljenja i kazivanja, za koji kaže da je dominantan u kriznim vremenima i to u odnosu obrnute proporcionalno- sti.

- Jednostavno, stvarnost je karikaturalna i apsurdna, a aforizmi su postali virus neophodnog kritičkog mišljenja. Svi aforističari zastupljeni u ovoj knjizi (Vuk Gligorijević, Vesna Denčić, Dejan Milojević, Srba Pavlović, Vladan Sokić, Vitomir Teofilović i Dragan Šušić) tematsko uporište nalaze u našoj stvarnosti. Predrasude, laži, manipulacije i mistifikacije jesu predmet njihove kritičke refleksije. Oni govore u ime svih onih koji nisu u prilici da se javno suprotstave nasilju i haosu, braneći slobodu i univerzalne vrednosti, a pre svega vrednost ljudskog postojanja i dostojanstva.

Jedan od autora zastupljenih u poslednjoj knjizi, Vuk Gligorijević za aforizam kaže da je "neutronska bomba" koja predstavlja udar na predrasude svih vrsta, a Božović to rezimira opaskom da je u prošlom veku Evropa Srbiju opisivala kao "Kutiju za iznenađenja".

- Zadatak aforističara iz te kutije je više nego težak, ali paradoksalno, jednako je lak. Mnoge njihove kratke kritičke refleksije su neprevodive upravo zato što se odnose na nešto iracionalno, domaće, endemsko i s globalnim poglednom na svet nesaglasno. Mora se biti duboko uronjen u ovaj naš lonac svakojakih idiotizama da bi se te duhovite žaoke razumele.

I. Semerad

nazad