Sedmo nebo

POGOVOR

Kutija za iznenađenja

Dok nastojim da budem sažet,
postajem nejasan.

Horacije

U prošlom vijeku Evropa je s besprimjernom tačnošću opisivala Srbiju kao "kutiju za iznenađenja". Niko nema što evropski Jugoistok imade! Jedan od glavnih ključara te kutije (poslije Sterije i Nušića, koji su je otključavali pomalo kao domaći stranci svoje vrste, Cincari), moj kolega i prijatelj Dušan Kovačević je nedavno predložio da se njegovo pleme prvo ustremi na na eventualne "leteće tanjire" vanzemaljaca, i tako zaštiti Univerzum. Savjetovao je i dolično oružje, herojsko: domaće kamenice. "Postala je besmislena svaka želja da se bavite apsurdom", kaže taj rodonačelnik srpskog humorizma. "Taman smislite neobičnu, vanzemaljsku priču, a onda se prekonoć ispostavi da je to realnost. Jedino još nismo ratovali s vanzemaljcima, a to nije isključeno kao mogućnost. Ako se uskoro pojavi neka silesija iz svemira, bojim se da ćemo mi prvi kamenicom gađati leteći tanjir i doći u sukob - nosićemo se mi s njima, i tući ih isto kao što smo i NATO". Neka, dakle, vanzemaljci pomole nos, ako im je život dotužio!

Zadatak aforističara ovoga plemena je, zaista, više nego težak, istovremeno i lak, na paradoksalan način. Jednostavno, stvarnost je karikaturalna i apsurdna, ovdje je stalni festival nevjerovatnih javnih ludosti. Kako onda opisati "to" što je neopisivo, što potpuno kipi i iskače iz rama uobičajene ljudske logike? Kao čitalac, poštovalac i potrošač prvoklasne aforističke proizvodnje nadmoćnog podsmjeha "Srbije na Istoku", pitao sam se, ne jednom, da li bi razumio ove aforizme iko ko je, srećom, van koordinatnog sistema koji važi u ovoj zemlji. Ne verujem! Neprevodivi su, vjerovatno nerazumljivi za normalne, jer se odnose na nešto iracionalno, domaće, endemsko i s normalnim pogledom na svijet nesaglasno, savršeno nekontabilno. To hendikepira aforističare, jer je univerzalnost osnovno svojstvo svake umjetnosti - ona ne priznaje lokalna mjerila. Mora se, dakle, biti zaronjen u ovaj strašni, ljuti gulaš svakojakih idiotizama da bi se razumjeli mnogi aforizmi i u novoj, trećoj, po redu, knjizi, sa sedam majstora sažimanja i gorkog smijeha ispod vješala, Sedmo nebo Ratka Božovića. Uprošćeno rečeno - to se često čulo, nije ovo moj izum - nenamjerni kolosalni humorizam ovdašnje javne scene mnogostruko prevazilazi dosjetljivost, inventivnost ma kojeg kozera. Ovo je, zaista, čudovišno "interesantna stvarnost" (Jevreji imaju kletvu: "Dabogda živio u zanimljivoj stvarnosti"), i nema joj premca ne samo u evropskoj istoriji, nego "i šire". Imamo posla s realističkom groteskom, i nije je lako sublimirati i izraziti a da ne bude ispod njenih svevažećih mjerila u čijem je temelju apsurd do apsurda.

Antologičar i oduševljeni propagator aforističara Srbije ("na Istoku"), Ratko Božović i u svojoj trećoj knjizi - izboru sedmoro izdvojenih je primjenio i demonstrirao svoja antologičarska mjerila, predstavljajući svoje izabranike sa po šezdeset aforizama koji, prema njegovom mišljenju, najbolje izražavaju duh i domet onih koje je ovdje zastupio. Iako nepitan, uzurpirajući i agresivno proširujući ovlaščenje pisca jednog običnog, skromnog pogovora ovoj knjizi, nijesam odolio napasti da se i ja istaknem, i da se moj glas o tome čuje van zgrade u kojoj živim. Naime, koliko god moja prava u tom smislu bila više nego mala, svejedno ću reći da ja više volim (to su moji, da kažem, "preferencijali") humorističko, ludičko u ovim izabranim aforizmima. Niko mi to ne brani, bar ne još. Kao što volim samo karikature bez riječi, isto tako su mi bliski aforizmi koji nijesiu "dnevni", s više univerzalnog i antropološkog potencijala. Znam, takođe, da u ovoj sredini na nesrazmjerno većoj cijeni oni koji su subverzivni, "politički" - i to je, razumije se, legitimno pravo "sredine".

(Ni sam ne volim kad neko kaže da u mojim grotesknim komedijama i dramama ima nešto satiričko, jer u satiričarima ima neke ozlojeđenosti, a ja sam srazmjerno blagorodan "humorist" - ako smijem tako da kažem). Za mene, u svemu "političkom" ima mnogo strastvenosti bez mjere, ozlojeđenosti i ideokratskog. Satiričar je pomalo sarkastičan i prestrog čovjek - kako ga ja vidim - koji fanatično vjeruje da su ljudske stvari popravljive nekim bioinženjeringom svoje vrste. Ja u to ne samo što ne vjerujem otkad sam počeo da se brijem, nego to i ne odobravam: opasni su, užasni su svi popravljači svijeta. Ja bih samo mijenjao sistem i poravljao institucije, a ljudi su i onako dokazano nepopravljiv materijal.

Kad već stvari tako stoje s mojom osobom, poželio sam i da se zabavim i neovlašćeno poigram, užasno se bojeći dosade kao velike bolesti civilizacije koja će joj možda doći glave. Kad je već Ratko Božović izabrao novi svoj reprezentativni tim od sedmoro ljudi (pošto je u timu i jedna ledi), i uz to knjizi dao naslov Sedmo nebo, pomislio sam da bi bilo samozabavno malo se poigrati numerologijom koja je i inače jedna od mojih deset slatkih opsesija. Naime, od ovo sedmoro, ja ću izabrati (valjda ta svojeglava inicijativa nije za osudu?) po sedam aforizama koje preferiram. To činim samo stoga što ću, i tim netraženim pravom biranja u već izabranom, samo pokazati šta i kako mislim o tim visokopoštovanim subjektima koji se zovu: Vuk Gligorijević, Vesna Denčić, Dejan Milojević, Srba Pavlović, Vladan Sokić, Vitomir Teofilović, Dragan Šušić.

Evo tog mog samovlasnog izbora (honorar za to niti tražim, niti ću ga dobiti).

VUK GLIGORIJEVIĆ: 1. Nemajući prethodnog iskustva, Bog stvori čoveka. 2. Istrčao sam se. Cilj je promenjen u toku trke. 3. Moja intimna prepiska zahtevala je više od olovke. 4. Žalite se da živite od danas do sutra. Pa gde biste to vi želeli da živite?! 5. Da li je Diogen tražio čoveka pre ili posle useljenja u bure? 6. Zbog opravdane sprečenosti lasta, jato kobaca činilo je proleće. 7. Ko je ovde, nije odavde.

VESNA DENČIĆ: 1.Deset Božjih zapovesti sveli smo na razumnu meru. 2. Nije nam bila namera da ratujemo protiv celog sveta, ali sami su to tražili. 3. Nismo svi izginuli. To je razlog više da nastavimo borbu. 4. Zar je za ovo bio potreban vođa?! 5. Vratite jednopartijski sistem, hoću da se pomirim sa roditeljima! 6. Policija je tukla samo ekstremne slučajeve: studente i penzionere. 7. Nije uveden policijski čas, nego celodnevna nastava.

DEJAN MILOJEVIĆ: 1. Ubijanje smo sveli na razumnu meru. Treba misliti i na sutra. 2. Do sukoba nije moralo da dođe, ali nam se sreća nasmešila. 3. Ja nisam ratni zločinac. Moj doprinos je znatno manji. 4. Kain i Avelj su bili braća, sve dok Avelj nije odustao od toga. 5. Mole se građani da štede struju! Nema je dovoljno ni za elektrošokove. 6. Najbolji deo naroda je uz nas. Ostali nisu nenaoružani. 7. Penzioneri uporno glasaju za komuniste. Nemaju snage da se sami ubiju.

SRBA PAVLOVIĆ: 1. Naš cilj je čovek. Tu ne sme biti promašaja. 2. Svet nam ne dozvoljava da ratujemo. U tome je naša tragedija. 3. Kain nikako ne bi mogao biti Srbin. On je ubio samo jednog brata. 4. Srbija nema more. Zato se mi ovde davimo ručno. 5. Mi smo najstariji narod na Balkanu, i to je razlog što slabo shvatamo. 6. U mojoj kući tajna večera. Jedemo kradom jedni od drugih. 7. I Deva Marija je verovala u Boga, ali, eto, desilo se.

VLADAN SOKIĆ: 1. Građani ne samo da se sahranjuju, već se i ubijaju o državnom trošku. 2. Dole giljotina! 3. U Srbiji više ništa neće biti kao pre nove ere. 4. Ako umrem, uskladiću pravno i faktičko stanje. 5. Neznani junak je nevidljivi patriot. 6. Tiraniji su odbrojani dani. Na redu su godine. 7. Ovaj poraz zaslužuje da se posebno proslavi. Ratovali smo sa celim svetom.

VITOMIR TEOFILOVIĆ: 1. Režim. Režiš, režimo, režite... 2. Država, to sam i ja. 3. Živeli naši! Dole vaši i stenice! 4. Naš narod oduvek poštuje vlast. Tome su se i Turci pet vekova divili. 5, Ne smemo dozvoliti da deca prose. To je dužnost roditelja. 6. Napred napredni. Nazad nazadni. A kud ćemo mi ostali? 7. Oda? O, da! 

DRAGAN ŠUŠIĆ: 1. Plašim se naše pobede nad Amerikom. Ne znam kako se ona ponaša kad gubi. 2. Krv nije voda. Ne moramo da štedimo. 3. Da je bilo sreće, ova pobeda nas je mogla mimoići. 4. Vidim da i bez mene postoji jedinstvo svih građana Srbije. 5. Mogu mirno da spavam, ali nemam gde. 6. Masovno smo gladovali, i uštedeli smo tri puta više nego što nam treba. 7. Omladini smo poverili prvu liniju fronta. Na mladima svet ostaje.

Beograd, 5. maja 2000.

Veljko Radović

nazad